"Prostor privatnog biznisa tzv. društvenih mreža poput napalma širi dezinformacije"
„Čist obraz je nešto najvrednije što možeš ostaviti za sobom, a u bici za budućnost jedina naša nada su mladi, oni koji će stvarati budućnost nismo mi – to su oni. Pustite ih da je stvaraju, napokon“, poručuje ovogodišnja laureatkinja regionalne nagrade za televizijsko novinarstvo Ivana Dragičević.
Ako je vreme jedini nenadoknadiv resurs, onda je poruka Ivane Dragičević u intervjuu za Dosije NUNS/a „da probamo stvoriti neko bolje novo vreme“, suština i kredo njenog juče, danas i sutra – i u novinarstvu i u životu.
„Situacija je svugde ista, samo su nijanse različite, a u našoj regiji možda malo naglašenije jer smo periferija. Evropska društva stare, vrednosti koje su postojale u doba predstavničkih liberalnih demokratija, s digitalnom sferom se mijenjaju, autoritarne sile vode nasilnu utakmicu za preustrojem sveta“, rekla je novinarka N1 Zagreba.
U toj bici za budućnost, kako kaže, jedina naša nada su mladi, oni koji odavde odlaze, „oni koje smo ostavili zapuštenima neulaganjima u školstvo, zdravstvo, javni prostor, stanovanje, zapošljavanje“.
„Zato sam se, nakon svih ovih godina bavljenja svetskim problemima, odlučila okrenuti mladima, radila na serijalu ‘Glasači 2024“, razgovarala s njima širom Evrope, jer zaista mislim da su mladi naše jedino blago, jedini kapital, jedino bitno. Zarobljenost u starim narativima, u tom agresivnom poimanju sveta i odnosa, to treba prestati. Oni koji će stvarati budućnost nismo mi – to su oni. Pustite ih da stvaraju, napokon“, istakla je ona.
Na pitanje, šta u svetu, koji „secira“ svojim kolumnama, još nedostaje osim razuma da ova planeta potraje par vekova odgovara da je to odlično pitanje, na koje nema odgovor.
„Gde je razum? I šta je uopšte razum kada ga ostavljamo u palcu koji non-stop klizi zaslonima ekrana, kada smo odustali od razmišljanja, razlučivanja, zaključivanja. Kada big-tech prostor privatnog biznisa tzv. društvenih mreža poput napalma širi dezinformacije, kada je svako medij i svako može živeti svoju istinu, kada su svi sebični i samodostatni. I uvek ponavljam, nedostaje nam da pustimo nove umove da nam daju nova rešenja za novo vreme“ kazala je Dragičević.
Prema njenim rečima, ni solidarnost ni empatija nisu nestale.
„One su uvek tu, deo ljudi i deo čovečanstva, one su nas dosad uvek vadile iz najgorih crnih epizoda istorije. I dobro je da je tako. Pitanje je kako je moguće rešiti globalnu nejednakost, koja je merljiva kategorija. Pet ili šest hipermilijardera ima više bogatstva nego trećina ostatka planete“, navela je ona.
Nejednakost je, kako je kazala, put prema najgorem zlu, kako s upozorenjem govori i naslovnica te moje knjige koja, zapravo, parafrazira nacističku zastavu, te umjesto svastike u bijelom krugu stoji znak nejednakosti. Jasno je da smo svi u svetu nejednaki poreklom, izgledom, ovim, onim i to je ta različitost sveta, ali – ako na različitostima i nejednakostima neko gradi moć ili gomila bogatstvo, tu stvari pucaju.
„Cela istorija nam je takva. Nisam sigurna da će se to ikada promeniti. Na žalost“, rekla je novinarka.
Ona kaže da i da se izostave lokalni i regionalni sukobi, postoje stvari koje se mogu rešavati samo globalno, a najveća od svih su klimatske promene i s njima povezane migracije stanovništva.
„Mi živimo nesigurnost, a pred nama je malo ili nimalo ideja i rešenja za stabilniji i sigurniji svet. A 2024. bit će jedna od ključnih godina, ako ništa – zbog superizbornog intenziteta, u kojima ćemo moći videti naznake razdoblja koje dolazi. Pa ću vam moći dati pametniji odgovor. Samo se nadam da nitko u međuvremenu neće posegnuti za nuklearnim naoružanjem“, navodi Dragičević.
O medijima
Problem je, kaže, strukturni, digitalna realnost, struktura obrazovanja, koncept javnog prostora u takvom vremenu, model medija i medijski zakoni itd.
Kada na to dodate političke uticaje, zarobljene države i sisteme, autokratske tendencije koje su sve samo ne isključivo naši sindromi, onda zaista jeste teže nego ikada, kaže Ivana Dragičević.
Međutim, istovremeno, ističe, misli da nikada nije bilo bolje vreme za novinarstvo.
„Kada ljudi ne znaju kome verovati, kada je tamo vani haos. Za novinarstvo koje ima svoje etičke standarde, koje postavlja pitanja, koje stavlja u kontekst, koje razotkriva korupciju, koja je uvek na kraju temelj svih zala u našim društvima. Ima nade, ima volje i u Evropi danas puno javnog novca za investiranje u novinarstvo“, navodi Dragičević.
(tekst i foto: N1)