Tokom masovnih protesta i univerzitetskih blokada, studenti u Srbiji izgradili su plenume kao funkcionalan sistem direktne demokratije, i to u uslovima stalnog političkog pritiska, pokazalo je istraživanje “Anatomija plenuma”.

“Plenumi su postali mesta odlučivanja, sukoba, učenja i kolektivne odgovornosti. Jedan od zaključaka istraživanja je da je model plenuma izuzetno efikasan za narušavanje statusa quo i izgradnju unutrašnje solidarnosti, njegov dugoročni opstanak zavisi od sposobnosti da evoluira iz mehanizma ‘vanrednog stanja’ u održivu organizacionu formu”, rečeno je na predstavljanju istraživanja u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Autori istraživanja su profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Marko Škorić, Jovana Čikić, Jovana Škorić i Aleksej Kišjuhas.

Kako su naveli, značajan broj ispitanika je rekao da misli da se plenumski način odlučivanja može preliti i na širu društvenu zajednicu, što se vidi i na primeru zborova građana.

Jovana Čikić je navela da su ispitanici isticali da su naučili da saslušaju drugog, da predstave i argumentuju svoj stav i da diskutuju o tome.

“Ceo sistem plenuma je trebalo postaviti ispočetka a dobar deo njih je rekao da je tada prvi put čuo za reč plenum”, kazala je ona.

Aleksej Kišjuhas je rekao da plenumi za studente nisu bili samo političko osvešćivanje, već i lični rast i razvoj.

Kako je objašnjeno, istraživanje opisuje način na koji su se donosile odluke i raspoređivala moć bez formalnog vođstva.

Istraživanje je vođeno putem 26 intervjua sa studentima u blokadi sa Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, od marta do juna prošle godine.

Moderator tribine bio je predsednik Centra za istraživanje nenasilnih sukoba iz SAD i jedan od nekadašnjih lidera pokreta Otpor Ivan Marović.

(Autonomija)