Rok za prijavu građana Srbije u inostranstvu za glasanje na predstojećim izborima istekao je u ponoć, a članovi Republičke izborne komisije dobili su predlog Ministarstva spoljnih poslova o određivanju biračkih mesta u dijaspori. Zamenik člana Republičke izborne komisije ispred izborne liste „Studentska lista – studenti pobeđuju“ David Krstić kaže da prema informacijama iz Komisije za reviziju biračkog spiska biće obrađeno najmanje 100.000 zahteva građana Srbije za glasanje u inostranstvu, što je, kako kaže, povećanje od gotovo tri puta u odnosu na prethodne izbore. Dodaje da je predlog ministarstva o izbornim mestima u inostranstvu sraman.

Krstić je u uključenju u program N1 televizije rekao da je trenutan broj obrađenih zahteva naših građana koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu je 80.800.

„Informacija koju smo mi dobili iz Komisije za reviziju biračkog spiska jeste da je ta cifra već na 91.000, a očekuje se da to bude i oko 100.000. To je povećanje od gotovo tri puta u odnosu na prethodne izbore. U skladu s tim sam predlog Ministarstva spoljnih poslova je sraman“, navodi on.

Dodaje da su predlogom isključeni birači, pre svega, na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država, gde, prema njegovim rečima, postoji veliko interesovanje.

„Ti ljudi su određeni da glasaju, na primer, u Čikagu ili Vašingtonu, gde će morati da pređu više od 2.000 kilometara. S druge strane, još bolje tu situaciju ilustruje Vankuver, koji je na prethodnim izborima bio određen kao biračko mesto, a sada, po našim informacijama, tamo ima prijavljenih gotovo 1.500 naših građana, a oni će svi, po ovom trenutnom predlogu, morati da glasaju u Otavi, što je udaljeno nekih 3.500 ili 4.000 kilometara“, objašnjava on.

Osim tih biračkih mesta, Krstić navodi da je sporna i Australija, gde u Pertu ne postoji biračko mesto, kao i na Bliskom Istoku, u Emiratima, Saudijskoj Arabiji.

„Gde je izraženo veliko interesovanje nema biračkih mesta. Na primer, nema biračkog mesta u Herceg Novom, koji je tradicionalno bio biračko mesto“, kaže on.

Prema njegovoj oceni, predlogom Ministarstva o izbornim mestima u inostranstvu su direktno narušena osnovna ljudska prava – izborno pravo.

„Država ne samo da je dužna, kada zajamči određena ljudska prava, da se uzdržava od njihovog kršenja, ona ima i, s druge strane, i dužnost da svojim građanima omogući ostvarenje tih svojih prava koja su propisana samim Ustavom. U ovim situacijama mi vidimo da je tim građanima faktički onemogućeno da glasaju“, kaže on.

Krstić ističe da će na današnjem sastanku radne grupe za glasanje u inostranstvu u Republičkoj izbornoj komisiji sa predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova insistirati da se ovakav predlog izmeni i dopuni kako bi bila otvorena navedena biračka mesta. On ističe da je broj biračkih mesta povećan u odnosu na prethodne izbore, ali da su te izmene kozmetičke.

„Prošli put, na izborima 2023, bilo je 81 biračko mesto, sada je 90, ali to povećanje zapravo je, mogu reći, slobodno kozmetičkog karaktera, jer se nije vodilo računa o tome gde su se naši građani najviše prijavljivali. Još jedna stvar koja proističe iz samog predloga jeste skandalozno obrazloženje gde Ministarstvo spoljnih poslova predlaže Republičkoj izbornoj komisiji da odredi glasanje u zemljama koje su u drugim vremenskim zonama, tako da se ono održi po beogradskom vremenu, od sedam do 20 časova. To nas dovodi u situaciju gde bi ljudi, na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i tako dalje, glasali od jedan ujutru do 14 sati. Dakle, u toku noći bi bio veći deo izbornog dana“, objašnjava zamenik čkala RIK-a David Krstić.

(N1)