U Srbiji će danas početi trodnevna obustava rada advokata u znak protesta zbog izmene pravosudnih zakona, takođe poznatih i kao „Mrdićevih zakona“, najavili su iz Advokatske komore Srbije (AKS).

U odluci koja je na sajtu AKS objavljena 11. februara, Komora je pozvala nadležne organe da preduzmu „mere iz svoje nadležnosti i stave van snage usvojeni set izmena pravosudnih zakona“, pod pretnjom obustave rada advokata na teritoriji Srbije od 23. do 25. februara.

Pošto je, kako tvrdi Komora, reakcija izostala, najavljeno je sprovođenje štrajka na teritoriji cele Srbije.

Tokom trodnevne obustave advokati neće postupati pred sudovima, tužilaštvima, državnim organima, niti u postupcima kod javnih izvršitelja i beležnika, osim u hitnim i zakonom predviđenim slučajevima.

Među njih spadaju predmeti u kojima su okrivljeni u pritvoru, postupaci koji se tiču maloletnika, nasilja u porodici ili radnji vezanih za rokove čijim bi propuštanjem stranke pretrpele štetu.

Takođe, Komore je za utorak, 24. februar, sazvala petu vanredna sednica Skupštine AKS na kojoj će se raspravljati o predlogu Memoranduma o uticaju izmena pravosudnih zakona na vladavinu prava, samostalnost javnog tužilaštva i nezavisnost sudstva u Republici Srbiji.

Rukovodstvo komore tvrdi da je aktuelna trodnevna obustava izglasana 11. februara na sednici Upravnog odbora, dok deo advokata osporava tu odluku i najavljuje da je neće poštovati.

Asocijacija sudijskih pomoćnika: Pravosudni zakoni izmenjeni uz manjak procedura

Asocijacija sudijskih pomoćnika (ASP) ocenila je danas u saopštenju da je prilikom nedavno usvojenih pravosudnih zakona bilo neophodno uključenje struke i njihovo usklađivanje sa procedurama i međunarodnim standardima, a da su izmene usvojene „uz ozbiljne nedostatke procedura i standarda“.

„Na to su ukazivali predstavnici civilnog sektora, koji su argumentovano, procesno i sadržinski kritikovali ove izmene i tražili povlačenje iz procedure, ali i akteri koji su afirmativni na ove izmene. Mišljenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva nisu zatražena, iako je to zakonom propisana obaveza kada se radi o izmenama zakona koji se tiču sudstva, odnosno javnog tužilaštva“, navodi se u saopštenju.

Među te nedostatke ubrajaju i manjak komunikacije sa organima Evropske unije zaduženih za nadzor vladavine prava.

ASP dodaje da je upitno kako „ove netransparentne i neinkluzivne izmene zakona, usvojene uz neubedljivu argumentaciju i hitnost“ mogu doprineti efikasnosti pravosuđa i jačanju kapaciteta za borbu protiv korupcije na visokom nivou.

„Postavlja se i pitanje njihove usklađenosti sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), koji je usvojila Vlada Srbije, a koji predviđa meru jačanja kadrovskih kapaciteta (Javnog tužilaštva za organizovani kriminal) za sprovođenje proaktivnih istraga i postupanje u predmetima organizovanog kriminala, terorizma i visoke korupcije“, dodaje se u saopštenju. 

(Beta/Autonomija)