Udahnimo duboko i probajmo da na trenutak zaboravimo na Donalda Trumpa, Jimmyja Kimmela, Ujedinjene nacije, Charlie Kirka, Gazu, moguću blokadu državne uprave i druge krize s kojima se suočavamo.

Razgovarajmo umesto toga o stvarnosti o kojoj mediji i politički sistem pod kontrolom velikih korporacija nerado govore.

Upravo prisustvujemo rađanju dve Amerika. Jedne za klasu milijardera. I druge za sve ostale.

U prvoj Americi, opsceno bogati postaju još bogatiji i nikada im u istoriji nije bilo bolje nego sada. Tu Ameriku ispunjavaju nezamislivo bogatstvo, pohlepa i obilje pored kojih zlatne dvadesete izgledaju kao doba umerenosti.

A tu je i druga Amerika – Amerika u kojoj većina ljudi preživljava od plate do plate, boreći se da sebi osigura osnovne životne potrebe – hranu, zdravstvenu zaštitu, stanovanje i obrazovanje.

Jednostavno rečeno, nikada u našoj istoriji nije tako mali broj ljudi imao u rukama toliko bogatstva i toliko moći, dok istovremeno tako veliki broj ljudi živi u stanju ekonomskog očaja.

U prvoj Americi, jedan čovek – Elon Musk, najbogatiji čovek na svetu, raspolaže bogatstvom od preko 480 milijardi dolara, što je više od ukupnog bogatstva 52% američkih domaćinstava na donjem kraju imovinske lestvice. Pošto je potrošio 290 miliona dolara da vrati Trumpa u Belu kuću, od dana njegovog izbora uvećao je svoje bogatstvo za više od 180 milijardi dolara. To je prilično dobar prinos od investicije.

Ali izgleda da za Muska to nije dovoljno dobro. Da bi ga „motivisali“ u ulozi generalnog direktora Tesle, članovi upravnog odbora su predložili da mu se isplati bonus od jednog triliona dolara ako ostvari postavljene ciljeve. Jedan trilion dolara.

Jeff Bezos, četvrti najbogatiji čovek na svetu, vredi 233 milijarde dolara. Može priuštiti sebi da otplovi u Veneciju na jahti vrednoj 500 miliona na venčanje koje navodno košta 50 miliona, gde je supruzi poklonio prsten vredan između 3 i 5 miliona dolara – između ostalog i zato što je efektivna stopa po kojoj plaća porez 1,1%.

Mark Zuckerberg, treći najbogatiji čovek na svetu, težak je 258 milijardi dolara. Potrošio je 110 miliona za kupovinu 11 kuća u Palo Altu u Kaliforniji da bi zaokružio svoj privatni stambeni kompleks, i još 270 miliona za više od 2300 hektara zemlje na Havajima s podzemnim bunkerom od 5000 kvadratnih stopa i tri jahte, navodno vredne više od 530 miliona dolara.

Larry Ellison, drugi najbogatiji čovek na svetu – 377 milijardi dolara – nedavno je postao bogatiji za gotovo 100 milijardi za samo jedan dan. Vlasnik je privatnog ostrva na Havajima i eskadrile mlaznih aviona, a sada navodno pokušava da kupi velike medijske kuće kao što su Warner Brosa i CNN.

Njih četvorica zajedno raspolažu sa više od 1,3 triliona dolara. I nisu usamljeni. Jedan procenat na vrhu danas poseduje više bogatstva nego 93% ljudi na donjem delu imovinske lestvice.

Jedan procenat najbogatijih živi u svetu kom nemaju nikakvog dodira s običnim Amerikancima. Ne voze se pretrpanom podzemnom železnicom da bi stigli na posao i ne sede u kolima u saobraćajnim gužvama da bi se vratili kući. Lete svojim privatnim avionima i helikopterima. Žive u vilama širom sveta, decu šalju u najelitnije privatne škole i letuju na sopstvenim ostrvima. Zabave radi, ponekad potroše nekoliko miliona za let u svemir sopstvenom raketom.

A tu je i druga Amerika u kojoj živi ogromna većina. Za njih, ekonomija nije samo disfunkcionalna, ona je u kolapsu. U ovoj Americi, uprkos ogromnom rastu produktivnosti, realna sedmična plata prosečnog američkog radnika danas je niža nego što je bila pre više od 52 godine.

U toj Americi ljudi ne mogu priuštiti sebi da plate posetu lekaru (ako ga uopšte imaju u blizini); više od polovine skromnih primanja troše na stanarinu ili hipoteku; i ne mogu platiti ogromne troškove čuvanja dece ili poslati svoju decu na koledž. U toj Americi, cene povrća, voća i druge zdrave hrane za mnoge su nedostižno visoke.

Za većinu Amerikanaca sistem nije samo disfunkcionalan, on se raspada, a njihov život sve više liči na život u zemljama trećeg sveta.

Svakome je potrebna zdravstvena nega. Ipak, danas više od 85 miliona Amerikanaca ima nedovoljno ili nikakvo zdravstveno osiguranje – a taj broj će se uvećati za najmanje 15 miliona kada Trumpov „veliki lepi zakon“ proradi.

Svakome je potrebno mesto za stanovanje. Danas gotovo 800 000 Amerikanaca žive kao beskućnici, a više od 20 miliona domaćinstava na stanarinu ili hipoteku troši više od 50% svojih ograničenih primanja. Od 2000. godine, prosečne kirije su se više nego udvostručile, a srednja cena kuće je porasla na više od 435.000 dolara.

Svakome je potrebno pristojno obrazovanje. Danas je naš sistem brige o deci disfunkcionalan i neverovatno skup. Mnoge naše škole su oronule, nastavnici su nedovoljno plaćeni i cenjeni, a američki učenici zaostaju u matematici, prirodnim naukama i čitanju u poređenju s vršnjacima iz drugih zemalja. Fakultetsko obrazovanje je za većinu nedostupno, a strukovne škole ne uspevaju da osposobe radnike koji su nam preko potrebni.

Svakome je potrebna sigurna penzija. Gotovo polovina starijih radnika danas nema nikakvu ušteđevinu za penziju i nemaju pojma kako će se uopšte penzionisati s minimumom dostojanstva i poštovanja. Istovremeno, 22% starih pokušava da preživi s prihodima ispod 15.000 dolara godišnje.

Dosta je bilo.

Kao što je sudija Vrhovnog suda Louis Brandeis rekao 1933: „Možemo imati demokratiju u zemlji ili možemo imati ogromno bogatstvo koncentrisano u rukama nekolicine. Ne možemo imati i jedno i drugo.“

To upozorenje je danas još relevantnije.

U ovom ključnom trenutku u američkoj istoriji, moramo izgraditi državnu upravu i ekonomiju koji će raditi u korist svih, ili ćemo nastaviti da klizimo u oligarhiju – u kojoj će klasa milijardera upravljati našim državnim aparatom, našom ekonomijom, našom budućnošću.

Mojim američkim sunarodnicima želim da kažem sledeće: znam da je svakodnevni život običnih ljudi veoma težak, ali ne smemo dopustiti sebi da padnemo u očaj. Ako ne dozvolimo da nas Trump i njegovi oligarsi podele, još možemo promeniti kurs ove zemlje.

Izbor je jasan. Ustanimo svi zajedno za demokratiju i pravdu.

Preveo Đorđe Tomić (Peščanik/The Guardian/Foto: Beta/AP)