Pisanje je uvek neko razotkrivanje i pospremanje – ličnih i kolektivnih – arhiva sećanja, ali kad neko zaista ume da piše, redovi koje ispisuje postaju blistavi teatar uma. Za to – poetsko i etičko evidentiranje ljudi i događaja, koji prebrzo promiču kroz nas, kao što i mi – epski brzo – jurcamo kroz njih, sposobni su samo retki ljudi, oni u kojima neke priče vulkanski huče i neizostavno, poput bebe iz majčine utrobe, hrle napolje.

Kadrirajući okom reditelja, a – srcem zaronjenim u otvorene rane sećanja – pišući o događajima koji drmaju iz svojih provalija, pisac Namik Kabil podigao je četiri takva, razdiruća teatra uma. „Amarkord“, „Yesterday“, „Isijavanje“ i „Beskućnik“ nisu samo četiri spomenika njegovom ličnom sećanju, već i autentičan prilog kolekciji zaborava kolektivne reminiscencije, koja i dalje odbija da vidi da je nekadašnja domovina svih jugoslovenskih naroda bila zenit njihovog duhovnog postignuća, kakvo se teško može ponoviti.

Nabrekle kofere prošlosti, pune bremenitih godina i rasutih geografija, u kojima vakumirani leže nezaborav i neprebol koji su ga načinili čovekom kakav danas jeste, Kabil otvara pripovedajući priču o čoveku koji se iz emigracije u Švedskoj vraća u rodni grad. Namera mu je da proda porodičnu kuću, za koju ga vežu bolno divne uspomene…

A kuća diše kad i čovek, inače utihne i orone, o čemu je Kabil pedantno pisao i u svojoj prethodnoj knjizi „Isijavanje“. Kad u kući nema ljudi, koji su je kućom činili, ona nestaje, čak i ako je sećanje na nju i sve ono u njoj, još uvek sveže, jer i nostalagija ima rok trajanja i može presahnuti, primetiće pisac.

Na Svetski dan knjige, 23. aprila, portal Moj Novi Sad pokreće novu rubriku na svojim stranama. „Teretana za glavu“ biće prostor gde će se, umesto tela, bildovati glava. Biće to prostor za knjige i čitaoce, za preporuke za čitanje, ali i za obavezno preskakanje i uštedu ovozemljaskog života. Biće prevashodno reči o novosadskim piscima i izdanjima novosadskih izdavača, te knjigama koje se promovišu u Novom Sadu, ali će se sigurno, ukoliko moraju biti ispričane, omaknuti i priče o knjigama mimo novosadskog konteksta.

Kuća je zapravo mitsko mesto Kabilovih knjiga, posve razumljivo, jer je iz nje – ne svojom voljom, već huškaškom logikom devedesetih, izmešten. Najpre u Ameriku, o čemu je pisao u svom briljantnom romanu „Amarkord“, a potom u Sarajevo, gde danas živi, koje je tematizovao u romanu „Yesterday“. Kuća je, naravno, ne samo mitsko mesto, već može da bude i složeno minsko polje, ali je uvek tačna polazna tačka za propitivanje ličnog i kolektivnog u svakome od nas.

Pričajući o rodnoj kući, Kabil pred nas prostire slike srećnih vremena: dečački raspojasanog detinjstva, zvonkih porodičnih druženja ispunjenih jelom, grajom i pesmom, portrete dragih porodičnih lica, prijatelja, komšija, ali i rastanaka – onih kratkotrajnih koji donose osmehe i onih zauvek, uvijenih u suze. Pred našim očima defiluju stare ljubavi – obrisi grada nadomak Mediterana, brzaci reke-ponornice na kojoj je odrastao i rukom hvatao ribu, miris smokava i južnjačke žege, ljubavnih podviga na skrovitim mestima koja zauvek ostaju piščeva ljubavnička gnezda. U jednom od njih zauvek je ostala i jedna stara ljubav, fatalna i nezaboravna, kroz koju su se potom prelomila sva nadolazeća vunena vremena.

Roman „Beskućnik“ dirljiva je oda zavičaju koji iščezava kako se gomilaju godine što sećanja ispiraju bez kajanja. On je delikatna priča o tome kako je gotovo nemoguće iščupati se iz tog Balkana, u kojem se ljudi, kaže pisac, ili previše bave istorijom – i onda opasno mešaju prošlost i sadašnjost, ili se ne bave nikako.

„Beskućnik“ je snažna simfonija o nekadašnjoj domovini koju su razbucali oni koji nisu mogli da dobace do najobičnije ljudskosti, toliko jednostavne i aristokratski opijajuće, već im je od svekolike ovozemaljske lepote bilo važnije sve ružno.

Namik Kabil se svojim knjigama, bez dvojbe, stavlja u red izuzetnih pripovedača s magično preciznim osećajem za osluškivanje pulsa sveta, onakvim kakav imaju, recimo, Marko Tomaš, Darko Cvijetić, Stevo Grabovac, Aleksandar Hemon… A svi oni podsećaju da je, iako je dom tamo gde se rado vraćaš, jezik zapravo naša jedina domovina.

Namik Kabil stiže u Novi Sad 26. aprila, kada će u knjižari „Zenit“ promovisati svoju knjigu „Beskućnik“. Nju je, kao i „Isijavanje“, objavila novosadska Akademska knjiga. Susret s piscem počinje u 19 sati.

Snežana Miletić (Moj Novi Sad)