Sterijina nagrada za najbolju predstavu juče završenog 71. Sterijinog pozorja, po odluci žirija, pripala je ostvarenju –  Moje pozorište, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212 Beograd. Nagradu publike dobilo je ostvarenje Profesionalac, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar Beograd. Nagrade su večeras dodeljene u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, nakon čega je u čast nagrađenih usledio Gala koncert operskih arija u izvođenju solista Opere i Orkestra SNP, pod dirigentskom palicom Mikice Jeftića. Ceremonija je, međutim, ostala u senci skandala koji se desio prethodne večeri dok se tradicionalno iščekivala odluka žirija, kada su u pozorište ušli uniformisani policajci bez jasnog povoda, što je uznemirilo okupljenu publiku i kulturne poslenike.

Žiri Sedamdeset prvog Sterijinog pozorja – Andraš Urban, reditelj (predsednik Žirija), Ksenija Radulović, teatrološkinja, Mirjana Gardinovački, glumica, Tatjana Dadić Dinulović, teoretičarka scenskog dizajna i Dejan Dukovski, dramski pisac, video je od 26. maja do 2. juna 2026. godine osam predstava u takmičarskoj selekciji, a po izboru selektora  pozorišnog i filmskog glumca i reditelja Svetislava Buleta Goncića.

U pitanju je šest predstave ansambala iz Srbije, i po jedna iz Slovenije i Bosne i Hercegovine. Na repertoaru su bile predstave Moje pozorište Ateljea 212, Centrala za humor Narodnog pozorišta u Beogradu, Gospođa ministarka Slovenskog narodnog gledališča Maribor, Gospa Nola Srpskog narodnog pozorišta, Šine Narodnog pozorišta Republike Srpske, Profesionalac Zvezdara teatra, Bez buke od dva do šest Hartefakt kuće i Zašto se smeje? Narodnog pozorišta Sombor.

Videli smo dobre predstave, maestralna glumačka ostvarenja, dobre rediteljske, te scenske postavke… Ostaće sigurno zapamćeno nesvakidašnje čitanje Nušićeve Gospođe ministarke Slovenskog narodnog gledališča Maribora. 

Ministarka ovaj put dolazi iz Slovenije i tu se dešava radnja smeštena između Nušićevog i  našeg vremena. Raditelj mariborske Ministarke Veljko Mičunović rekao je za Bilten SP da „mu je bla zanimljiva priča o tranziciji moći, koja se rasteže do dana današnjeg, koja je večno aktuelna i koje smo svi svesni… Vodilja mi je bila nakaznost sistema, koji pravi pijavice i utvare i proizvodi amoralne ljude… Za razliku od Nušićevg vremena stvar je danas otišla dalje … Bilo mi je važno da vidimo u kojoj se meri cerekamo u priči, a u kojoj prepoznajemo balsfemičnost društva, koja ide do pervertiranosti“.

Sve je, tokom sedam dana Igara teko festivalski uobičajeno, osim jednog skandala sinoć nakon prikazivanja poslednje predstave, kao i nelagode,  brige i neke pritiskajuće atmosfere zbog promenjenih „okolnosti“ i činjenice da je zbog besparice kultura srozana i ponižena – na ovom Pozorju  uskraćeni su programi Krugovi, Filmski krugovi i Pozorje mladih.

Tokom razgovora na jednoj od tribina ovogodišnjeg Sterijinog teatrolog Ivan Medenica je rekao, (kao tadašnji selektor uveo je Krugove  2004.) da je uveren da je besparica uzrok uskraćivanja međunarodne selekcije, ali da treba imati na umu da finansijska cenzura nije nimalo naivnija od političke. Pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević je dodao da je to „samo najava“. 

Do sada neviđen skandal dogodio se sinoć u foajeu Srpskog narodnog pozorišta – za vreme žiriranja, holom su se šetkali policajci u uniformi. Dok se tradicionalno iščekivala odluka žirija, pojavljivanje policije uznemirilo je okupljenu publiku i kulturne poslenike. Nije naročito bilo jasno zašto su tu, policajci nisu odgovarali na pitanja,  ali sva je prilika da je to bilo preventivno, kontrola za ne daj bože, ako bi nekom palo na pamet da, na primer, protestuje zbog bilo čega, a, valjda su mislili da bi imalo zbog čega… Pojavljivanje policajaca podstaklo je ljude u foajeu da se ova situacija ovekoveči video snimkom, što se organima reda baš nije svidelo. Reagovao je pomoćnik direktora Nebojša Savić, šapnuo policajcima nešto čuli su se komenatari („evo, ćaci sa ćacijima) i oni su se udaljili iz hola SNP.  

Nagrade

Sterijina nagrada za najbolju predstavu –  MOJE POZORIŠTE, autorski projekat BORISA LIJEŠEVIĆA, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za tekst savremene drame – DUŠAN KOVAČEVIĆ za tekst PROFESIONALAC, režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za režiju – BORIS LIJEŠEVIĆ za autorski projekat MOJE POZORIŠTE, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta većinom glasova.

Sterijina nagrada za glumačko ostvarenje:

NENAD JEZDIĆ za ulogu Luke Labana u predstavi PROFESIONALAC, tekst i režija Dušan Kovačević, Zvezdara teatar Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

VOJIN ĆETKOVIĆ za ulogu u predstavi MOJE POZORIŠTE, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

ANA MANDIĆ za ulogu u predstavi MOJE POZORIŠTE, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

BOJANA MILANOVIĆ za ulogu u predstavi GOSPA NOLA Isidore Sekulić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za scenografsko ostvarenje – ZORANA PETROV za predstavu GOSPOĐA MINISTARKA Branislava Nušića, režija Veljko Mićunović, Slovensko narodno gledališče Maribor. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za kostimografsko ostvarenje – LEO KULAŠ za predstavu GOSPOĐA MINISTARKA Branislava Nušića, režija Veljko Mićunović, Slovensko narodno gledališče Maribor. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za originalnu scensku muziku – NEVENA GLUŠICA u predstavi GOSPOĐA MINISTARKA Branislava Nušića, režija Veljko Mićunović, Slovensko narodno gledališče Maribor. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za scenski pokret – DENEŠ DEBREI u predstavama ZAŠTO SE SMEJE?, autorski projekat Đorđa Nešovića, Narodno pozorište Sombor i MOJE POZORIŠTE, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za dramaturgiju – DIMITRIJE KOKANOV za MOJE POZORIŠTE, autorski projekat Borisa Liješevića, Atelje 212 Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada za scenski govor – ĐORĐE MARKOVIĆ u predstavi GOSPA NOLA Isidore Sekulić, režija Sonja Petrović, Srpsko narodno pozorište Novi Sad. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijina nagrada iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najbolju mladu glumicu – IVA MILANOVIĆ za ulogu u predstavi BEZ BUKE OD DVA DO ŠEST Sofije Dimitrijević, režija Tara Mitrović, Hartefakt kuća Beograd. Odluka je doneta jednoglasno.

 Sterijina nagrada iz Fonda „Dara Darinka Čalenić“ za najboljeg mladog glumca – ALEKSANDAR RISTOSKI za ulogu u predstavi ZAŠTO SE SMEJE?, autorski projekat Đorđa Nešovića, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta jednoglasno.

Specijalna Sterijina nagrada ‒ ĐORĐU NEŠOVIĆU za autorski projekat ZAŠTO SE SMEJE?, Narodno pozorište Sombor. Odluka je doneta jednoglasno.

Sterijino pozorje ove godine su obeležili i svakodnevni razgovori na programu Dani knjige (urednica Centra za izdavačku  delatnosri Ruža Perunović).

Promovisana su izdanja Sterijinog pozorja i drugih izdavačkih kuća . Predstavljene su, izmeu ostalog, i  dve monografije, posvećene glumačkom opusu Branke Petrić „Sidro i pesak“ (urednica Tanja Nježić) i rediteljskoj poetici Andraša Urbana „Na putevima slobode“ (urednica Ana Tasić). Predstavljanje sabranih dela u 12 tomova (u izdanju novosadskog „Prometeja“) velikog reditelja Bora Draškovića bilo je nesvakidašnje, zanimljivo, sadržajno, nabijeno emocijama, vrlo dirljivo. Razgovor je okupio mnogo ljudi od kojih su većina bili učenici Bora Draškovića (reditelj Haris Paošović, glumica i rediteljka Ana Radivojević Zdravković…), a mnogi od njih, opet, danas su studenti tih Draškovićevi učenika na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. U vazduhu se osećala neka neobična povezanost, činilo se da su svi jedna moćna umetnička porodica, stasavala na novosadskoj Akademiji od osnivanja, pa sve do današnjih dana.

Predstavljena je i zbirka pesama i proze glumca i reditelja Neđa Osmana „Zeleno je zeleno je crveno“. Ovu knjigu propraćenu izborom fotografija iz pozorišne karijere autora takođe je izdao „Prometej“. Zbirka je, po rečima Bore Ćosića, „prožeta njegovim ‘romstvom’, onim usudom što je, sasvim slučajno, kao i svako od nas, rođen u jednoj romskoj porodici“, ali i zaokupljena opštom dramom čovekove sudbine. Osman je na promociji, između ostalog rekao da je „Makedonac, ali Vojvođanin u duši, da je u Novom Sadu studirao na Akademiji umetnosti, te da svoje pesme crpi iz svog života. U detinjstvu, kako je ispričao, prvi put čuo da je Ciganin, a ne Rom –„ do tada nisam znao šta to znači. Mama mi je rekla – ne pitaj, samo se smej kada ti to kažu. To me je učvrstilo i dalo mi samopouzdanje u životu“. Osman je sa suprugom balerinom, koreografkinjom Nadom Kokotović na Pozorje doputovao iz Nemačke.

Pozorje su obeležili i vrlo zanimljivi razgovori na dve tematski dobro osmišljene i oblikovane tribine: Pozorište i kriza: iskustvo devedeseti i Pozorje iz vizure selektora festivala.

Pozorišni producent i teoretičar dramskih umetnosti Natalija Jeftić (koja je rođena devedesetih) je govorila o svom istraživanju za doktorsku disertaciju u kojem se bavila Pozorjem i njegovom transformacijom od Jugoslovenskih pozorišnih igara do Sterijinog pozorja.  Naglasila je da pripada struji mišljenja, koja smatra da su Jugoslovenske pozorišne igre neponovljiva manifestacija, da mi od 90-ih imamo potpuno novi festival, koji predstavlja očuvanje tradicije, ali je sasvim udaljen od svoje prvobitne koncepcije. Ipak, ovaj period jeste značajan zbog istrajavanja i održavanja kontinuiteta, uprkos nemogućim uslovima. Ona je iznela i da je u istraživanju građe u Arhivu Sterijinog Pozorja potvrdila svoje uverenje da je Novi Sad svojevremeno za vreme Sterijinih igara  zaista predstavljao tačku susreta ne samo umetnika, već i kulturne i političke elite Jugoslavije…

Značaj, uticaj, promene, prelomne godine, prepreke, poteškoće, radosti, dileme, sjaj, uspesi, padovi i usponi jednog od najvažnijih festivala u regionu, Sterijinog pozorja, a kroz oblikovanje njegovog programa, bile su, između ostalog, teme tribine povodom 70 godina Sterijinog pozorja, pod nazivom „Pozorje iz vizure selektora festivala“ 

Na tribini su posebno akcentovane teme domaćeg dramskog teksta (šta je domaći dramski tekst, treba li ga gledati kroz jezik kojim kojim je pisan, ili zemlju u kojoj autor stvara. Profesor Luka Kecman konstatovao je da ovde „svi govore o domaćoj drami, dok on govori o srpskoj drami“ i u tom kontekstu je naveo primer i postavio pitanje prisustva novosadskog pisca Lasla Vegela po čijim tekstovima na mađarskom jeziku su se igrale neke predstave dovedene na Sterijino pozorje. Miki Radonjić je na to odgovorio da Pozorje „jeste  pozorišni festival  sa bogatim nacionalnim programom, te da on ostaje festival domaćih autora koji pišu i na srpskom i na mađarskom jeziku“.   

 Moderator tribine Miroslav Radonjić je istakao je okvir koji je, između ostalog, uslovio sled događaja tokom istorije Pozorja: „Sterijino pozorje uspelo je da nadživi državu u kojoj je nastalo, nakon raspada Jugoslavije devedesetih – i pitanja, a šta sada – umni ljudi su našli modus da Pozorje preživi, festival se nije prekidao ni za vreme NATO bombardovanja, niti kovid epidemije. Društveno istorijske okolnosti, od osnivanja festivala do sada, bile, naravno, u svakom smislu eho koji se morao čuti na sedamdesetogodišnjem putu Sterijinog pozorja“. Radonjić je posebno naglasio da uloga Sterijinog pozorja nije da leči pozorište, niti da nameće repertoarsku politiku.

Nakon sedam dana ovogodišnjeg 71. Sterijinog pozorja – koji su držali i održali, a ko bi drugi nego glumci, reditelji, scenografi, kostimografi i svi drugi pozorišni poslenici kao i  ogroman trud i rad svih aktera institucije Streijino pozorje da i u ovim gotovo nemogućim uslovima održi Igre živima i na, s obzirom na okolnosti, zavidnom nivou  –  jedno je nedvojbeno:  Sterijino pozorje je i ove godine pobedilo.

 Branislava Opranović (Autonomija/foto: Sterijino pozorje)