Nobelova nagrada za mir dodeljuje se političarima i međunarodnim organizacijama, ali takođe i aktivistima za mir i ljudska prava. Međutim, sve su glasnije kritike da se dodeljivanje vredne nagrade ne odvija u duhu osnivača Alfreda Nobela.

Najpoznatija i najkontroverznija nagrada na svetu

Nobelovu nagradu za mir dobili su Henri Kisindžer, Dalaj lama, Nelson Mandela, majka Tereza, ali i organizacije poput Međunarodne agencije za atomsku energiju. I drugi su sasvim sigurno zaslužili nagradu, ali je nisu dobili. Isto tako veliki broj dodeljenih nagrada je kontroverzan, na primer, nagrada za 2009. godinu koja je dodeljena predsedniku SAD Baraku Obami. Već duže vreme čuju se kritike da se dodeljivanje udaljilo od prvobitnih namera osnivača Alfreda Nobela. U početku su to priznanje dobijali politički lideri koji su se zalagali za razoružanje u svetu, a ne diplomate, ekolozi i aktivisti za ljudska prava koji su poslednjih godina često bili među nagrađenima.

Advokat Fredrik Hefermel je odlučni kritičar komiteta koji svake godine proglašava pobednika. Godine 2010. obavio je knjigu „Nobelova nagrada za mir. Šta je Nobel zaista želeo“, u kojoj je istraživao poslednju volju industrijalca Alfreda Nobela iz 1895. godine: „Našao sam odlomke iz kojih je Nobel preuzeo svoje precizne formulacije. To je dobar dokaz o tome šta je on želeo sa tom nagradom. Radi se o viziji nove vrste interakcije između naroda. Samo mali broj dodeljenih nagrada zaista je sledio tu ideju“, kaže Hefermel.

Mnogi su zaslužili nagradu za mir, ali ne Nobelovu

Drugi stručnjaci zalažu se za slobodu koju pri dodeljivanju uzima švedska komisija. Glavni kriterijum u testamentu Alfreda Nobela je bilo bratstvo među narodima, kaže Džej Nordlinger, autor knjige „Mir: istorija Nobelove nagrade za mir, najpoznatije i najkontroverznije nagrade na svetu“. To bi međutim, isključivalo one koji se u svojoj sopstvenoj zemlji bore za ljudska prava. „U tom slučaju nagrada nikada ne bi bila dodeljena Andreju Saharovu, Aung San Su Ći i Liu Ksiaobu iz Kine“, kaže američki pisac.

Frederik Hefemel kaže da se slaže da su mnogi zaslužili nagradu za mir, ali ne Nobelovu. Osnivač je ostavio veoma precizna uputstva o kriterijumima za dodelu: „Radi se o Nobelovoj predstavi uspostavljanja mira u svetu. Glavni Nobelov cilj bio je ukidanje vojske i svega što omogućava rat u svetu, posebno se to tiče nuklearnog oružja koje može da zbriše celu zemlju. Ovo nije nagrada za mir nego za one koji je osvoje mir“, kaže Hefermel, koji je podneo žalbu švedskoj Fondaciji za dodelu Nobelove nagrade.

Nobelova poslednja volja pomalo liči na američki ustav: neki je tumače strogo, drugi liberalnije kako bi je lakše uklopili u odgovarajuće stavove. Već pri dodeljivanju prve nagrade 1901. godine došlo je do sukoba zbog odstupanja od volje osnivača nagrade.

(Dagmar Brajtenbah/Željka Bašić-Savić, Deutsche Welle)