Skip to main content

Skupština Srbije za 20 godina usvojila dva predloga zakona iz Vojvodine!?

Vojvodina 04. окт 2012.
< 1 min čitanja

U Skupštini Vojvodine danas je promovisana knjiga „Višestranačka Skupština Vojvodine 1992-2012“, autora Denisa Kolundžije, novinara iz Novog Sada.

Kolundžija je u knjizi sabrao rezultate izbora, imena poslanika, kao i izvode iz zapisnika skupštinskih zasedanja u tom periodu, te sastave Izvršnog veća i Vlade Vojvodine.

U knjizi je na pet stranica naveo i dugački spisak predloga zakona koje je Skupština Vojvodine dostavila Skupštini Srbije, od kojih je republički parlament za 20 godina usvojio samo dva predloga zakona iz Vojvodine.

„Samo oni narodi koji imaju malo ili nimalo pokrajinskih institucija, poriču njihovu korisnost; to će reći da samo oni koji stvar ne poznaju, o njoj loše govore“, naveo je na početku knjige Kolundžija citat Aleksisa de Tokvila iz dela „O demokratiji u Americi“.

Knjigu je izdala Skupština Vojvodine, a predsednik pokrajinskog parlamenta Ištvan Pastor rekao je na promociji da nam knjiga pomažemo da se suočimo sa prošlošću u poslednjih 20 godina, jer nam jasno pokazuje gde smo bili, šta smo radili, kakve smo stavove zastupali i šta nam se ostvarilo.

Denis Kolundžija je rekao da su građani ovog dela sveta „osuđeni na višak istorije“, pa su „samim tim osuđeni i na brzo zaboravljanje“.

Knjiga počinje sa 1992. godinom jer su prvi višestranački izbori za Skupštinu Vojvodine održani tek u maju 1992. godine, iako su na republičkom nivou oni održani krajem 1990. godine.

U predgovoru za knjigu, aktuelna potpredsednica Skupštine Srbije iz redova Demokratske stranke Gordana Čomić navela je da je Ustav Srbije iz 1990. godine zapravo bio „jednopartijski plebiscit“, a problem jedne pokrajine, odnosno Kosova, tada se pokušao rešiti ukidanjem statusne ustavne autonomije obeju pokrajina, i Vojvodine i Kosova.

„Iako su kolektivno pamćenje i istorijski tok te dve pokrajine sasvim različiti, i pored tih razlika za obe pokrajine je bilo predviđeno isto rešenje“, navela je Čomićeva.

(Autonomija)