Kontroverzni američki tehnološki koncern objavio je 22 teze koje prevazilaze uobičajene objave kompanija. Kritičari u tome vide zagovaranje tehnofašizma. Donosimo odgovore na najvažnija pitanja.

„Silicijumska dolina je izgubila kompas.“ Tako počinje prvo poglavlje knjige „Tehnološka republika“ u kojoj Aleks Karp zapisuje svoj pogled na svet. Karp, milijarder sa liste sto najuticajnijih ljudi magazina Tajm, izvršni je direktor softverske kompanije Palantir, specijalizovane za analizu podataka.

Palantir je preko zvaničnog naloga na platformi X tokom vikenda objavio sažetak Karpove knjige u 22 teze. Objavu mnogi čitaju kao politički manifest kompanije.

Šta stoji u manifestu?

Palantir se kroz ove teze pozicionira kao odlučan igrač na preseku tehnologije i bezbednosne politike. Teze se grubo mogu podeliti u nekoliko oblasti:

• Geopolitička i bezbednosna politika: „Atomsko doba bliži se kraju“, navodi se, uz ocenu da se odvraćanje neprijatelja ubuduće neće zasnivati na nuklearnom oružju, već na sistemima veštačke inteligencije.

„Pitanje nije da li će oružje zasnovano na veštačkoj inteligenciji biti izrađeno, već ko će ga izraditi i u koju svrhu.“ Neprijatelji se, piše, neće udubljivati u „teatralne debate“ nego će napredovati ka oružju.

Na drugom mestu Palantir ističe potrebu za softverski podržanim „tvrdim“ instrumentima moći: „Dostignute su granice meke moći i uzvišene retorike.“ Takođe se navodi da je američka moć omogućila izuzetno dug period mira.

Manifest ponegde postaje vrlo konkretan: „Kastracija Nemačke i Japana nakon rata mora biti poništena.“ Evropa, i dalje slabo naoružana, sada, kako se tvrdi, plaća visoku cenu nemačkog razoružanja posle Drugog svetskog rata. A ukoliko se nastavi „teatralna posvećenost japanskom pacifizmu“, preti pomeranje odnosa moći u Aziji.

• Odnos društva i politike: Palantir iznosi tezu da je u savremenom društvu „zabranjeno“ govoriti o različitim rezultatima različitih „kultura“. I da Amerika mora odoleti iskušenju „praznog i šupljeg pluralizma“.

Obe teze nadovezuju se na ideologiju pokreta Make America Great Again oko Donalda Trampa. Ipak, Palantir izbegava otvoreno ulagivanje Trampu kojim se ističu neki njegovi susedi iz Silicijumske doline.

„Psihologizacija savremene politike vodi nas u pogrešnom pravcu“, navodi se. Traženje ispunjenja u političarima, dodaje se, vodi razočaranju.

Na drugom mestu kompanija poziva da se nakon pobede nad neprijateljima stane i promisli, umesto da se slavi.

• Uloga tehnološkog sektora: Više puta se tematizuje odnos tehnoloških kompanija i američke države: „Silicijumska dolina moralno duguje zemlji koja joj je omogućila uspon“, glasi jedna od teza.

„Silicijumska dolina mora igrati ulogu u borbi protiv nasilja i kriminala“, navodi kompanija, koja proizvode prodaje bezbednosnim službama širom sveta.

Šta kažu kritičari?

Ekonomista i bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis podelio je originalnu objavu uz komentar: „Kada bi zlo moglo da tvituje, to bi bio sadržaj!“

Holandski istraživač populizma Kas Mude manifest Palantira tumači kao poziv na svet kojim dominiraju autoritarne Sjedinjene Države i koji nadziru tehnološke kompanije – „čisti tehnofašizam!“

Po njegovom mišljenju, manifest diskvalifikuje Palantir „kao poslovnog partnera za bilo koju drugu zemlju“, napisao je Mude na LinkedInu. Evropa bi, smatra on, trebalo da obustavi svaku novu saradnju i okonča sve investicije „u ovu tehnofašističku kompaniju“.

Britanski bloger i osnivač istraživačke platforme Bellingcat Eliot Higins ironično je primetio da je „krajnje normalno i u redu“ da kompanije objavljuju takve stavove.

Šta je zapravo Palantir?

Naziv Palantir potiče iz fantastičnog epa „Gospodar prstenova“ Dž. R. R. Tolkina. U njemu postoje kugle, moćni i opasni alati komunikacije koji prikazuju delove prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Oteti od strane snaga zla, oni postaju jedno od oružja kojima se može pokoriti Srednja zemlja.

Suosnivač i ključni investitor kompanije je Peter Til, čija se podrška smatra važnom za politički uspon Donalda Trampa. Til je rođen u Frankfurtu, gde je i Aleks Karp kasnije proveo više godina.

Palantir na svom sajtu promoviše softver koji treba da omogući donošenje odluka u realnom vremenu vladama i kompanijama – „od fabrika do fronta“.

Ko koristi nadzorni softver?

Brojne državne institucije u SAD koriste Palantir – tako je program Vantage razvijen kao operativni sistem za američku vojsku. U ratu protiv Irana, softver za identifikaciju ciljeva zasnovan na veštačkoj inteligenciji Maven obezbedio je podatke za brojne vazdušne udare.

Platforma za analizu podataka Foundry koristi se u institucijama u SAD, ali i u Evropi. Na primer, Holandija i Grčka koristile su je za praćenje širenja koronavirusa.

Najpoznatija aplikacija Palantira zove se Gotham i koriste je bezbednosne službe kako bi brzo objedinjavale informacije o osobama iz javnih i drugih izvora. Među korisnicima su američke agencije poput CIA i ICE, ali i evropske bezbednosne institucije.

I pojedine pokrajinske policije u Nemačkoj koriste modifikovane verzije Palantirovog softvera, uključujući Hesen i Bavarsku. U Severnoj Rajni-Vestfaliji u oktobru ističe višegodišnji ugovor – ta pokrajina je raspisala novi tender za softver, na koji mogu da se prijave i Palantir i njegovi konkurenti.

Nemačka vlada priprema zakon koji bi omogućio softveru da masovno analizira javno dostupne snimke, poput glasova i lica u objavama na društvenim mrežama i iz njih pravi biometrijske profile.

To bi olakšalo istrage bezbednosnih organa uz pomoć Palantira ili sličnih aplikacija. Kritičari, međutim, smatraju da bi to bio korak ka državi nadzora.

(Deutsche Welle)