Kad je vladajuća elita rešila da prenese deo državnih ingerencija na manjinske parlamente, to nije po automatizmu značilo i da će se partije (koje se inače ovde poistovećuju s državom) lako odreći kontrole nad tom polugom vlasti. Potvrdilo se to i u aktuelnoj kampanji za izbore nacionalnih saveta manjinskih zajednica. Iako se s utvrđivanjem zakonskog okvira kilavilo bezmalo pet godina, izborni ciklus za manjinske savete ipak se pokazao kao izazov kojem stranački apetiti nisu mogli odoleti.
Posebno intrigantan partijski zadatak postalo je osvajanje nacionalnog saveta Mađara, gde su koplja ukrstile liste koju podržava Demokratska stranka i lista Saveza vojvođanskih Mađara. Uz “klasična” nadgornjavanja tipična za ovdašnje redovne izborne kampanje, pravi međupratijski rat vodi se na medijskim internet-stranicama, gde se bez rukavica zadaju niski udarci. U onoj kampanji koja je pak više javna dominiraju promašene teme, jer teško da bi se obećanja vezana za ulaganja u infrastrukturu, ili socijalne programe i privredu mogla dovesti u bilo kakvu vezu s ingerencijama manjinskih parlamenata. A u osvajanju simpatija birača koriste se i drugi oprobani recepti tipa merenja krvnog pritiska i slične medicinsko-politički zahvati. A ima i fascinatnih detalja, pa se tako lista koju podržava DS zalaže za dvojno državljanstvo, valjda za slučaj da do nekog pripadnika mađarske zajednice još nije doprla informacija da je takav zakon u Budimpešti već usvojen.
Međutim, ukoliko se navedeni primeri i ne mogu uzeti za greh akterima kampanje, primedbe i sumnje u moguće manipulacije izborima zbog pokušaja da se birački odbori u Subotici formiraju bez predstavnika manjina, svakako bacaju senku na stvarne namere nekih učesnika u ovom izbornom ciklusu. Tako se prvi put nakon demokratskih promena 2000. godine strahuje od pokušaja izborne krađe. Ali, nije samo strah od izbornih mahinacija u nekima podstaknuo sećanja na metodiku vladanja Miloševićevog režima. U SVM-u smatraju da su neki od metoda kojima se u ovoj kampanji služe demokrate nadmašile one kojima se koristio režim iz 90-ih godina. U toj stranci uvereni su i da je aktivnost DS-a u ovoj kampanji usmerena ne samo na preuzimanje kontorole nad Nacionalnim savetom Mađara, već i na slamanje SVM-a, kojeg DS ne vidi kao lojalnog partnera u vladajućoj koaliciji. Naime, ”nelojalnost” SVM-a već je koštala tu stranku vlasti u Subotici i još nekim opštinama u Vojvodini.
– Niko ne odbacuje legitimnost učešća svih zainteresovanih, pa i funkcionera stranaka koje nemaju manjinski predznak u ovoj izbornoj trci. Međutim, sporne su ambicije, a iznenađuje i naprasna zainteresovanost pojedinih kandidata na ovim izborima za problemtiku manjinskih zajednica – kaže lider SVM-a Ištvan Pastor. On za portal autonomija.info iznosi i sumnju da se „iza zaposedanja nacionalnih saveta krije namera da se izvrši kontrola korišćenja zakonskih mogućnosti“ tih organa manjinske samouprave.
– Zakon o nacionalnim savetima daje široke mogućnosti kad je u pitanju rešavanje pitanja iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i upotrebe jezika. Bojim se da je ambicija nemanjinskih stranaka da se ne iskoristi zakonski maksimum u tom pogledu – smatra Pastor. On tvrdi da od ukupno pet mađarskih lista DS kontroliše tri, preko svojih članova ili „insajdera“. Druge stranke vojvođanskih Mađara takođe optužuju DS da pokušava da ostvari dominaciju u tom nacioanlnom savetu, dok neke čak predlažu i bojkot izbora.
Lider SVM-a kaže da DS ne može da se nemetne kao alternativa kad je reč o definisanju perspektive mađarske populacije, navodeći da se po logici koju zagovaraju demokrate može povući paralela i postaviti pitanje “da li u odnosu na perspektivu srpske zajednice u Hrvatskoj može biti alternativa ona perspektiva koju bi eventualno definisao HDZ preko svojih članova srpske nacionalnosti“.
U Demokartskoj stranci odbacuju optužbe stranaka vojvođanskih Mađara. Vojvođanski funkcioner DS-a Miloš Gagić uveren je da će izbori za nacionalne savete biti” fer i korektni, i da će biti izabrani pravi predstavnici svih nacionalnih zajednica koji žive u Vojvodini i u Srbiji”.
– Sto posto infrastruktura Demokratske stranke nije u službi tih izbora. To odgovorno tvrdim kao predsednik Izvršnog odbora Pokrajinskog odbora Demokratske stranke. Naši ljudi definitivno učestvuju na tim izborima, ali to nisu liste Demokratske stranke. Ne mogu ja našim članovima zabraniti da se kandiduju za te izbore, niti im neko može zabraniti da se kandiduju za liste nekih manjina zato što su članovi DS-a. U tom smislu ih podržavamo – ističe Gagić.
Čini se ipak da izbore za nacionalne savete mnogi nisu doživeli “sudbonosnim” samo kad je reč o statusu nacionalnih manjina. Partijski interesi, uostalom uvek su se pokazivali važnijim u političkom životu Srbije – i od slobodnog poslaničkog mandata i od vraćanja imovine lokalnim samoupravama i od pokrajinske autonomije, i od decentralizacije vlasti, i od nezavisnog sudstva… Pa ni nacionalni saveti u tom pogledu ne predstavljaju izuzetak. Uostalom, svaki novi partijski plen znači više moći, novca, kadrovanja i nova radna mesta za partijske odličnike.
Svetlana Ratkov