Sve ovo vreme u kojem smo pratili priču oko hapšenja bivšeg ministra Gorana Vesića zbog odgovornosti za pad nadstrešnice i čekanja momenta kada će biti oslobođen, stane u onu Arsenovu pesmu – „Sve te vodilo k meni“.

Još od prvih trenutaka, predistražnog postupka, koji je trajao neobično dugo čak 22 dana, pa onog isčekivanja i maloverja da li će stvarno neko od političara u ovoj zemlji biti uhapšen, preko prvog bojažljivog saslušanja u tužilaštvu i konačnog dana odluke – hapšenja. Nakon toga i brzopoteznog odlaska osumnjičenog na lečenje i posle u bespuća kućnih pritvora, sve je, kako kaže Arsen, tu slobodu, vodilo k njemu.

Nisu mogle da je sputaju čak ni izjave v. d. direktorke Infrastruktura železnica Srbije Jelena Tanasković u tužilaštvu na saslušanju, gde je rekla da je Vesić lično vodio sve projekte vezane za Železničku stanicu, te da se tako dogovorio sa predsednikom.

I Tanasković je dakako oslobođena, kao i Anita Dimoski, Vesićeva pomoćnica, čime je zaokružen trojac koji je držan za najogovornije u slučaju pada nadstrešnice pred novosadskim sudom.

Zapravo, vanpretresno veće Višeg suda u Novom Sadu od funkcionera države Srbije, na optužnici je ostavilo jedino Nebojšu Šurlana nekadašnjeg v.d. generalnog direktora IŽS. Skromno i videćemo dokle.

Javnost koja je od prvog dana tražila odgovornost za urušavanje dela Železničke stanice, koja se samo nekoliko meseci ranije renovirana i svečano otvorena uz obećanja političara da je savremena i bezbedna, svakako je u ovih godinu dana ubijena u pojam količinom nepravdi, gluposti i šokova koje je morala da pretovari preko svoje svesti. Pa tako još jedan Vesić na slobodi nije više vest.

Kada je u Novom Sadu pokrenut postupak protiv 13 ljudi za krivično delo protiv opšte sigurnosti, protiv nekoliko funkcionera, kao i većeg broja inženjera, upadljivo su falili izvođači radova. Stručnjaci su upozoravali da su upadljivo falile i druge kvalifikacije dela kao što su delo protiv službene dužnosti ili koruptivno delo koje je posle obuhvaćeno istragom u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu.

Tako je bilo jasno da dokazivanje kako je Vesić skako po nadstrešnici u trenutku kada se ona srušila prosto neće dati rezultata, jer on to nije ni radio. Ali njegova i odgovornost drugih funkcionera, moguće da postoji u nekim drugim elementima. Ipak, kako stvari stoje, do tih nivoa pravde ne dobacujemo.

Od tri odvojena predmeta koja se vode u slučaju pada nadstrešnice, nije započet nijedan sudski postupak i niko nije u zatvoru.

Predsednik koji kaže kako „ne želi da se meša“ u sudske postupke, još pre godinu dana je tvrdio da funkcineri nisu krivi, nego struka. To što mu sada sud ide uz dlaku, pretpostavimo je – neverovatna slučajnost.

A i da ne ide. Predsednik uvek može da pomiluje. Zapravo, da ne komplikujemo, predlažem da svaki član i simpatizer partije dobije papir sa blanko pomilovanjem koji ga oslobađa svake odgovornosti, ma šta učinio.

Ipak, naš će predsednik ostati upamćen kao čovek koji je pomilovao četiri nasilnika koja su studentkinji Akademije umetnosti palicom polomili vilicu na tri mesta. To ne može svako.

(Danas, foto: Autonomija)