Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI), Neformalna inicijativa “Futoški je naš” i Zbor građana Mesne zajednice “Narodni heroji”, organizovali su danas posebnu Kritičnu masu – posvećenu odbrani, kako su naveli, jednog od najlepših i najznačajnijih zelenih prostora u Novom Sadu – Futoškog parka.

Vožnja je organizovana baš na Međunarodni dan šuma, 21. mart, a tokom nje spojene su tri lokacije koje svedoče, kako smatraju aktivisti ovih incijativa, urbanističkom nasilju i investitorskom urbanizmu koji se godinama sprovodi u Novom Sadu – Limanski park, livadica na Limanu 1 i Futoški park. 

Pre početka vožnje, odata je počast žrtvama pada nadstrešnice sa renoviranog objekta Železničke stanice u Novom Sadu, kao i godinu dana od kada je preminuo učenik Ekonomske škole Vukašin Crnčević, kao 16. žrtva. 

On je, nakon višemesečne borbe za život, preminuo 21. marta prošle godine 2025. u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Iz Limanskog parka, kolona biciklista otišla je do livadice ispred novosadskog Štranda, da bi izrazili neslaganje sa odlukom gradskih vlasti da se na tom mestu izgradi verski objekat Srpske pravoslavne crkve. 

Postavili su transparente na kojima piše “Nebezbedno! Zabranjena je gradnja u zoni nasipa od poplava”, “Gradnja kod Štranda – zločin u najavi”, “Limanci će se boriti do kraja”, “Samo lustracija Srbiju spašava”. 

Nakon vožnje ulicama grada, biciklisti su stigli u Futoški park, gde su simbolično svojim biciklima napravili lanac oko dela ograde gradilišta budućeg parka i dva poslovna solitera, kao i zaštićenog drveta ginka. 

Tom prilikom, dr Biljana Panjković, koja je godinama radila u Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu, podsetila je na istorijat parka koji je zaštićeni spomenik prirode.

“Park je podignut da bi se osigurali bolji uslovi za pacijente koji dolaze u Jodnu banju, i nije slučajno što je sa druge strane podignuta Dečja bolnica. Upravo zbog parka”, navela je ona. 

Podsetila je da je Republika Srbija obavezana zakonom da štiti biodiverzitet, te da zbog toga obavezno mora sprovoditi javne rasprave u slučaju da nekakvi planovi taj biodiverzitet mogu da naruše. 

To se odnosi na sve oblasti, uključujući građevinu i saobraćaj.

Pejsažni arihtekta i naučna saradnica Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Dragana Čavlović upozorila je da najava sečenja 190 stabala ne može da se posmatra izolovano, odnosno da se mora voditi računa o tome da ta stabla čine deo sistema parka, koji opet čini deo sistema zelenila grada, a onda sve to zajedno spada u sistem zelenila jednog regiona, ovog slučaja Vojvodine – najmanje šumovite regije u Evropi. 

“Kada smo radili studiju zelene infrastrukture grada Novog Sada, prema različitim klasifikacijama smo došli do podatka da Novi Sad ima, ako se uračuna Fruška gora i Koviljsko-petrovardinski rit, samo nešto malo jače od 11,5% zelene površine, a ako se od tog ukupnog fonda gleda samo na urbano javno zelenilo, taj procenat je 0,45 procenata”, istakla je ona. 

Čavlović je podsetila da prema parametrima Svetske zdravstvene organizacije, svaki čovek treba da na raspolaganju ima oko 25 metara kvadratnih zelenila u radijusu od jedan do tri kilometra, što znači da je značaj Fruške gore ili Koviljsko-petrovaradinskog rita daleko manji jer su oni nedostupni građanima Novog Sada svakodnevno. 

“Sam centar Beča ima 50 metara kvadratnih na svakog stanovnika, a Beč je mnogo gušće naselje nego Novi Sad”, navela je Čovlović.

Ana Ferik Ivanovič, predsednica Društva arhitekata Novog Sada, navela je da se Generalni urbanistički plan (GUP) neprekidno menja različitim izmenama i dopunama, čime se zapravo narušava koncept kako bi grad trebalo da izgleda, a to opet ugrožava i narušava i infrastrukturni sistem grada i uopšte kompletno okruženje u kojem građani žive. 

Dodala je da borba protiv gradnje u Futoškom parku traje godinama, da ne postoji redosled izgradnje objekata, te da bi se trebalo boriti da, ako već ne može drugačije, onda u Futoškom bude izgrađen samo hotel. 

Podsetila je da je površina sa prvobitnih 7.000 kvadrata, koliko je zauzimao prethodni hotel, sada tri puta uvećana. 

“Ono što zabrinjava je da bi ceo taj kompleks tu funkcionisao oni moraju da zahvate jedan ozbiljan deo izgradnjom infrastrukture i pitanje da li uopšte to može da podnese naš sistem”, rekla je Ferik Ivanovič. 

Sociološkinja Marija Vasić je podsetila da su građani bili isključeni iz donošenja GUP-a, da su “svi dobili batina od privatnog obezbeđenja” kada su pokušali da učestvuju u sednici na kojoj je donet, a na koju nije pušten niko od građana. 

“Od tada još uvek imamo krivičnih i prekršajnih prijava, a oni već odavno ruše i taj GUP”, istakla je. 

Napravila je paralelu između Novog Sada i Beča, koji su geografski i demografski veoma blizu, navodeći da se tu najbolje vidi razlika između modernih društava i “zemalja u razvoju”.

“Beč je proglašen za najidealniji grad za život upravo zbog javnih površina i zbog njihove brige o javnim površinama, jer grad Beč i gradska uprava smatraju da javne površine nisu nikakav trošak i nisu nikakav gubitak, već upravo najbolji pokazatelj kvaliteta života u tom gradu”, navela je Vasić. 

Kod nas je, dodaje, kultura takva da se gleda samo kako svaki kvadrat zelenila popločati i kako izvući maksimum iz postojeće kvadrature.

“Beč je isto na Dunavu kao i mi, i oni smatraju da je obala javno dobro i da svako zaslužuje da koristi tu obalu Dunava. Pored toga što je zabranjena bilo kakva privatizacija obale i bilo kakva gradnja, oni su napravili veštačko ostrvo da bi sprečili poplavu u Beču i time su dobili 21 kilometar novog javnog prostora koji je isključivo stavljen u javne svrhe  – igrališta, parkovi, biciklističke staze i tako dalje”, rekla je Vasić. 

(Autonomija)