Projekti, koje su dogovarali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i odlazeći premijer Viktor Orban, sada su na testu jer na čelo Mađarske, nakon izbora, dolazi Peter Mađar (Magyar) i njegova stranka Tisa (Tisza).

Dan nakon izbora kojim je okončano šesnaestogodišnje vođstvo Viktora Orbana, vlastima Srbije poručili su iz susedne Mađarske da žele da zadrže dobre odnose, ali da to više neće zavisiti od pojedinaca.

„Smatram da je to u interesu i aktuelnog srpskog rukovodstva, i Mađara koji žive u Srbiji, kao što je i naš interes“, izjavio je Peter Mađar čija je stranka Tisa odnela ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima.

Sporazumi i međudržavni projekti koje su dogovarali Vučić i Orban godinama su praćeni brojnim kritikama. Pre svega zbog netransparentnosti projekata ili previše ličnog ugovaranja poslova.

Da li je sada ugrožena budućnost zajedničkih državnih projekata pitanje je koje se „u normalnim okolnostima verovatno ne bi ni postavljalo“, smatra urednik portala Slobodni Mađar So (Szabad Magyar Szó) Janoš Teke.

„Jer ako je reč o projektima koji služe dobrobiti dveju zemalja, onda bi svima bilo u interesu da se oni nastave“, rekao je Teke za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Međutim, pitanje je potpuno opravdano, jer se često sticao utisak da nije reč o međudržavnim sporazumima, već o projektima koji služe interesima i dobrobiti dveju partija – Fidesa i Srpske napredne stranke“, dodao je.

Podseća da je jedno od predizbornih obećanja Petera Mađara bilo da će preispitati ugovore i sporazume koje je sklapala Vlada Viktora Orbana.

„I to ne samo one koji se tiču unutrašnjih pitanja Mađarske, već će se brzo na redu naći i međunarodni ugovori“, kaže Teke.

Iz Mađarove stranke za RSE nisu odgovorili na pitanje kako vide budućnost nekih od najvećih projekata i sporazuma između Beograda i Budimpešte.

Na pitanja o tome nisu odgovorili ni iz Vlade Srbije, kao ni iz kancelarije predsednika države.

Dve susedne zemlje zajedno grade naftovod kojim bi se Srbija povezala na ruski sistem „Družba“

Nafta iz Rusije zbog sankcija Evropske unije (EU) u Srbiju ne stiže više od tri godine.

Novi naftovod bi omogućio da se to promeni.

Iz Mađarske bi, prema tenderskoj dokumentaciji, ovim naftovodom u Srbiju stizala isključivo ruska nafta. Doduše, pod uslovom da EU ne pokuša da blokira taj uvoz, zbog čega se otvara pitanje opravdanosti čitavog porojekta.

Sirova nafta iz uvoza u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF).

Srbija i Mađarska su izgradnju zajedničkog naftovoda dogovorile u oktobru 2022.

Izgradnja je, međutim, ubrzana tek tri godine kasnije. U Srbiji je raspisan tender koji je još u toku.

Uoči izbora, krajem marta, Orbanova Vlada proglasila je izgradnju naftovoda sa Srbijom prioritetnim investicionim projektom, čime su ubrzane procedure i radovi.

Poslednji plan je da naftovod bude izgrađen do kraja 2027. godine.

Janoš Teke smatra da će ovaj projekat verovatno biti važan i za vlast Petera Mađara.

„S obzirom na to da je nabavka energije poslednjih nedelja i meseci zadavala ozbiljne glavobolje mnogim zemljama (prim. RSE zbog sukoba na Bliskom istoku)“, dodaje.

Mađar je izjavio nakon izbora da će preispitati sve ugovore u Mađarskoj u vezi sa ruskom energetikom i ponovo o njima pregovarati ili ih raskinuti ako to bude bilo neophodno.

Iz njegove stranke nisu odgovorili na pitanje RSE da li će i za novu Vladu Mađarske izgradnja naftovoda sa Srbijom ostati prioritet.

Na pitanja o njihovim očekivanjama nisu odgovorili ni iz Ministarstva energetike Srbije.

Gasna saradnja Srbije i Mađarske

Srbija se, proteklih godina, okrenula Mađarskoj i kao partneru u osnivanju zajedničkih preduzeća u oblasti energetike.

Firma Serbhungas za trgovinu gasom osnovana je 2023. godine, na osnovu međudržavnog sporazuma.

Većinski vlasnik je mađarska državna energetska MVM grupa, dok srpska državna kompanija Srbijagas ima preostalih 49 odsto udela.

Mađarski MVM postao je 2025. većinski vlasnik i dve privatne srpske firme. Udeo je kupila od Maneks grupe, biznismena Dragoljuba Zbiljića koji je blizak Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci.

Dve zemlje imaju razvijenu saradnju i po pitanju skladištenja gasa.

Sporazum o tome potpisan je u Beogradu u junu 2022. Na iznajmljivanje skladišta u susednoj Mađarskoj Srbija je primorana, jer nema dovoljno svog prostora.

Energetska saradanja Mađarske i Srbije intenzivirana je od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Janoš Teke smatra da za odgovor na pitanje da li će se takva saradnja i nastaviti, treba sačekati imenovanje novog ministra privrede.

Modernizacija pruge Beograd-Budimpešta

Izgradnja i modernizacija pruge od Beograda do Budimpešte zajednički je projekat Kine, Srbije i Mađarske.

Novom prugom prvi teretni vozovi krenuli su 27. februara.

Iako su vlasti u Srbiji najavljivale da će putnički krenuti u martu, to ipak neće biti pre leta. Kako je iz mađarskog Ministarstva za saobraćaj obrazloženo, sistem za kontrolu vozova u toj zemlji još nije spreman za upotrebu.

„Plan je bio da putnički saobraćaj na ovoj liniji krene još pre izbora u Mađarskoj, kako bi to donelo glasove Fidesu. Fides nije zbog toga izgubio izbore, mada je sigurno bilo onih koji su samo odmahnuli rukom u stilu: ‘Eto, ni ovo niste znali da uradite kako treba i na vreme'“, komentariše Janoš Teke.

Projekat je započet 2014. godine u Beogradu kada je Srbija sa Kinom i Mađarskom potpisala Memorandum o razumevanju o modernizaciji pruge.

„Uveren sam da će ovo ostati prioritet (nove Vlade), s obzirom na to da je interes celog regiona da deonica koja povezuje Beograd sa Budimpeštom što pre dobije upotrebnu dozvolu“, smatra Teke.

Izgradnja pruge u većini je finansirana iz kineskih kredita. Kineske kompanije bile su i izvođači radova u Srbiji.

U okviru tog projekta, rekonstruisana je i Železnička stanica u Novom Sadu. Četiri meseca od drugog svečanog otvaranja na njoj se obrušila betonska nadstrešnica usmrtivši 16 ljudi.

Nesreća je pokrenula talas protesta u Srbiji uz optužbe da su do pada nadstrešnice doveli nemar i korupcija vlasti.

Ni godinu i po dana od nesreće nije utvrđena odgovornost, a o njoj se vode tri paralelna postupka.

Stanica je prvi put svečano otvorena 2022, u jeku predizborne kampanje u Srbiji, u prisustvu Orbana i Vučića.

Vojna saradnja Srbije i Mađarske

Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Mađarske o saradnji u oblasti odbrane potpisan je 2023. godine.

Ključni elementi sporazuma su mogućnosti zajedničkih vežbi, te vojno-tehnička saradnja u nabavci naoružanja. U planu saradnje za 2025. predviđeno je bilo 79 zajedničkih aktivnosti.

Vučić je nakon potpisivanja tog plana rekao da u regionu Srbija ima najrazvijeniju saradnju u oblasti odbrane s Mađarskom. Kazao je i da se nada da će dogovor o zajedničkim aktivnostima voditi ka stvaranju vojne alijanse dve zemlje.

Do sada, to se nije dogodilo.

Govoreći o vojnoj saradnji posle smene vlasti u Mađarskoj, urednik Slobodnog Mađar Soa Janoš Teke napominje da međunarodni ugovori i strateška saradnja ne treba da se tiču partijskih interesa, već međudržavnih odnosa.

„Reč je o dve susedne zemlje sa zajedničkim bezbednosnim interesima, pa se čini logičnim da se saradnja u oblasti odbrane nastavi, bez obzira na to ko je trenutno na vlasti“, kazao je.

„Mora se istaći i da je partija Tisa već ranije ukazala na to da podržava transparentnu saradnju zasnovanu na profesionalnim osnovama, a ne ‘uslužne’ ili partijske saveze između političkih lidera“.

„Pošto u slučaju Srbije i Mađarske postoji mogućnost da se radilo o ovom drugom, smatram da će se u ovoj oblasti primetiti određeno nazadovanje“, dodao je Teke.

Na pitanja RSE o tome kako u budućnosti vide ovu saradnju nisu odgovorili ni iz mađarske Tise, ni iz Ministarstva odbrane Srbije.

Orbanov zet vlasnik pet poslovnih parkova u Beogradu

Za samo tri godine, kroz tri odvojene transakcije, vlasništvo nad više od 122.000 kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, prešlo je iz firme pod kontrolom Mađarske nacionalne banke u ruke kompanije na čijem je čelu Ištvan Tiborcz, zet Viktora Orbana.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja tih firmi ukupna vrednost nekretnina i zemljišta je 274, 2 miliona evra.

To nije prvi poslovni poduhvat Orbanovog zeta u Srbiji.

Tiborcz je bio vlasnik kompanije Elios koja se bavi postavljanjem električnih instalacija, a čiji je ogranak u Srbiji otvoren 2014. godine.

Napustio je kompaniju 2015. nakon što je Evropska kancelarija za borbu protiv korupcije (OLAF) započela istragu o 35 projekata za ulično osvetljenje u Mađarskoj.

OLAF je nakon istrage u svim slučajevima pronašao „ozbiljne nepravilnosti“ i „sukob interesa“, a u 17 slučajeva i „organizovanu prevaru“.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Autonomija)