Beogradski ogranak kineske državne kompanije China Civil Engineering Construction Corporation Balkan (CCECC), koji gradi infrastrukturu po celoj Srbiji, a rukovodio je i radovima na staničnoj zgradi u Novom Sadu, preko mreže od najmanje 21 ljuska-firme, iz zakonitih tokova novca izvukao je, odnosno poreski utajio više od sedam miliona evra. Skoro sve te firme danas su u likvidaciji, a protiv njihovih vlasnika, srpskih, kineskih, mađarskih i makedonskih državljana, podnete su krivične prijave za poresku utaju i prevaru, o čemu smo detaljno pisali u tekstu Kineska firma preko srpskih „prijatelja“ oprala sedam miliona evra.

U nastavku potvrđujemo taj nalaz, samo sa drugim učesnicima i alternativnim mehanizmima na osnovu rešenja zemunske filijale Poreske uprave Srbije od 21. decembra 2023, kojim je utvrđeno da je CCECC Balkan samo u jednom mesecu, maju te godine, izbegao da prijavi obavezu na osnovu PDV-a u iznosu od čak 30.248.941,30 dinara. Drugim rečima, postoje nepobitni dokazi da je godinu dana pre urušavanja nadstrešnice država znala da je kineska kompanija, zadužena za rekonstrukciju zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, bila vrlo aktivna na polju krivičnog dela poreska utaja.

Pritom, član 225. Krivičnog zakonika jasno precizira da će se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom kazniti svako „ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara“.

Za one koji izbegavaju poreske obaveze veće od pet miliona dinara predviđena kazna zatvora je od dve do osam godina, a ako je utajeni porez veći od 15 miliona zatvorska kazna se povećava na tri do deset godina.

Nezakonito uvećano pravo na povraćaj PDV-a

Iz rešenja Poreske uprave, čiji faksimil Radar objavljuje, vidi se je da je u maju 2023. CCECC Balkan imao promet od 1,2 milijarde dinara i prijavio PDV od 245,3 miliona, od kojeg je izlazni, koji uplaćuje u budžet Srbije 86,7 miliona i ulazni, na koji ima pravo povraćaja 158,6 miliona. Međutim, prema nalazu Poreske uprave, čak petina ulaznog PDV-a koji se povlači iz budžeta Srbije je nezakonita.

U ovom procesu nezakonitog izvlačenja novca iz državnog budžeta kroz poresku utaju, Poreska uprava je registrovala tri mehanizma potencijalne poreske prevare te kineske kompanije. Prvi mehanizam je zaboravljena polovina knjiženja u iznosu od 258.000 dinara. Ovo je najmanja od tri utvrđene nepravilnosti i jedina koja bi se, uz veliku dozu dobre volje, mogla nazvati greškom u knjiženju.

Konkretno, kineska kompanija je od dobavljača Siniša Todorović PR primila račun broj 52/23 od 14. maja za građevinske usluge. Prema zakonu, CCECC Balkan je bio dužan da po prijemu takvog računa uradi sledeće: istovremeno evidentira i PDV koji duguje državi (knjiženje na kontu 4700) i PDV koji ima pravo da odbije (knjiženje na kontu 2700). To su dve strane iste transakcije — dug i potraživanje koji se međusobno poništavaju, ali oba moraju biti iskazana.

Kompanija je, međutim, proknjižila samo polovinu transakcije. Iskoristila je pravo na odbitak PDV-a u iznosu od 258.000 dinara, ali nije istovremeno evidentirala obavezu prema državi. Efekat je bio da je poreska prijava pokazivala manje poresko dugovanje nego što je zaista postojalo, tako da je kineska kompanija za ovaj iznos „sakrila“ obavezu prema budžetu Srbije. Kada je poreski inspektor ukazao na ovu nepravilnost njenom zastupniku, kineskom državljaninu Čongdženg Čenu, odgovor je bio jasan: „Prilikom knjiženja TR-32 od 1. maja 2023, napravljena je greška, nije izvršen interni obračun PDV-a, već je samo iskorišćeno pravo na odbitak PDV-a.“

Duplo knjiženje računa

Drugi mehanizam je finansijski najveća stavka u rešenju od 26,4 miliona dinara i ona se ne može objasniti kao slučajnost. Reč je o duplom knjiženju računa, čime je kineska kompanija dva puta iskazala pravo na odbitak PDV-a. Ukupno je reč o 104 računa od različitih dobavljača (među njima su i Karin komerc i Gemaks gradnja, koji su radili na projektu pruge), koji su svi prethodno već bili proknjiženi u poreskim prijavama za period od januara do aprila 2023. Inspekcija je to otkrila direktnim poređenjem: isti broj računa, isti datum, isti dobavljač, isti iznos, ali dvaput evidentiran kao osnov za povraćaj PDV-a.

Preciznije, u prvoj fazi, 104 računa u periodu od januara do aprila ulaze u obračun onako kako zakon predviđa – za svaku stvarnu transakciju istovremeno se evidentira i obaveza po osnovu PDV‑a prema državi i pravo na odbitak istog iznosa kod kineske kompanije. Obaveza prema državi i pravo na odbitak u neto zbiru se poništavaju, ali su obe strane jasno vidljive u evidenciji i poreskoj prijavi.

U drugoj fazi nema nove isporuke, nema novog oporezivog događaja i samim tim nema nove stvarne obaveze za PDV. Ipak, isti ti računi, njih 104, u maju se ponovo knjiže kao da stvaraju novo pravo na odbitak. To znači da se u kasnijem periodu pojavljuje još jedan upis na strani prava na odbitak, dok na strani obaveze prema državi nema nikakvog novog unosa, jer za njega više ne postoji realan osnov. Obaveza prema državi je u potpunosti već regulisana u prvom periodu od januara do aprila, a naknadno, u maju, isti računi se koriste isključivo da bi se uvećao iznos prava na odbitak koji kineska kompanija iskazuje.

Na pitanje zašto je to urađeno, zastupnik kineske kompanije Čongdženg Čen je odgovorio: „S obzirom na obim dokumentacije za knjiženje, kao i to da je početno stanje dobavljača na 400 stranica poslato Agenciji 31. maja, nije bilo moguće za preostalo vreme proveriti dokumentaciju koja se odnosila na prethodne mesece. Zbog navedenog razloga nastale su greške u maju mesecu.“

Dakle, zvanični odgovor je preopterećenost računovodstva i nedovoljna provera, što je prilično neubedljivo za zakonsku proceduru koja jasno nalaže da svaka promena u računovodstvenim knjigama mora biti vidljiva, ne sme se retroaktivno menjati, i svaki račun se knjiži jednom.

Fiktivne fakture za ljuska-firme

Treći mehanizam, o kome smo već pisali, jesu fiktivne fakture i poreska utaja u iznosu od 3,6 miliona dinara. Naime, u računovodstvenim knjigama CCECC Balkan nalazili su se računi šest dobavljača po kojima je kompanija iskazala pravo na odbitak PDV-a, ali za koje poreska kontrola nije mogla da utvrdi da je do stvarne isporuke dobara ili usluga ikada i došlo.

Prvi dobavljač Three Stones, nije u blokadi i njegovi vlasnici su kineski državljani Lei An, Guoli Džen, Sinju Tang, Sjaođun Jen i Đung Vang. Ovaj dobavljač ispostavio je CCECC-u dva računa 22. maja, na 3.000.639 i 2.180.805 dinara, sa napomenom da se radi o rezervacijama avio-karata.

Problem je bio višestruk. Prvo, na ovim računima PDV nije ni bio obračunat, jer je bila navedena napomena o poreskom oslobođenju prema članu 12, stav 6, tačka 2 Zakona o PDV-u. Uprkos tome, CCECC Balkan je primenom stope od 20 odsto sam sebi obračunao PDV i iskoristio ga kao odbitnu stavku na iznos od 863.574 dinara.

Drugo, po klasičnom modelu ljuska-firme, kao prateća dokumentacija uz ove račune priloženi su samo spiskovi avio-rezervacija. Nije priložen nijedan putni nalog, nijedan radni nalog, ni izveštaj sa službenog puta. Dakle, nema nijednog dokumenta koji bi potvrdio da su ove avio-karte kupljene za potrebe poslovanja, a ne za privatne svrhe zaposlenih. Prema članu 28. Zakona o PDV-u, pravo na odbitak postoji samo za nabavke koje su korišćene za obavljanje delatnosti. Bez dokaza o poslovnoj svrsi, pravo na odbitak ne postoji.

Na konstatovane nepravilnosti, zastupnik CCECC-a Čongdženg Čen je izjavio da je prilikom knjiženja računa ovog dobavljača načinjena greška, jer je korišćeno pravo odbitka, iako račun sadrži napomenu o poreskom odbitku. Takođe, nije pružio dokaze da su usluge korišćene za obavljanje poslovne aktivnosti.

Sve nas to dovodi do još pet dobavljača sa zbirnim PDV-om od 2.699.064,07 dinara, koji su poslovali po klasičnoj ljuska-firma šemi. Za svaki od ovih računa, inspektori su tražili prateću dokumentaciju koja bi dokazala da je posao zaista obavljen i u svakom slučaju utvrdili su da nje nema ili da je formalno i materijalno neispravna. U toj grupi su firme Fjord 2020, Kumiloš inženjering, Auto Ricambi, Amutai i LYQ.

Makedonski državljanin, kolekcionar blokiranih firmi

Mnoge od njih više ne postoje. Fjordu 2020, koji je bio deo i naše analize u prethodnom tekstu za Radar o ljuska-firmama, od oktobra 2023. zabranjeno je da raspolaže novčanim sredstvima, a u aprilu ove godine je prinudno likvidiran. Kumiloš inženjering je, takođe, u prinudnoj likvidaciji, pokrenutoj u oktobru 2024. Poslednji finansijski izveštaj dostavio je za 2022, vlasnica je Sofija Ristić, a direktor Nenad Milev.

Auto Ricambi, čiji je direktor makedonski državljanin Nino Antić, u blokadi je neprekidno od avgusta 2023, zbog duga od 104,3 miliona, a uz to ima i poreski dug od 126,9 miliona dinara. Uz to, Antić je direktor ili vlasnik, ili i jedno i drugo u čitavom nizu sličnih firmi. Među njima su Makmoto (u blokadi 633 dana zbog duga od 8,2 miliona) i M Strong Car (u blokadi 1.427 dana zbog duga od 14,2 miliona).

Nino Antić je povezan i sa nizom drugih blokiranih preduzeća: Derivan, Bobon, Lemondo, Lussia centar, Max bizz, Asilu, Omega bazz i Goris kop. I sva su u blokadi, koje traju od 800 do skoro 1.500 dana i u dugovima od nekoliko stotina hiljada do skoro pet miliona dinara. Istovremeno je i direktor i jedini vlasnik Viktorije 2023, koju je preuzeo ubrzo nakon osnivanja 2023.

Firmi Amutai je NBS zabranila prenos sredstava, a Poreska uprava oduzela PIB. Njen vlasnik je kineski državljanin Songjen Džang, a do novembra 2022. to je bio njegov zemljak i verovatno rođak, Jungdži Džang.

Preduzeće LYQ osnovano je u januaru 2023, a iz registra je obrisano posle prinudne likvidacije 30. decembra 2024. Vlasnik mu je, a ujedno i direktor do januara 2024, bio kineski državljanin Tang Hengdžen. Primer ovog dobavljača posebno je ilustrativan. Naime, LYQ je ispostavio račun za „izvođenje radova na projektu“ u vrednosti od skoro četiri miliona dinara. Međutim, ugovor koji je priložen uz račun otkriva sasvim drugu sliku: LYQ se ugovorno obavezao samo na organizaciju zaposlenih i evidentiranje prisustva na gradilištu, dakle, na vođenje evidencije, a ne na sam građevinski rad. Inspekcija je to jasno formulisala: „nedvosmisleno je konstatovano da do prometa fakturisane usluge nije ni došlo“.

Zastupnik CCECC-a Čongdženg Čen je na pitanje o nepravilnostima u vezi sa ovih šest spornih dobavljača odgovorio da je kompanija dostavila svu prateću dokumentaciju koja je bila u njihovom posedu i da više ne poseduje ništa dodatno. Taj odgovor je u suštini bio i potvrda da nema čime da ospori nalaze poreske kontrole.

Poreska utaja utvrđena redovnom terenskom kontrolom u ovako značajnom iznosu po automatizmu nalaže proširenje kontrole i na ostale mesece, ali se, prema našim informacijama, to nije desilo. Ne manje važno, na osnovu samo ovog rešenja Poreske uprave, poreska policija je morala da podnese krivičnu prijavu u skladu sa članom 225. Krivičnog zakonika, što se takođe, po našim informacijama nije desilo, a u međuvremenu, 3. juna 2024, CCECC Balkan je, umesto Čena, za svog zakonskog zastupnika postavio Ju Juang Janga.

Kada se uzme u obzir da smo već ukazali na mrežu ljuska‑firmi povezanih sa CCECC-om, preko kojih je, prema dostupnim indicijama, po osnovu poreske utaje izvučeno više od sedam miliona evra, kao i da u ovom konkretnom slučaju vidimo kako je u samo jednom mesecu nezakonito iz budžeta izvučeno oko 260.000 evra, pri čemu bi, ukoliko je reč o ustaljenoj praksi, godišnji iznosi verovatno dostizali višemilionske razmere, jasno se ocrtava obrazac sistematskog delovanja u kojem ta kineska kompanija kombinuje fiktivne dobavljače i manipulacije PDV obračunom radi izvlačenja značajnih sredstava iz budžeta Srbije.

Dodatno, činjenica da je ona bila angažovana na projektu rekonstrukcije zgrade novosadske Železničke stanice, na kojoj se urušila nadstrešnica i usmrtila više ljudi, makar prema dosadašnjim javno dostupnim informacijama, sugeriše da se obrasci korupcije i izvlačenja novca iz javnih radova ne završavaju na nivou poreskih prevara, već mogu imati i neposredne, tragične posledice po život i bezbednost građana.

Tragedija od 1. novembra 2024. posledica je sistema u kome se kršenje zakona toleriše čak i kada se plati najviša cena. Godinu dana pre urušavanja nadstrešnice, država je imala u rukama zvaničnu dokumentaciju, koja pokazuje da je CCECC Balkan samo u maju 2023. utajio više od 30 miliona dinara PDV-a, kroz „zaboravljeno“ knjiženje obaveze prema državi, duplo knjiženje preko stotinu računa i korišćenje fiktivnih dobavljača bez ikakvog realnog posla iza faktura. Tako veliki iznos utaje poreza u samo jednom mesecu po zakonu i zdravom razumu morao je automatski da povuče krivičnu prijavu, proširenje istrage i dublju proveru celog poslovanja kompanije, ali se to, prema našim izvorima, nije dogodilo.

Umesto toga, firma za koju su nadležni organi već znali da sistematski zaobilazi propise nastavila je da radi na strateški važnom infrastrukturnom projektu, bez vidljivih posledica, zabrana ili ozbiljnih ograničenja. U takvom okruženju, gde se milioni iz budžeta izvlače preko ljuska-firmi, lažnih faktura i sumnjivih dobavljača neminovno je da isti obrazac nemara i zaobilaženja pravila zahvati i samu gradnju, nadzor i bezbednosne standarde.

Kada je osnovni poslovni model zasnovan na izvlačenju novca, a ne na kvalitetu i odgovornosti, nesreća ne može da bude samo tehnički problem konstrukcije, već političko i društveno pitanje. Ovaj kobni događaj je, na prvom mestu, posledica korupcije i institucionalne neodgovornosti u kojoj su nadležni organi znali, mogli da deluju, a izabrali su da ćute. 

(Radar, foto: Autonomija)