Što se tiče izbora neprijatelja, Vučić je mogao da bira između kosovskih Albanaca i Hrvata, a Hrvati deluju malo opasnije, kaže predsjednik Centra za praktičnu politiku (Beograd) Dragan Popović.

Čemu ili kome služe optužbe da je hrvatska obavještajna služba SOA učestvovala u takozvanoj “obojenoj revoluciji” u Srbiji, odnosno u studentskim protestima?

Hrvatska, pa samim tim i njena bezbednosna služba – SOA – postale su ključna karika u propagandi režima Aleksandra Vučića. Prvo se konstruiše neprijatelj, po mogućstvu što moćniji, koji neposredno preti narodu i državi. Zatim se kao odgovor ponudi jak, autoritarni lider, koji je u stanju da zaštiti navodno ugroženu državu.

Uplašeni ljudi glasaju iracionalno, jer umesto da gledaju kako žive, u kakvom su stanju škole i bolnice i da li političari kradu, razmišljaju o bezbednosti dece i o tome da li će početi neki rat. Dobar deo Vučićevih glasova potiče iz straha da alternativa nudi neizvesnost, u svetu koji je sve opasniji. Što se tiče izbora neprijatelja, Vučić je mogao da bira između kosovskih Albanaca i Hrvata, a Hrvati deluju malo opasnije.

Pred skorašnje lokalne izbore u Srbiji Hrvatsku se optužuje i da zajedno sa Kosovom i Albanijom priprema neku vrstu udara na Srbiju, pa se zato Srbija dodatno naoružava. Za koga?

Naoružavanje služi da se ojača slika o vlasti koja brine o bezbednosti države. Psihoza koja se stvara stalnim pričama o naoružavanju, raketama, tenkovima i sličnim glupostima, podstiče već pomenuti strah i nameće temu rata i bezbednosti kao ključnu prilikom glasanja. Osim toga, elita okupljena oko Vučića intenzivno se bogati na poslovima sa naoružanjem, pa tako postoji dvostruka korist – materijalna i propagandna.

Posebno ako govorimo o odnosu prema Gazi, a sada i Iranu, spoljne politike Srbije i Hrvatske gotovo se ne razlikuju?

I srpska i hrvatska vlast svoje spoljnopolitičke ciljeve određuju prema sopstvenim potrebama, pre svega prema potrebi da opstanu na vlasti. Tu nema ni traga neke promišljene politike, još manje vrednosti na kojima je, na primer, počivala spoljna politika Jugoslavije.

Ovde se odluke donose ili zbog materijalne koristi ili zbog trgovine političkim uticajem sa moćnim liderima širom sveta. Takve vlasti uvek će biti na strani silnika i onih koji ne prezaju da im zažmure na sva kršenja zakona i rušenje demokratije, u zamenu za novac ili političku podršku. Trampova Amerika i Netanjahuov Izrael idealni su partneri svakoj autoritarnoj i korumpiranoj vlasti na svetu.

Izvorni tekst, objavljen na Portalu Novosti, pročitajte OVDE.

(Portal Novosti/foto: Medija centar Beograd)