Na konferenciji u Berlinu pod nazivom „Mapiranje sećanja dobre volje“, okupili su se brojni stručnjaci i aktivisti za saradnju i pomirenje na području Jugoistočne Evrope.

Impozantna zgrada unverziteta Humboldt je bila veoma dobro odabrano mesto za ovu konferenciju. Univerzitet na kome su studirali brojni poznati nemački filozofi, pisci i nobelovci, među njima i Karl Marks, je blo domaćin ovog zasedanja posvećenog međuetničkoj solidarnosti i transnacionalnoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi.

U gradu koji je bio domaćin Berlinskog kongresa 1848, na kome su velike svetske sile odlučivale o sudbini malih naroda na Balkanu. Srbija i Crna Gora su nakon njega postale nezavisne države, a BiH protektorat Austro-Ugarske Monarhije.

Na tom području su vođeni krvavi balkanski ratovi, tu je počeo Prvi svetski rat, tu su vođeni prvi evropski ratovi nakon Drugog svetskog rata. Ovi zadnji na kraju 20. veka, pripadaju najbližoj, pa time i najbolnijoj prošlosti.

Popraviti imidž Jugoistočne Evrope potporom pozitivnih inicijativa

„Kada ovde u Nemačkoj pomenete to područje, svi odmah misle na te njegove crne, tragične strane, kaže jedna od pokretača ovog projekta, Katarina Berg.

Katarina je rođena u Srbiji, u Nemačkoj živi dvadeset godina i vodi projekat za Srednju, Istočnu i Jugoistočnu Evropu nemačke Savezne centrale za političku edukaciju. A ovaj projekat upravo želi da se bori protiv tog uvreženog mišljenja i da platformu onima koji rade na pomirenju, objašnjava ona u pozdravnom govoru.

Projekat obuhvata tri dela, tzv. tri mapiranja istorije: digitalno predstavljanje hrabrih ljudi za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, tzv. kreativnu laboratoriju privatnih prezentacija istorije, te ove konferencije pod nazivom „Mapiranje sećanja dobre volje“ i sprovodi se u saradnji sa katedrom za istoriju Jugoistočnu Evrope Humbolt unverziteta.

Profesor Hanes Grandits za DW objašnjava: „Naravno da je važno diskutovati o prošlosti, no još važnija je budućnost. Mi želimo stvoriti i jačati platformu za pomirenje, približavanje, saradnju, razoriti te blokade. Ima toliko dobrih primera, njih želimo promovirati i približiti ovdašnjoj, nemačkoj javnosti“.

Etabliranje i prevladavanje povlačenja jedne tragične granice

Prvi panel konferencije je posvećen Istri: Borbi za njenu teritoriju tadašnjih velikih država podeljenih na Centralne sile, kojima su pripadale Nemačka, Austro-Ugarska i Italija do 1915. godine, i sila Antante, u kojoj su bile Velika Britanija, Francuska i Rusija.

To je konkretno borba Kraljevine Italije i Austro-Ugarske za prevlast u Trstu, Istri i Dalmaciji. Tu i tada se povlače granice koje igraju veliku ulogu i nakon Drugog svetskog rata, izazivanjem poznate Tršćanske krize. Njene posledice se očituju i do danas nerešenim sporom oko Piranskog zaliva između Slovenije i Hrvatske.

O ovome su diskutovali profesori Borut Klabjan i Jure Ramšak, te istoričarka, Urška Strle. Zaključak: ove granice srećom ne igraju danas veliku ulogu kao pre, jer su Italija, Slovenija i Hrvatska članice Evropske unije. Gradovi Gorizia i Nova Gorica sarađuju veoma uspešno a ove 2024. su bile vropske prestonice kulture.

Građanska hrabrost protiv ratnog nasilja

Drugi panel izaziva veliku pažnju publike, nemačkih i internacionalnih naučnih saradnika, istoričara, predstavnika organizacija koje se bave područjem Jugoistočne Evrope.

Redovna profesorka istorije na Filozofskog fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović, hrvatska rediteljika i producentinja Dana Budisavljević i Igor Štiks, te bih i hrvatski pisac i politički filozof, pričaju o svojim ličnim iskustvima sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Koliko su ona zavisna od okruženja u kojem su odrasli, o svojoj borbi protiv rata i nacionalizma.

Dubravka Stojanović ističe da je jedan od njenih najvećih motiva onaj čisti ljudski ali i borba za očuvanje digniteta njene profesije. U Srbiji je, kaže, zbog toga bila posmatrana kao izdajnik. No, za svoj višegodišnji rad na pomirenju u Jugoistočnoj Evropi je između ostalog odlikovana nagradom beogradskog Centra za mir.

Dana Budisavljević je autorka filma „Dnevnik Diane Budisavljević“ o humanitarki austrijskog porekla koja je u Drugom svetskom ratu spasila 15336 dece iz ustaških logora. Na filmu je radila skoro deset godina a film je dobio Veliku zlatnu arenu na Pulskom filmskom festivalu 2019. „Teško je biti kritičan umetnik u sopstvenoj zemlji, no njen i rad drugih koji se angažuju na pomirenju će nakon konfrontiranja sa ratnom prošlošću idućim generacijama omogućiti budućnost bez novih ratova“, nada se Budisavljević.

Iz krvave prošlosti u bolju budućnost

To je i nada Igora Šiksa. Sarajlija koji je ne samo poznati pisac već i profesor, koji je između ostalog predavao u Edinburgu, Gracu, Ljubljani i Sarajevu a trenutno živi i radi u Beogradu:

„Naravno da se moramo obračunati sa tom crnom, krvavom prošlošću. No, moramo tražiti nove moralne smernice, vratiti u sećanje hrabre ljude koji su u datom trenutku imali snagu da ustanu protiv nasilja, spase suseda po cenu gubljenja sopstvenog života. O njima pričati mladim ljudima, a ne o nekakvim ratnim zločincima – to je naš dug njima i naš angažman i za našu mirniju i bolju budućnost naše dece“, kaže Štiks.

I upravo to digitalno predstavljanje tih hrabrih ljudi, poput Titove unuke Svetlane Broz, Nedeljka i Štefice Galić iz Ljubuškog, te Srđana Aleksića iz Trebinja – bio je važan deo ove konferencije.

Na njoj se još razgovaralo i o Severnoj Makedoniji, njenoj skoro 30-godišnjoj borbi za približavanje Evropskoj uniji, njenim odnosima sa susednom Grčkom, Albanijom i Kosovom.

Na kraju večeri je prikazan film „Čovjek koji nije mogao da ćuti“, koji je ove godine dobio Zlatnu palmu za kratkometražni film na filmskom festivalu u Kanu. Film govori o zločinu u Štrpcu kada je paravojna jedinica Beli orlovi ubila 24 bošnjačka muslimana, a Hrvat Tomo Buzov se jedini suprotstavio napadačima i to platio sopstvenim životom. Nakon projekcije je hrvatska spisateljica i prevoditeljica Ivana Sajko o ovom potresnom filmu i hrabrim ljudima razgovarala sa Danom Budisavljević.

Ovakvi susreti su, slažu se svi učesnici konferencije, kroz povratak u tamnu prošlost i suočavanje s njom,velika nada za bolju, svetliju budućnost.

(Deutsche Welle/foto: Pixabay)