Profesor beogradskog Medicinskog fakulteta u penziji Dragan Delić izjavio je da Srbija sada ima 2.100 lekara specijalista manje nego 2012. godine, a da samo u Nemačkoj radi oko 2.000 lekara sa sprskim pasošem.

On je kazao da Srbija ima manjak lekara specijalista koji zapravo nose sistem.

“Naša zemlja ima oko 1.500 pedijatara, a trebalo bi da ih ima 1.900 do 2.000. To za posledicu ima preopterećenost lekara, moguće previde i greške jer lekari imaju veliki broj pregleda u toku jednog dana.”

Prema njegovim rečima, ne treba praviti predstavu od toga što se u Srbiju vraća jedan manji broj lekara i medicinskih sestara, već je potrebno postaviti pitanje zašto veliki broj njih odlazi iz zemlje.

“Cirkulacija zaposlenih postoji svuda u svetu, ali možemo da je redukujemo. Činjenica je da lekari odlaze iz finansijskih razloga, ali ne samo zbog toga, već i zbog loše organizacije, loših međuljudskih odnosa, nedefinisanog načina napredovanja i usavršavanja i mnogih drugih razloga.”

On je kazao da je, na primer, Rumunija zaustavila odlazak svojih lekara tako što ih je adekvatno platila.

“Lekar u Croj Gori ima 2.500 evra, u Hrvatskoj 4.000 evra, u Sloveniji još više, a da ne govorimo o Nemačkoj gde je plata lekara specijaliste iznad 7.500 pa do 15.000 evra. Lekar kardiohirurg ili neurohirurg kod nas ima 1.500 evra.”

On je kazao da je Srbija imala dobar zdravstveni sistem 70-tih i 80-tih godina i da su pojedine zemlje slale delegacije da vide kako naš sistem primarne zdravstvene zaštite funkcioniše.

Urušavanje je, dodao je, nastalo 90-tih i traje i dan danas.

“Niko nije uspeo da reši zdravstvene probleme time što će je izgradio nove bolnice ili kupovao novu opremu, problemi su mnogo dublji.”

Prema njegovim rečima, zdravstveni sistem je veoma skup sistem, a naša zemlja planira da ove godine za te namene izdvoji oko 800 evra po glavi stanovnika, što je tri puta manje nego što je prosek u Evropi.

“Zdravstvo nije potrošnja, to je najbolja investicija za razvoj neke zemlje. Ne možete da imate razvoj jedne zemlje, ako imate bolestan narod. U Srbiji 85 odsto ljudi umire od bolesti koje možemo da odložimo ili potpuno sprečimo prevencijom.”

Prema njegovim rečima, u zdravstvenom sistemu klatno bi moralo da se pomeri sa medicine koja dijagnostikuje i leči, ka preventivnim merama, ka promociji zdravlja i prevenciji.

“Verovali ili ne 2,2 puta više para se odvaja za sekundarni i tercijarni nivo nego za primarnu zdravstvenu zaštitu, a primarna zdravstvena zaštita mogla bi da reši oko 85 odsto problema u zdravstvenom sistem. Međutim, da bi to uradili moramo kadrovski da ih ojačamo, da im olakšamo rad, da ne bude ovoliki broj pregleda.”

Lekari primarne zdravstvene zaštite, kazao je, trebalo bi da imaju maksimalno 26 pregleda u toku jedne smene, a da pri tom pet pregleda budu preventivni.

On je naveo da se aktuelna vlast u Srbiji vrlo često hvali novim, inovativnim lekovima koji se nalaze na pozitivnoj listi, ali da mi zaostajemo i za Crnom Gorom, Hrvatskom, Slovenijom i Bugarskom.

“Mi u ovom trenutku za 100 dijagnoza čekamo inovativnu terapiju. Od inovativne terapije, koja je odobrena u Evropi, samo devet odsto lekova imamo na pozitivnoj listi, a Crna Gora ima 42 odsto, Bugarska 90 odsto, Nemačka 95 odsto. U našoj zelji od registrovanja leka do ulaska na pozitivnu listu prođe u proseku više od dve godine, a u Nemačkoj je to u proseku 128 dana”, istakao je Delić.

On je kazao da je u knjizi “Srčana knjiga 2” ponudio oko 200 mogućih rešenja problema u domaćem zdravstvu kao lekar koji je 45 godina radio sa pacijentima.

(Beta/foto: Pixabay)