Smrt studentkinje Filozofskog fakulteta 26. marta bila je povod za frontalni napad vlasti na taj fakultet i Univerzitet u Beogradu. U moru izjava i optužbi na račun uprave Filozofskog fakulteta izdvojile su se dve – jedna iz Vlade Srbije i jedna sa samog fakulteta, a obe nagoveštavaju promene.

U danu kada su pripadnici Uprave kriminalističke policije “češljali” svaki pedalj zgrade Rektorata, iako su formalno došli po risivere i servere na kojima se čuvaju podaci sa nadzornih kamera, profesor istorije na Filozofskom fakultetu Čedomir Antić predložio je “razlaganje” ustanove u kojoj radi, a po receptu primenjenom u Nišu.

„Previše je velik, ne može da se upravlja njime, zapostavljena je istorija i još neka odeljenja, filozofija je takođe zapostavljena. Imamo reformu u Nišu, to je po meni dobro rešenje. Trebalo bi svi da se posvetimo svojim strukama, da onaj ko hoće da uđe u politiku – neka uđe, ali izvan fakulteta“, kazao je profesor gostujući na TV K1.

A rešenje iz Niša doneto je „preko noći“. U oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 16 ljudi, Vlada Srbije je donela odluku da Filozofskom fakultetu u Nišu oduzme tri departmana (za istoriju, srbistiku i srpski jezik) i osnuje Fakultet srpskih studija.

Inicijativa je, navodno, potekla od Univerziteta u Nišu, a za vršioca dužnosti dekana je postavljen profesor Departmana za istoriju Slaviša Nedeljković.

I u Beogradu inicijativa dolazi od profesora istorije – Čedomira Antića. A dan pre Antića, ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov najavljivala je „određene reformske stvari koje se neće svideti mnogim akterima u akademskoj zajednici”, komentarišući tragičnu smrt studentkinje.

Profesorka istorije na Filozofskom fakultetu Dubravka Stojanović navodi da je obračun sa univerzitetima, a posebno sa filozofskim fakultetima – počeo u Nišu.

„Prvi napad je izveden u Nišu i svi smo tada govorili da je to proba za Beograd. Ta nakazna egzekucija nad Filozofskim u Nišu je prava slika ove nasilne, neobrazovane vlasti, koja ruši sve pred sobom. Ova izjava Čedomira Antića to direktno dokazuje. Nezamislivo mi je da se bilo ko tako obračunava sa svojom kućom, fakultetom koji je završio, na kome radi“, istakla je profesorka Stojanović.

„Filozofski je smetao svim autoritarnim vlastima“

Ovaj fakultet je smetao svim autoritarnim vlastima, što ona vidi kao najveći dokaz da je Filozofski fakultet centar slobodnog mišljenja.

„On to mora biti i po naukama koje se u njemu izučavaju, a koje uče svoje studente da pomažu svom društvu tako što će ga kritički ocenjivati i ispravljati nedostatke. Kriza koja traje već duže od godinu dana i činjenica da studenti i profesori ne odustaju od osnovnih zahteva (da se utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice, ako je neko zaboravio) je prilika za vlast da se obračunava sa univerzitetima, a posebno sa filozofskim fakultetima“, navodi sagovornica portala N1.

Ona ne deli mišljenje svog kolege profesora i istoričara da je istorija zapostavljena na ovom fakultetu.

„Ne znam o čemu se radi. Odeljenje za istoriju je jedno od najvećih na Fakultetu. Imamo najviše nastavnika i istraživača, posle Odeljenja za psihologiju, i najviše budžetskih mesta na svim nivoima studija. Svake godine dobijemo nove mlade istraživače, a Odeljenje za filozofiju ih ima ubedljivo najviše na celom fakultetu, preko 40. Dakle, cilj ove izjave je samo rušenje dekana, Uprave i celog Filozofskog. Ova izjava ne odgovara istini i tipična je samoviktimizacija, gde iz tobožnje pozicije žrtve tražite da se sruši sistem. To je potpuno destruktivno po jednu obrazovnu ustanovu. Savremene naučne i obrazovne tendencije bi tražile da se Filozofski više poveže, da postane dubinski interdisciplinaran, a ne da se deli. Zahtevi za podelom su zahtevi za zatvaranjem u torove, za samoizolaciju, čime se oštećuje znanje i sužava mišljenje. To je jedini cilj ovakvih predloga„, smatra naša sagovornica.

Već viđeno: Pre tri decenije napravljene „Hrvatske studije“

Profesor Filozofskog fakulteta u penziji Žarko Korać za portal N1 je rekao, komentarišući predlog Čedomira Antića, da ima ljudi koji nemaju nikakav odnos prema fakultetu na kojem rade.

Podsećajući da je Filozofski jedan od tri fakulteta osnivača Univerziteta u Beogradu, Korać kaže da mu je neverovatno da neko ko se bavi istorijom tako potcenjivački priča o fakultetu na kojem radi.

Poslednje cepanje 1960.

Profesor Žarko Korać podseća da se Filozofski fakultet u Beogradu poslednji put „pocepao“ 1960. godine kada se od njega odvojio Filološki fakultet.

„Niti je on preveliki, niti postoji bilo kakva logika u tome što je profesor rekao. Te vrste izjava služe da nipodaštavaju i da očima javnosti fakultet prikažu kao nešto što ne valja“, dodao je Korać.

Profesor Korać je u razgovoru za N1 ukazao da to što je urađeno u Nišu nije ništa novo i da je ista stvar pre tri decenije izvedena u Hrvatskoj, kada su osnovane takozvane Hrvatske studije, koje su kasnije, 2019. godine, dobile status fakulteta.

„Besmisleno je, stvaraju se neke hibridne studije da bi se na fakultetu napravilo jezgro nacionalizma“, rekao je Korać.

Ocenio je da je Antićeva izjava neodgovorna, čak nedorečena, „ali važno je da je nešto ružno rekao o fakultetu“.

Amfiteatar se ispraznio kada je Antić počeo da govori

Ideja profesora Antića nije naišla na reakcije, čak ni onih koji bi taj predlog eventualno podržali. Žarko Korać sumnja da takvih ima među profesorima na fakultetu.

Profesorka Stojanović kaže da su poslednja Nastavno-naučna veća pokazala da Čedomir Antić nema podršku na fakultetu za ovakve ideje, već upravo suprotno – da je vrlo snažna podrška dekanu i celoj upravi.

„Na poslednjem Nastavno-naučnom veću je skoro ceo amfiteatar napustio sednicu kad je Antić izašao da govori. Svaki govor o podeli Fakulteta doživljava se kao isključivo napad aktuelne vlasti, dakle kao nešto što nema nikakve veze sa obrazovnim ili naučnim argumentima“, kaže profesorka.

Profesor u penziji Žarko Korać navodi da nije siguran da bi iza Antićeve ideje stao čak i profesor sociologije Vladimir Vuletić.

„Nema nijednog profesora Filozofskog koji bi to podržao. Nisam siguran ni da će profesor Vladimir Vuletić to podržati“, kazao je Korać.

A profesor Vuletić će ostati upamćen i po tome što je jutro posle smrti studentkinje Danijelu Sinaniju, dekanu fakulteta na kojem radi, poručio: „Da sam na njegovom mestu, ne znam šta bih, osim da odem na taj peti sprat i skočim“.

Natalija Jovanović: Batina je kratkog veka

Bivša dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, profesorka Natalija Jovanović, objašnjava da je u pitanju osvetnička namera režima da razjedini, poništi i unizi fakultet.

„Ali batina je kratkog veka. Nešto što je besmisleno sigurno neće imati budućnost“, kazala je profesorka Jovanović, navodeći da u Nišu novoosnovani fakultet, koji je sada dobio i akreditaciju, niti žele da upišu studenti, niti profesori žele na njemu da predaju.

Kolegama iz Beograda poručuje da se svim snagama bore protiv ovakvih predloga, kao što to rade oni. Ona ističe da profesor Antić ovakve izjave daje „iz nekog interesa“, a da sve zajedno služi da se fakultet iznuri i natera da se bavi odbranom onoga što ima, umesto novim programima, koje je i Filozofski u Nišu spremao pre nego što su mu oduzeli tri odeljenja.

„Borićemo se!“

Upitana šta će akademska zajednica, profesori i studenti uraditi kako bi sačuvali Filozofski fakultet kakav jeste, profesorka Stojanović je kratko poručila: „Borićemo se“!

(N1)