Državljani Makedonije su glasali na predsedničkim i parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji. Izborni dan je protekao glatko. U okviru dobro vođenog izbornog procesa, gubitnici su čestitali pobednicima, pokazujući demokratsku zrelost nacije.

VMRO-DPMNE je odnela ubedljivu pobedu, njihov predsednički kandidat Gordana Šiljanovska Davkova postala je prva žena predsednica zemlje. Ona je u potpunosti nadmašila aktuelnog predsednika Pendarovskog, osvojivši 65% glasova na njegovih 29%, uz izlaznost od 47,5%, znatno iznad minimalnog ustavnog cenzusa, uprkos pokušajima DUI da potkopa ishod koketirajući sa mogućnošću bojkota drugog kruga predsedničkih izbora.

Slično, sa izlaznošću od skoro milion birača ili 55,36 odsto na parlamentarnim izborima, koalicija koju predvodi VMRO-DPMNE ostvarila je ubedljivu pobedu sa 43,2 odsto glasova, obezbedivši 58 od ukupno 120 mesta. – Demokrate su pretrpele najgori poraz u svojoj istoriji, osvojivši samo 15,3%, oko jedne trećine glasova u odnosu na svog glavnog konkurenta. Iako su dobili više glasova od DUI koalicije „Evropski front” sa 13,8%, zbog izbornog sistema u zemlji postali su treća politička snaga u parlamentu sa 18 mesta, jednim manje od DUI koji je osvojio 19. Pobedila je opoziciona koalicija etničkih Albanaca VLEN -13 mandata sa 10,7% glasova. Novi politički pokret ZNAM i Levica (levica) podelili su ostatak mandata, svaki je osvojio po 6 mandata.

Prema izjavama stranačkih lidera, najverovatnija vladajuća koalicija biće veliki pobednik VMRO-DPMNE, zajedno sa VLEN-om i ZNAM-om, koji kontroliše komfornu većinu od 77 mandata.

Tranzicija vlasti možda neće biti tako glatka kao sam izborni dan. Ali Ahmeti iz DUI, koji je na vlasti više od dve decenije, upitao je da li ogromna pobeda VMRO-DPMNE znači da DUI neće biti deo sledeće vlade, kriptično aludirajući na potrebu Severne Makedonije za stabilnošću i budućnošću, u stvari izjednačavajući mesto njegove stranke na vlasti sa stabilnost države.

Razlozi za ovu tektonsku političku promenu u zemlji su složeni. Odlazeća vlada nije uspela da obezbedi odgovornost i pravdu, što je ključno obećanje iza mobilizacije građana koja ih je dovela na vlast. Politički kapital uložen u Prespanski sporazum nije nagrađen od strane EU, u početku zbog Francuske, a zatim usled nepristojnih zahteva Bugarske, čineći Uniju saučesnikom, barem po ovom pitanju. Takozvani francuski predlog koji je vlada prihvatila 2022. godine, osmišljen da otključa pristupanje Severne Makedonije EU, doživljava se kao neuravnotežen i snažno mu se protivi ogromna većina etničkih Makedonaca, povećavajući evroskepticizam i trujući evropski narativ. Kao rezultat prekršenih obećanja, prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja IRI, samo 34 odsto građana veruje da je EU ozbiljna u nameri da ponudi članstvo zemljama Zapadnog Balkana. Na kraju, ali ne i najmanje važno, percepcija da je DUI etničkih Albanaca nadmašila svoju težinu i broj glasova, postajući dominantni koalicioni partner u vladi, takođe je igrala ulogu u ishodu.

Izgledi za sistemske promene i fundamentalne reforme usko zavise od sposobnosti građana da ostanu angažovani i nakon izbornog dana, kao i od kredibiliteta politike proširenja EU. Ostaje da se vidi da li će vlada koju predvodi VMRO-DPMNE uspeti da uspešno vodi proces, u najmanju ruku teško opterećen bilateralnim sporovima. Prvo, uprkos izbornoj retorici i kritici Prespanskog sporazuma sa Grčkom, bilo bi mudro da vlada zauzme stav sličan stavu njihovog grčkog partnera iz EPP-a, Nove demokratije, u Atini: Ne sviđa nam se, mogli smo bolje, ali pacta sunt servanda. Drugo, mora se naći rešenje zajedno sa Bugarskom, kako bi se deblokiralo pristupanje Severne Makedonije EU, kao i da se potpuno preokrene sadašnja dinamika gubitaka u makedonsko-bugarskim odnosima. Ankete ukazuju na Bugarsku kao najveću pretnju, a na drugom mestu je Rusija. Sa ovako jakim političkim legitimitetom sledeće vlade, puki pritisak da se prevaziđe prepreka ustavnih amandmana koji uslovljavaju drugu međuvladinu konferenciju sa EU neće uspeti.

VMRO-DPMNE će morati da pokaže da je poboljšala ravnotežu sadašnjeg paketa i učini evropski put pristupanja predvidljivijim. Uz dobru volju i uzajamno poštovanje koje dolikuje dvema susednim evropskim demokratijama, ovo možda i nije nemoguć zadatak. Međutim, mnogo je lakše i, nažalost, veća je verovatnoća da će stvoriti još veći nered nego rešiti postojeći.

Nikola Dimitrov (biepag.eu/foto: Beta/AP)