Po proteku više od sedamnaest meseci od urušavanja nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu kada je poginulo šesnaest ljudi, a jedna osoba teško povređena, skor je 0:17 (ne)odgovornosti režima za ovaj zločin. To je uticalo i tek će uticati na njihovu pirovu pobedu 10:0 na lokalnim izborima koja je, za razliku od opstrukcije tužilačkih i sudskih postupaka, ostvarena (zlo)upotrebom svih raspoloživih državnih resursa.

Nakon masovnih protesta građana i studenata širom Srbije, te fizičkih napada funkcionera SNS na studente, oni su postavili zahteve od kojih je prvi bio objavljivanje svih dokaza o ovom slučaju i utvrđivanje odgovornosti. To se uporno dezavuiše uz pomoć pojedinaca u pravosuđu.

Nijedna od tri istrage koje su se vodile ili vode zbog ovog događaja, nisu okončane potvrđivanjem optužnice. Vlast posebno opstruira onu koja se zbog visoke korupcije vodi pred Tužilaštvom za organizovani kriminal (TOK) protiv bivših ministara T. Momirovića, G. Vesića i njegove zamenice A. Dimoski i dr. čime je naš budžet oštećen za 115 miliona dolara. Brutalno se napada i vređa glavni tužilac TOK-a. Policija i nadležne službe im uskraćuju forenzičare i saradnju, a po hitnom postupku, bez rasprava, donete su izmene pravosudnih zakona koje su dovele do smanjenja broja postupajućih tužilaca. To se sve čini da se u zakonskom roku ne dođe do optužnice, javne sudske rasprave i odluke o odgovornosti za ovaj zločin i korupcije ogromnih razmera.

Prva istraga u slučaju „Nadstrešnica“ je pokrenuta od strane Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu 22 dana nakon tragedije i dugačke predistrage, za Teško delo protiv opšte sigurnosti iz čl. 288 st. 2 KZ i dr. Među 13 okrivljenih bila su 4 bivša državna funkcionera i direktora javnih preduzeća, a ostalo odgovorni inženjeri. Istraga u tom predmetu je trajala 38 dana. Dopuna istrage – efektivno par meseci. Isto toliko vremena je sudsko veće držalo predmet u svom posedu da bi odlučilo da je potrebna dopuna istrage, ali i kada je odlučivalo o prigovoru branilaca povodom ispitivanja veštaka. To su samo neki od negativnih presedana koji prate ovaj proces.

Okrivljeni eksministar Vesić, od samog početka za Vanraspravno sudsko veće u Novom Sadu nije ni „osnovano sumnjiv“, iako je to sve vreme u pogledu identičnog opisa dela i dokaza, bila njegova v.d. pomoćnica. Možda zbog toga što je predsednik Republike odmah izjavio da nadstrešnica nije ni bila renovirana, a kad je to demantovano, da misli da okrivljeni Vesić nije kriv, on je njegov prijatelj i za sve je kriva struka. Kako je predsednik već na početku znao ko će biti nadležan za slučaj i da će ovaj postupak biti dug i složen?

Vanpretresnom veću ovog suda je trebalo godinu dana, uz jedno vraćanje optužnice na dopunu istrage, da 24. 12. 2025. „većinom glasova“ prvostepeno odluči da nema mesta optužbi protiv okrivljenih državnih funkcionera J. Tanasković, G. Vesića i A. Dimoski.

Prema saopštenju suda, a da ne bi bilo suviše providno da ključne funkcionere oslobađa odgovornosti pre pravog i javnog suđenja, Viši sud u Novom Sadu je obustavio i krivični postupak za tri okrivljena inženjera: M.S., M.G. i D.T., zbog istovrsnog teškog krivičnog dela. Postupak se nastavlja isključivo protiv bivšeg direktora AD „Infrastruktura ŽS“ Nebojše Šurlana i šest inženjera.

U konfuznom tekstu tog saopštenja na 12 stranica, koje treba da je sublimacija razloga iz obrazloženja sudskog rešenja, je, između ostalog, boldovano sledeće: „Zajedničko gotovo svim odgovorima na optužnicu je da je tužilaštvo samo tehnički sprovelo dopunu istrage…bez da je nakon toga analizirao rezultate dobijene u dopuni istrage i primenilo to u novoj optužnici.“

Čak i da je u pravu sa ovom ocenom, očigledno je da je vanraspravni sud u ovoj fazi postupka prekoračio granice svojih ovlašćenja jer se upustio u ocenu dokaza. Sporne su i druge analize i zaključci iz javno dostupnih delova te odluke.
Poput onog da li se zakoni, propisi i radnje – na čije se kršenje ili nepridržavanje okrivljenih funkcionera poziva tužilaštvo – mogu smatrati propisima koji se odnose na „mere zaštite“ ili ne. Zatim, ukoliko je uopšte tačna ocena iz prigovora branilaca okrivljenih, koju sud ističe i na koju se poziva, zbog čega nije zahtevao novu dopunu istrage sa jasnim nalozima?

U ovom saopštenju, a povodom odluke da nema mesta optužbi za okrivljene M.S., M.G. i D.T., navodi se: „Nakon iscrpne analize sadržine prikupljenih dokaza sud je našao da iz istih proizlazi: da je prvi i najvažniji faktor po intenzitetu uticaja za pad nadstrešnice korozija kablova za prednaprezanje unutar zatege, odnosno da je usled dotrajalosti žica smanjena njihova nosivost i doktilnost i da je to primarni uzrok.“ U delu u kome sud nalazi da ima dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da su okrivljeni N.Š., S.N., M.J., J.S.M., Z.S.M. i D.J. izvršili krivično delo, između ostalog, navodi se „da je stanje konstrukcije trebalo utvrditi pre izvođenja radova što bi u potpunosti sprečilo pad nadstrešnice“.

Takođe, razmatranje vanraspravnog veća o tome da li bi se nadstrešnica obrušila u kratkom ili dužem roku čak da su i svi radovi izostali, neprimereno je ovlašćenjima veća koje odlučuje o potvrđivanju optužnice, ali i zdravom razumu.

Zbog čega je ova zgrada renovirana u dva navrata, nego da se svi rizici otklone i preduprede? Da li je onda opravdano osloboditi postupka suđenja sve one koji su sumnjivi da su omogućili otvaranje navodno potpuno bezbednog objekta, kao i nastavak rada investitora na ovom neobezbeđenom gradilištu, bez prijave radova i upotrebne dozvole?

Svi oni bi trebalo da budu u zakonitom postupku izloženi suđenju, pravu i pravičnoj odgovornosti. Na primer, ističe se da umišljaj za okrivljene funkcionere nije utvrđen. To je pitanje koje je podložno promeni i raspravi na suđenju, a ukoliko je potrebno i veštačenju.

Sud u ovom saopštenju više puta naglašava da državni funkcioneri ne odlučuju „o merama zaštite“. Pri tome se previđa da se kaznom za ovo delo može kazniti i lice koje uopšte ne postupa po propisima (a to svakako jesu i zakoni i propisi koje u izreci i obrazloženju dopunjene optužnice od 448 stranica navodi VJT u Novom Sadu) ukoliko tom opšteopasnom radnjom ugrozi život većeg broja lica.

Ceo ovaj predmet se po žalbi VJT u Novom Sadu i branilaca okrivljenih prema kojima tim rešenjem nije obustavljen postupak, od početka godine mesecima nalazi na odlučivanju u Krivičnom odeljenju Apelacionog suda u Novom Sadu, bez ijedne informacije dokle se stiglo u tom postupanju.

Autor je sudija u penziji, član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu

(Danas, foto: N1)