Šta se dogodilo 15. marta 2025. u Beogradu tokom veličanstvenog, celodnevnog gandijevskog protesta više stotina hiljada ljudi protiv ličnog režima vlasti jednog čoveka, najbolje je opisao Marko Miletić, urednik portala Mašina: „Studentski pokret je tada bio na vrhuncu, a predsednik države je svoju poziciju morao da brani bukvalno kopajući rovove i praveći paramilitarno utvrđenje ispred Predsedništva. I to je tada, uz seriju hapšenja i proterivanja ljudi, agresivnu medijsku kampanju protiv svih koji su digli glas protiv režima, ali i uz pomoć novih sredstava kao što je ’zvučni top’, bilo dovoljno da Aleksandar Vučić i njegov režim opstanu.“

Šta je izazvalo skup „15 za 15“, zašto je plan menjan i skup naglo prekinut, uglavnom je poznato. Međutim, posle godinu dana saznali smo više o tome kako se vlast pripremala i šta je planirala za najveći protest u istoriji Srbije kome je, prema Arhivu javnih skupova, prisustvovalo između 275.000 i 325.000 ljudi, uz mogućnost da je taj broj bio i veći. Šta je razlog zbog čega ga studenti i pobunjeni građani nisu pokušali ponoviti ove godine, osim lupanjem i zviždanjem sa terasa od 19:11?

Mnoge su se zloupotrebe Ustava i zakona, kao i različita krivična dela i nepravde, događale u celom periodu vlasti Aleksandra Vučića i koalicije oko SNS-a, a da za njih nije utvrđena bilo kakva odgovornost. Talas masovnih demonstracija nezadovoljnih građana, nakon četvoromesečnih protesta „Srbija protiv nasilja“ i neispunjenih zahteva u leto 2023. zbog višestrukih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, u Duboni i u Malom Orašju, nastavljen je u novembru 2024. nakon što se na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila nadstrešnica koja je ubila 16 ljudi. Tim povodom se, odmah posle nesreće, svakodnevno javnosti počeo obraćati predsednik Republike sa različitim protivurečnim informacijama, poput onih da nadstrešnica nije ni renovirana i da je za sve kriva struka, iako on nema nadležnosti ni znanja u ovoj oblasti.

To je doprinelo da se nakon dostojanstvenog komemorativnog skupa u Novom Sadu, deo učesnika uputi do Gradske kuće gde se okupljanje pretvorilo u incident. Dodatna provokacija za takav ishod bilo je smeštanje antiterorističke jedinice u unutrašnjost Gradske kuće, što je izazvalo ogorčenje pojedinaca, od kojih većina nije ni učestvovala na komemoraciji. Različitim predmetima su gađali i oštećivali Gradsku kuću. Taj vandalizam je završen neposredno pred neplanirani dolazak predsednika Srbije u prostorije SNS-a čiji je izlog bio razbijen. On je tu održao govor najavljujući policijsku i pravosudnu hajku na one koji su učinili štetu na Gradskoj kući, pa su, još u periodu pre pokretanja istrage, odmah procesuirani pojedinci koji su energično zahtevali odgovornost za pad nadstrešnice ili stali u zaštitu učesnika protesta.

Kada je posle 20 dana konačno pokrenuta istraga za urušavanje nadstrešnice, makar isključivo kao teškog dela protiv opšte sigurnosti, usledili su fizički napadi i pozivi stranačkim pristalicama SNS-a da nasrću na studente i građane, pa i srednjoškolce, koji su izlaskom na ulice 15-minutnom ćutnjom iskazivali solidarnost i zahtevali odgovornost za poginule. Studenti su ušli u blokadu i postavili zahteve. Vučić je 11. decembra 2024. pokušao javnosti da predstavi da su ti zahtevi – pre svega, objavljivanje sve dokumentacije o slučaju – ispunjeni tako što je on lično na konferenciji za medije ponudio na uvid gomilu registratora. Studenti u blokadi su mu odgovorili da to nisu svi dokazi i da on za ova pitanja nije nadležan.

Nakon nekoliko vrlo posećenih protesta u Beogradu, velike demonstracije su održane „1.2. na tri mosta“ u Novom Sadu, a protestnih okupljanja je bilo i u Kragujevcu, Novom Pazaru, Nišu i u svim većim gradovima u Srbiji. Učesnici su se sami organizovali i finansirali svoj dolazak. Posle ponovljenog nasilja članova SNS-a prema studentima u Novom Sadu, kada je studentkinji Ani razbijena vilica, premijer i Vlada su podneli ostavku. Nakon što su studenti objavili da će sledeći skup biti u Beogradu, već 6. marta počelo je da niče nelegalno šatorsko naselje u Pionirskom parku, koje su nazvali protestom „studenata koji hoće da uče“. Oko ovog naselja stavljeni su ograda i stari traktori, a neposredno pre 15. marta tzv. Ćacilend je postao i utočište ljudi sa kriminalnim dosijeima, poput pripadnika zabranjene JSO.

Saznajući za ove činjenice studenti kao glavni organizatori protesta – uz pomoć bajkera, veterana, IT sektora i drugih – a da bi izbegli nepotreban sukob sa militantnim kontramitingaškim naseljem ispred Predsedništva Srbije, u toku protesta 15. marta odlučili su da glavni program skupa skrate i izmeste sa uskog prostora ispred Narodne skupštine na trg Slaviju. To je učinjeno radi očuvanja gandijevskog pristupa i bezbednosti studenata i građana. Zbog ogromnog broja ljudi, pre svega nepreglednih kolona studenata i srednjoškolaca koji su još prethodne noći, pešice i na biciklima, stizali na Terazije iz Novog Sada, Šapca, Valjeva, Požarevca, Novog Pazara i iz mnogih drugih gradova i sela Srbije, učesnicima skupa nije bio moguć pristup skupštini, pa su u potpunosti ispunili trg Slaviju i okolne ulice, ceo prostor do Terazija. Dosta njih je ostalo i u blizini tzv. Ćacilenda.

Oko 19 sati, kada su prisutni sa 16 minuta šutnje odavali počast stradalima u prepunoj ulici Kralja Milana, neko je organizovao (ili je samo „omogućio“) da se na demonstrante primeni „zvučni incident“. Tokom 11. minuta tišine kod JDP-a, ljudi su se razbežali nakon jakog zvuka, ne znajući da li se u kolonu zaleteo automobil. Usled dejstva, više hiljada građana je imalo zdravstvene tegobe. Posle „zvučnog udara“ i istovremenog pojačanja napada od strane okupljenih u Ćacilendu, studenti su kao glavni organizatori odlučili da njihovi redari skinu prsluke i proglase kraj protesta, jer je pretila opasnost sinhronizovanog napada na učesnike, izazivanja stampeda i sukoba između građana sa nesagledivim posledicama. To je bio faktički teroristički napad na mirne građane.

Tragajući za informacijama šta se za to vreme događalo u redovima vlasti, a posle samouverene izjave predsednika Srbije da će 15. marta država „odsvirati kraj“, nedeljnik Radar je došao do saznanja da su se sastanci predsednika Srbije i policijskog vrha odvijali tokom čitave sedmice. Kako se navodi, ti sastanci su obilovali Vučićevom histerijom. Vikao je: „Biće krvoprolića, i svako ko misli drugačije, nije dobro obavešten.“ Ministra policije je vređao rečima da je „zbog greške u karakteru“ suviše mlak u svojim reakcijama. Prethodno je izribao direktora BIA Orlića i u međuvremenu smenjenog načelnika BIA Parezanovića, „da znaju dobro šta se događa u BiH, Crnoj Gori i regionu, a ne znaju šta se događa u Srbiji“.

Podsetimo se, prema podacima nevladinih organizacija, obrađeno je čak 3.032 svedočenja ljudi koji su osetili „nešto“ 15. marta. U početku su predstavnici vlasti i bezbednosnih službi negirali da je tokom događaja korišćen bilo kakav tzv. zvučni top i tvrdili da takvi akustični uređaji ne postoje u policiji. Zatim se u pojavila informacija da su takvi uređaji ipak kupljeni pre nekoliko godina kada je ministar bio Aleksandar Vulin, iako njihova upotreba zakonom nije dozvoljena. Ministar policije je nakon nekoliko dana potvrdio da policija poseduje te uređaje, ali da nisu korišćeni. Kada se pojavio snimak vozila sa takvim uređajem pored Narodne skupštine, Dačić je organizovao prezentaciju uređaja koji se navodno koristi samo kao zvučnik. U Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu kažu da i dalje prikupljaju izjave oštećenih građana.

Vučić je uspeo da razvodni i uspori domaću istragu o ovom slučaju, tako što je samoinicijativno pozvao strane obaveštajne agencije da se izjasne da li su ti uređaji upotrebljeni. FBI se nije odazvao pozivu. Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) donela je zaključak da „akustični uređaji tipa emitera LRAD koje poseduju policijski organi Srbije nisu primenjeni tokom protesta“. U njihovom izveštaju čak stoji da zvučni top nije mogao da izazove takav efekat – da se masa tom brzinom razdvoji po pola i da je to jedino bilo moguće od strane organizatora skupa. Međutim, javnost je ostala uskraćena za istragu i odgovor – ukoliko nisu upotrebljeni nedozvoljeni uređaji koje poseduje policija, da li je to neko učinio bez zakonskog naloga – ko i uz čiju saglasnost?

Radar je otkrio zašto je predsednik Republike, posle novog talasa nasilja prema demonstrantima u junu, pukovnika policije Radoslava Repca nazvao „legendarnim“. Repac je, naime, na jednom od pomenutih sastanaka pred miting, direktno upitao direktora policije šta da se radi sa tehničkim sredstvima za razbijanje demonstracija. Tri ovakva uređaja, jedan veći LRAD 450 i dva manja LRAD 100, osim jedinicama žandarmerije, stavljena su na raspolaganje i policijskoj brigadi. Navodno je dobio odgovor od direktora policije: da se koriste sva sredstva koja su dozvoljena zakonom. Na osnovu fotografije nesporno je da je jedinica žandarmerije imala montiran LRAD 450 uređaj na jednom od džipova parkiranih pored skupštine Srbije. Potpisnik ovih redova je dolazeći tog jutra na protest primetio nekoliko sličnih džipova koji su se sa po jednim vozačem kao u probnoj vožnji kretali Knez Miloševom ulicom, a jedan je izašao sa parkirališta VOA.

Policijska brigada je bila raspoređena između Starog i Novog dvora. Ostalo je zabeleženo da je tokom okupljanja demonstranata, u nekoliko navrata, pukovnik Repac javljao komandnom centru da trpi žestoke napade kamenicama i flašama, zahtevajući intervenciju. Na jednu od takvih urgencija javio se Veselin Milić, komandant PU za Beograd, i rekao mu „da se smiri i da nema potrebe za intervencijom“. Intervenciju u formaciji „vulkan“ trebalo je da izvede policijska brigada u sadejstvu sa novosadskim odredom žandarmerije koji je obezbeđivao skupštinu. Ovo podrazumeva kupastu formaciju policajaca u pravcu dejstva i trebalo je da visokom koncentracijom ljudstva u jurišu preseče masu demonstranata pred skupštinom napola i da se odatle krene u potiskivanje.

Zaključak Radara je da se od ekstremnog plana direktnog napada policije na demonstrante odustalo zbog broja okupljenih građana, ali ne i od namere da se kukavički, pucanjem u leđa, ipak nekako „odsvira kraj“. Pravac delovanja soničnog oružja, oni koji se u njega razumeju, lociraju iz pravca Starog dvora i ulica D. Jovanovića i Kralja Milana, ka Slaviji. Uređaj LRAD 450 ima domet do 500 m kada se koristi u pojačanoj buci od oko 90 decibela, ali kada se koristi u tišini njegovo dejstvo dostiže i 1.700 metara na pravcu usmerenog snopa zvuka. Zato su njegovo dejstvo osetili građani kod hotela Hilton, pa čak i oni na Slaviji. Pošto su ljudi počeli da viču i beže, inicijalno dejstvo iz skoro potpune tišine je smanjeno.

Na ovaj način, koji nije demantovan, ali ni istražen, nakon objavljivanja ovih podataka u Radaru od 12. marta, potrebno je preispitivanje nalaza FSB-a i pokretanje kompletne istrage. Saopštene informacije demantuju teze režima i režimskih medija o tome da se i u ovom slučaju radi o uticaju inostranog elementa i „obojenoj revoluciji“, te da će sve splasnuti nakon par meseci ili godinu dana.

Iznošenje studentskog zahteva za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora promenilo je dinamiku na političkoj sceni. Izuzetno širok građanski pokret koji uključuje studente, ali i zborove građana, organizacije civilnog društva i neformalne zajednice profesionalaca, pa i pojedine stranke, prolazi kroz transformaciju i prilagođavanje izbornoj politici. Tek će nastupajuće vreme pokazati rezultate te politike. Ali, izvorno ta politika u pogledu 15. marta, za razliku od Vučića i njegovih poslušnika, nema zbog čega da se traumatizira ili stidi. Ona samo može, ukoliko ubrzo ne bude bilo slobodnih i poštenih izbora, da se nastavi u kontinuitetu 5. oktobra.

Studentski pokret je mnogo toga promenio, uočavaju politikolozi. Sudska grana vlasti je dobila novu vrstu legitimiteta i postala aktivno polje političke borbe. Zbog toga je veliki demokratski i profesionalni izazov, ali i velika mrlja za struku, to što skoro sedamnaest meseci od tragedije u Novom Sadu, ni jedna od dve optužnica u tri pokrenuta postupka u slučaju „Nadstrešnica“ nije potvrđena i što je prema objavljenim saopštenjima mnogo toga i dalje nerazjašnjeno. Istraga o koruptivno-finansijskom delu ovog slučaja, koja se duže od sedam meseci vodi u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK), nalazi se pod stalnim opstrukcijama. Ne samo izostankom dostavljanja traženih dokaza od strane policije i drugih državnih organa, nego i neophodnog učešća forenzičara iz policije, poreske uprave i uprave za pranje novca u Udarnim grupama. Dogodilo se i nezakonito i netransparentno donošenje retrogradnih, tzv. Mrdićevih pravosudnih zakona. Njihovim hitnim usvajanjem i tendencioznim sprovođenjem, bez ikakve stručne pripreme i javne rasprave, a nasuprot zahtevima Visokog saveta sudstva, struke i Saveta Evrope da se ti zakoni stave van snage i upute na redovni postupak uz uvažavanje mišljenja Venecijanske komisije, dodatno se ometa rad na osetljivim predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala. U međuvremenu, na osnovu sprovođenja odredbi izmenjenog Zakona o javnom tužilaštvu, TOK je ostao bez četiri tužioca, koji su izgubili status upućenih (od kojih su dvoje radili na predmetu „Nadstrešnica“), jer Visoki savet tužilaštva nije odobrio njihovo novo upućivanje na tri godine. Zbog neizbora predloženog kandidata, obustavljena je i međunarodna tužilačka saradnja putem Eurodžasta.

Sve to treba javno reći i zabeležiti. Zbog toga mnogima smeta izostanak primerenog obeležavanja 15-martovskog okupljanja u Beogradu, jer ih podseća na neostvareni vrh studentsko-građanskog pokreta, aktivizma i zahteva. To je tačno, ali je ostao organizovani studentski pokret koji predstavlja nadu da se pluralizam i smenjivost vlasti mogu obnoviti. Potrebno je vratiti veru u ove vrednosti i neprestano, svim dozvoljenim načinima, proaktivno i uporno delovati u svim situacijama u kojima nam Ustav i zakoni daju za pravo. To najviše uznemirava i slabi autoritarni režim i njegovog vožda. Trenutno on sa pozicije predsednika Republike protivzakonito i neprimereno koristi sve državne resurse. O ovom sukobu interesa i funkcionerskoj kampanji su se izjasnili ODHIR/OEBS, CRTA, BIRODI, Evropski parlament i mnogi drugi, a izbegavaju da se izjasne Ustavni sud i Agencija za sprečavanje korupcije. Predsednik sad neposredno učestvuje i čak predvodi stranačku kampanju za lokalne izbore zakazane u deset opština za 29. mart. I ovom prilikom treba podsetiti na nevoljnost i nesposobnost takvog režima, ali i nadležnih institucija da rade svoj posao i ispune opravdane zahteve građana, a često ni data obećanja.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji, član CEPRIS-a i Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti povodom urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

(Peščanik/foto: Beta)