Osmomartovska protestna šetnja za radna prava žena „Uvek na prvoj liniji“, počela je u 17.30 časova na Trgu Slavija na završena je na Trgu republike nešto pre 20 časova. Neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja, organizatori ovog protesta, navele da su žene suočene sa ozbiljnom krizom u našoj državi, da vlast svakodnevno proizvodi nasilje, i da zbog toga nastavljaju borbu za punu ravnopravnost žena.

Kolona je od Trga Slavija krenula u tišini Ulicom Kralja Milana u znak solidarnosti i saosećanja sa žrtvama iz Ribnikara ka Trgu republike. Tokom šetnje jedna traka u ulici Kralja Milana je bila zatvorena za saobraćaj. Protest je završen na Trgu republike uz reči „da smo stale ovde u srcu našeg grada u znak solidarnosti sa ženama iz regiona koje takođe protestuju danas u svojim gradovima“.

Nepoznati muškarac polomio je LGBT zastavu, nakon čega je odmah policija reagovala i uklonila ga sa protesta. Uklonjen je još jedan muškarac jer je nosio majicu sa najverovatnije uvredljivim sadržajem.

Jedan muškarac psovao je na učesnice i učesnike marša, uputio im najgore uvrede, ali ga je policija vrlo brzo uklonila. Upravo ga ispituju, javlja reporterka Danasa.

Na maršu su prisutni predsednik PSG Pavle Grbović, poslanice Biljana Stojković i Dragana Rakić, predsednik beogradskog odbora stranke Zajedno Đorđe Miketić, i predesednik Demokratske stranke Zoran Lutovac.

– Želim da danas budemo još solidarnije i još glasnije, da nas danas čuju žene iz svih gradova Srbije, žene iz regiona, žene čiji je rad potplaćen ili neplaćen. Želimo da im kažemo da nismo same, da smo na prvoj liniji, poručila je Iva Parađanin, novinarka i osnivačica portala Tampon zona.

Osmi mart svaki dan uzvikuju okupljeni, javlja reporterka Danasa.

Parađanin je navela i da vlast u svoje redove prima ljude koji od svojih građana prave neprijatelje i žrtve.

– Želimo da ostvarimo sva prava i tekovine feminističkog pokreta i pokreta za LGBT prava, ovo je prva linija naše odbrane. Branićemo i naša prava na dostojanstven rad i platu sa kojom možemo da živimo. Želimo jednakost, ali ne jednakost u siromaštvu i poniženju, rekla je novinarka i osnivačica portala Tampon zona.

Prema njenim rečima država je ukinula demokratiju, svi smo žrtve sistema, ali je to palo na najugroženije grupe.

Branimo svoja reproduktivna prava žena i prava na sjguran položaj, branićemo se od akušerskog nasilja koje mora biti iskorenjeno. Zdravlje ne sme biti tema političkog prepucavanja, poručila je Parađanin i dodala da je femicid je postao epidemija, a vršnjačko nasilje nova su tačka problema našeg društva.

Nećemo dozvoliti da nasilje postane naša svakodnevnica, a nasilnici naš uzor, rekla je.

Isidora, bivša radnica Meka i studentkinja, rekla je da nju Zakon ne prepoznaje kao radnicu.

– Mlade žene koje žele da rade i zadrže status stipendije tokom studiranja ili naslednu penziju zapošljavaju se preko zadruge. Sindikati koji treba da zaštite radnike ne prepoznaju najugroženije iz ovih grupa. Mi omladinci smo uvek ti koji su pitani da ostanemo prekovremeno kad zagusti, a za to nismo plaćeni. Pored toga nemamo ni pravo na bolovanje. Samo ujedinjeni možemo nešto da promenimo, poručila je Isidora.

Tanja Grgić iz Romske mreže istakla je da govori u ime svih romkinja i da ne želi da je iko gleda drugačije na osnovu svoje boje kože i nacionalnosti.

Ja sam ravnopravna građanka ove države. Krajnje je vreme da nas pitaju jesmo li pismene, da li znamo da se potpišemo, zašto studiramo a nismo se udale. Kome smo mi prljave, neću da me doktor zove cigankom, a iznad glave mu visi Hipokratova zakletva., poručila je Grgić.

Lana Nikolić je svim ženama čestitala 8. mart.

– Srećan Osmi mart žene. Ovde sam da pričam o nečemu što svaka žena zna, a što se zove burnout. Burnout nije sistem ženskog nerada, znale smo da uvek treba da se penjemo jedan stepenik više. Danas sam ovde u ime žena koje žive sa kompleksnim zdravstvenim stanjima, žene koje idu sa terapija na posao, žene koje trebaju našu podršku, žene koje je sistem izneverio. Ako nas js sistem izneverio nećemo izneveriti jedna drugu. Solidarnost je sve što imamo, da budemo tu za sve žene koje dolaze iz osetljivih društvenih grupa, rekla je Nikolić.

Ljiljana Nešić i organizacije Žene za mir Leskovac rekla je da je srećna jer danas vidi da pokret nije mrtav, da je itekako živ, da još uvek postoje čuvarice i čuvari ljudskuh vrednosti i prava.

– Sloboda se ne dobija, sloboda se dobija, večeras smo ovde da dobijemo slobodu. Država uporno pokušava da nam oduzme nešto što nam pripada, ljudsko pravo. Svela nam je Osmi mart na poklanjanje cveća, kada vidim cveće ne osećam se dobro. Osmi mart je ženski dan za našu slobodu i naša prava. Žao mi je što samo danas pričamo o našim pravima, Osmi mart bi trebalo da bude svaki dan, poručila je Nešić.

Kako je istakla prava koja su joj Ustavom zagarantovana preko noći su joj srušena.

Odlučile smo da ne ćutimo, progovorile smo o tome da je grad Leskovac iz budžeta dao novac nasilniku koji je dva puta pravosudno osuđen za nasilje u porodici, za inovativni SOS telefon za žrtve nasilja. Posledice nasilja nisu uticale samo na nas aktivistkinje, već i na rušenje ugleda udruženja koje postoji već više decenija. Ono što sam naučila kroz taj višegodišnji rad jeste da nije feministički ćutati. Borba se nije završila ona još uvek traje. Smrt fašizmu, sloboda ženama, rekla je Nešić.

Organizatorkr su poručile da stoje uz žene Palestine.

Orkestar na protestu izvodi pesmu „Hej radnice“, javlja reporterka Danasa.

Prema rečima organizatorki marš i prateći program počinju u 18 časova, nastavljaju se na Trgu republike i završavaju u prostoru „Miljenko Dereta“ na Dorćolu.

„Mi, žene Srbije, suočene sa ozbiljnom krizom u našoj državi, gde su institucije zarobljene, a vlast svakodnevno proizvodi nasilje, 8. marta 2024. godine odlučno stajemo zajedno i solidarno branimo osvojena prava, nastavljamo borbu za punu ravnopravnost i zauzimamo prvu liniju u osvajanju slobode“, rečeno je danas ranije u saopštenju.

Koja ja poruka osmomartovskog protesta?

Dostojanstven rad i platu za život – u jeku ekonomske krize, inflacije i korupcije;

Odbranu ženskih političkih prava dok se nalazimo u krizi demokratije;

Siguran porođaj i reproduktivna prava dok slušamo o rasprostranjenosti akušerskog nasilja;

Protiv sistematskog nasilja u društvu u epidemiji sveopšteg nasilja;

Slobodu misljenja, govora i okupljanja u vreme progona aktivistkinja, novinarki, političarki;

Institucije u službi građanki nasuprot zarobljenih partijskih institucija;

Održivu budućnost i ekološku pravdu – U vreme globalnih sukoba, zalažemo se za prekid ratnih dejstava i pravdu za sve žrtve.

(Danas, foto: Beta)