Marta Kos je pozdravila usvajanje četiri izborna zakona. Kos kaže da su tzv. Petrašinovićevi zakoni u skladu sa preporukama ODIHR. Ona smatra da je to „prvi važan korak ka slobodnim i fer izborima“. Ovi milozvučni tonovi iz Evropske komisije simptomatično dolaze nakon nedavnog razgovora Aleksandra Vučića i Ursule fon der Lajen o nastavku reformskog procesa u Srbiji. Kako se može nastaviti nešto za šta je sama Evropska unija nedavno rekla da je prekinuto?

Kada je reč o izbornim pozdravima iz Brisela, ovde nije suvišno podsetiti na konstataciju Evropskog parlamenta, zahvaljujući čijoj podršci je gospođa Kos na mestu na kom trenutno jeste. Parlament je još u februaru 2024. godine u svojoj rezoluciji o izborima „izrazio žaljenje zbog činjenice da su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji održani 17. decembra 2023. godine odstupili od međunarodnih standarda i obaveza Srbije u vezi sa slobodnim i poštenim izborima, zbog stalne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane aktuelnih vlasti kako bi stekli nepravednu i nezasluženu prednost.“

Bilo bi dobro da komesarka Kos, kada se već pozitivno izjašnjava o novim izbornim zakonima, srpskoj javnosti malo detaljnije objasni na koji tačno način će ti novi zakoni sprečiti da Evropski parlament u nekoj novoj rezoluciji prepiše ove iste reči, slegne ramenima i odgovornost za novu manipulaciju svede na „fragmentiranu opoziciju“ (uvek zgodni krivac za sve) i nesposobnost srpskog društva da se samo izbori protiv organizovane kriminalne grupe koja krade izbore.

Bilo bi dobro da objasni i kako sada nije sporno što su izborni zakoni usvojeni u hitnoj proceduri, bez javne rasprave, iako je pre nepunih mesec dana Venecijanska komisija Srbiju opomenula da zakone koji utiču na šira društvena pitanja više ne usvaja na takav način. Ne kaže ništa komesarka Kos ni o tome što prva prioritetna preporuka ODIHR-a zahteva da se sve izmene propisa vrše dovoljno pre narednih izbora, u širokom društvenom konsenzusu (vlast, opozicija, civilno društvo). Sve to se nije desilo u slučaju Petrašinovićevih zakona (civilno društvo i parlamentarna opozicija su bili oštro protiv), a konsenzus se izgleda sveo na konsenzus unutar SNS.

Kada je reč o sistemskoj zloupotrebi institucija na koju se poziva i EP, ona se na svim dosadašnjim izborima (između ostalog) ogledala u zloupotrebi potpisa građana za izborne liste, kreiranju veštačke većine SNS u izbornim komisijama uz pomoć fantomskih lista i manipulacijom voljom birača kroz lažne manjinske liste (jedna takva je formirala vlast u Nišu, čuvena Ruska stranka Slobodana Nikolića). Ovo znaju i ptice na grani.

Znamo da će manipulacije biće dodatno potpomognute usvajanjem tzv. Petrašinovićevih zakona i o tome smo ovde pisali još početkom februara.

Evropska komisija nije ponovo i naivno nasela na laži iz Beograda. Takva interpretacija se ne može prihvatiti jer je o svim potencijalnim problemima sa novim izbornim zakonima na vreme i detaljno bila informisana. Uostalom, i AI dobro razume šta je problem sa Petrašinovićevim zakonima (ko ne veruje, neka sam pita veštačku inteligenciju). Kos i Komisija svesno pristaju da budu sponzori izmena koje će olakšati novu izbornu krađu. To treba da ostane upamćeno i zapisano.

Ponovimo još jednom – usvajanjem tzv. Petrašinovićevih zakona olakšaće se i ozakoniti proglašenje tzv. fantomskih lista, ukloniće se sve ograde zloupotrebe manjinskih lista, a članovi biračkih odbora i izbornih komisija iz redova opozicije biće na tankom ledu zbog mogućnosti isključivanja iz izbornog procesa ako uspešno ne polože obuku koju organizuje (i ocenjuje) RIK koji za to nema ama baš nikakve kapacitete. Birački odbori biće raspušteni, a potvrde RIK-a biće oduzete ukoliko izborna komisija (u kojoj većinu imaju SNS i fantomske liste) nalože ponavljanje izbora. U tom slučaju će za ponovljene izbore opozicioni akteri morati da delegiraju nove ljude, jer je starima potvrda oduzeta po sili zakona.

Evo zanimljive teme za razmišljanje. Ako je jedan razlog za poništavanje izbora po službenoj dužnosti prisutan na svim biračkim mestima (zbir broja neupotrebljenih glasačkih listića i broja glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći je od broja glasačkih listića koje je primio birački odbor), a jeste, jer SNS uporno odbija da uvrsti broj neupotrebeljenih glasačkih listića u zapisnik o radu biračkog odbora – da li onda poništavanje glasanja na svim biračkim mestima dovodi do ponavljanja izbora bez predstavnika opozicije? Prema novousvojenim rešenjima da, jer bi svima prestala da važi potvrda koja svim opozicionim predstavnicima omogućava učešće u biračkim odborima i izbornim komisijama, bilo u stalnom bilo u proširenom sastavu.

Znam, neko će reći da se ovo rešenje primenjuje od 1. januara 2028. godine, ali – jedan mali amandman tu može da promeni sve. I ne samo to, redovni parlamentarni izbori mogu biti održani i 2. januara 2028. godine.

Sve je tako lepo smišljeno, uključujući i mogućnost ponavljanja izbora u nedogled dok se nekome ne svide rezultati. Test takvih izbora koji se vrte u krug do poželjnog rezultata već je oproban na tužilačkim izborima.

U svemu tome se zaista postavlja pitanje odgovornosti. Službenici Evropske unije su dužni da, baš kao i Srbija, poštuju ugovor o Stabilizaciji i pridruživanju. U njemu jasno stoji da je obaveza Unije da podrži napore Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava. Odnosno, da ne podrži ono što šteti demokratiji i vladavini prava. Tako je jednostavno.

Postavlja se i pitanje odgovornosti pojedinih političkih aktera u Srbiji povodom usvajanja tzv. Petrašinovićevih zakona. Dok su se neki glasno borili za njihovo neusvajanje, ima i onih koji su glasno ćutali. Da li iz nesnađenosti ili neznanja, sada je već manje bitno. Šteta je nastupila i nju će još jednom podneti građani Srbije, sa sve pozdravima iz Brisela.

(Peščanik, foto: Medija centar)