Više javno tužilaštvo u Novom Sadu se 18. juna oglasilo saopštenjem da je „trenutno onemogućeno da završi istražni postupak“ u slučaju pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Oni ističu da su od donošenje Naredbe o dopuni istrage 14. aprila kontinuirano sprovodili istražne radnje i to ispitivanje svih svedoka, pa i onih čije je ponovno ispitivanje naredio Viši sud „iako su ti svedoci već bili ispitani i izjasnili se na ista pitanja pre podizanja optužnice.“ Ističu da je 29. aprila započeto ispitivanje Komisije veštaka koje je prekinuto usled procesnih predloga odbrane: da se iz spisa predmeta izuzmu pojedini dokazi, kao i da se preduzmu pojedine dokazne radnje, koje je tužilaštvo prethodno odbilo smatrajući ih suvišnim.

Istovremeno, Apelacioni sud u Novom Sadu je ukinuo pritvor i za preostalih petoro okrivljenih inženjera, koji su u njemu bili skoro sedam meseci, za razliku od Gorana Vesića i dve okrivljene funkcionerke kojima od početka bila određena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor, zamenio sa ovom merom. U članu 215 ZKP je utvrđena obaveza da ukoliko se do isteka šest meseci ne podigne optužnica, okrivljeni bi morali biti pušteni na slobodu.

Kako je na sve ovo reagovao Viši sud u Novom Sadu? Saopštenjem od 19. juna da „nakon niza netačnih informacija koje su se pojavile u medijima“ obaveštavaju javnost da su „apsolutno netačni zaključci dela javnosti da sud opstruiše vođenje istrage u slučaju pada nadstrešnice“, jer ovaj sud „ažurno i bez odlaganja po odredbama ZKP-a postupa po zahtevima i predlozima odbrane okrivljenih i njihovih branilaca u pogledu ocene zakonitosti pojedinih dokaza pribavljenih tokom istrage i onih koje je tužilaštvo odbilo da izvede.“

I to je sve što su naveli na vrlo ozbiljne primedbe VJT u Novom Sadu da im predmet nisu vratili posle uobičajenih 5-6 dana. U stvari, rukovodstvo suda pokušava da odgovornost za predugačko zadržavanje predmeta ili podleganje političkim pritiscima prebaci na medije i struku, uz argument da je sud „bio u nezakonitoj blokadi dve nedelje“(?!).

Očigledno da ovom dopunom istrage sud nije tražio ispitivanje toka novca i moći, nego, saglasno pisanju medija, da se obavi dodatna diskusiju povodom građevinskog veštačenja. Zatim je tužilaštvu naloženo da pribavi Komercijalni ugovor sa kineskim konzorcijumom, s obzirom na iskaz svedoka Slobodanke Katanić (optužene u postupku u Beogradu, što je sporan dvostruki status), da je primopredaja objekata vršena u skladu sa odredbama tog ugovora i da se provere neke druge činjenice i okolnosti. Na kraju sud traži da se razjasni protivno kojim propisima i merama zaštite su postupali okrivljeni Goran Vesić i Anita Dimoski i na osnovu kojih odredbi su bili obavezni da obaveste građevinsku inspekciju o otvaranju stanice.

Prema ranijem saopštenju ovog suda rešenje o vraćanju podignute optužnice na dopunu istrage su doneli poslednjeg dana roka 12. marta, iako je ona podignuta još 30. decembra 2024. godine. Zakonski rok koji iznosi osam dana okrivljenima za prigovor i 15 dana sudu za odluku je bio prekoračen kada je vanpretresno sudsko veće donelo svoje rešenje, a ukoliko je eventualno od jedinog od 13 okrivljenih koji se brani sa slobode bilo procesnih zloupotreba ili od angažovanih branilaca u smislu prijema istog – mogli su da o tome informišu javnost. Tako smo dovedeni u situaciju da, u međuvremenu, ne samo VJT u Novom Sadu – odeljenje za suzbijanje korupcije tokom februara meseca započinje novi predistražni postupak, nego i da Viši sud u Beogradu u okviru kampanje borbe protiv korupcije koju je pokrenuo predsednik Republike, pokrene i sprovede brzinsku istragu protiv troje okrivljenih, u stvari, svedoka u novosadskom predmetu. To je učinjeno na osnovu krivične prijave koja je decembra 2024. bila odbačena od strane VJT u Novom Sadu. Zaključak je da je optužnica u Novom Sadu potpuno razbijena, a da se postigne potrudio se i Nenad Stefanović.

Dakle, zakasnela odluka Višeg suda u Novom Sadu samo je dodatno zakomplikovala već uspostavljenu krivičnoprocesnu zbrku. Nije prvi put da se sud i tužilaštvu u ovom predmetu prepucavaju svojim odlukama i postupcima. Naime, prethodno je još u fazi istrage vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu, odlučujući po žalbi na rešenje o određivanju pritvora okrivljenom Vesiću ukinulo pritvor određen rešenjem sudije za pripremni postupak. Obrazloženje je bilo da VJT u Novom Sadu nije dokazalo osnovanu sumnju potkrepljenu dokazima, što je presedan u praksi, posebno u ovakvim i sličnim predmetima. Isto se ponovilo i povodom predloga da se Vesiću pritvor odredi povodom podizanja optužnice, iako su opis izvršenja dela i dokazi identični za okrivljene Vesića i Dimoski koja je v.d. pomoćnika ministra.

Uz to, u javnosti su objavljivani delovi iskaza prvookrivljene J. Tanasković i drugi dokazi koji ukazuju na osnovanu sumnju da je tadašnji ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu u ovim poslovima imao naglašeniju ulogu od uobičajene, i to po nalogu predsednika Republike. Možda je to osnovni razlog zbog čega je rad na ovom predmetu trebalo usporiti ili čak zaustaviti, uz stvaranje privida da se na sve strane ozbiljno radi, a neko „smeta“. Da ne bi direktno ukazalo ko najviše smeta i utiče da se rad u ovom predmetu planski cepka i obesmišljava, najnovija pojava je da se nastavljaju međusobno optuživanje suda i javnog tužilaštva – ko više opstruira istragu? Svoj doprinos totalnoj procesnoj zavrzlami daje i odbrana okrivljenih tražeći izuzeće postupajućih tužilaca u postupku i dva građevinska veštaka, koji su navodno u sukobu interesa.

U međuvremenu, Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo pritvor svim optuženima za koruptivna dela u beogradskoj optužnici: optuženoj menadžerki za razvoj investicija AD „Infrastruktura ŽS“, predsedniku i članici Komisije za tehnički pregled koja je radila u periodu mart-april 2024. godine. Ipak, najmanje informacija ima o predistražnom postupku koji vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, a koje se – otkako je u februaru dobilo i novosadski i beogradski deo predmeta sa elementima sumnje na korupciju – nije oglašavalo, osim na upit novinara kada je odgovoreno da je formirana Udarna grupa tužilaca i forenzičara za ovaj slučaj. Glavni tužilac TOK-a Nenadić je, u međuvremenu, postao predmet tabloidnih ogovaranja.

Došli smo u situaciju da se pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, vodi postupak, a da javnost ne zna ni ko zastupa optužnicu – VJT u Beogradu ili JTOK koje bi isključivo trebalo da postupa pred Posebnim odeljenjem ovog suda za organizovani kriminal. Potpuno rasulo. Navedeno u priličnoj meri obesmišljava čitav postupak koji se vodi u Novom Sadu i otkriva mnogo veći problem. Tužilaštvo je kao samostalni državni organ napadnuto „iznutra“ i „spolja“. Iznutra od politički podobnih šefova tužilaštva, a spolja od najviših državnih rukovodilaca. Nije različita situacija ni u sudstvu, s tim što je sumnja da su „oficiri za vezu“ sa izvršnom vlašću predsednici sudova i najviši pravosudni funkcioneri koji o svemu uporno – ćute. Tako predmet velike pažnje pobunjene javnosti i prvog studentskog zahteva, slučaj „Nadstrešnica“, ostaje obeležen po brojnim nezakonitostima, spornim postupanjima i presedanima – loš primer selektivne pravde i neprofesionalnog postupanja pravosuđa.

Autor je sudija u penziji, član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti pada nadstrešnice ŽS u Novom Sadu

(Danas, foto: N1)