Pri isteku druge godine ruske agresije na Ukrajinu, perioda u kom je Zapad učinio sve kako bi Rusiju što više izolovao, srpski predsednik Aleksandar Vučić pozvao se na podatke koje je navodno dobio od tajnih službi iz Moskve.

Naime, ti izvori navodno su dojavili najvišim instancama u državi da je postizborna kriza koja potresa zemlju, najava pokušaja izvođenja scenarija sa kijevskog Majdana, u Beogradu.

Drugim rečima, sugeriše se da je na delu pokušaj svrgavanja Vučića, kao vodeće ličnosti političkih snaga koje 12 godina upravljaju državom, u kojoj su za to vreme pobedili na pet parlamentarnih izbora, svaki put praćenih osporavanjem regularnosti.

Prigovori se ponavljaju i nakon decembarskog glasanja, dok su u nekim zapadnim medijima otvorene i diskusije o mogućem preispitivanju Vučićeve uloge u usmeravanju Srbije ka Evropskoj uniji (EU), te demokratizaciji zemlje.

Britanski Gardijan (The Guardian) piše da su se neosnovanim i neispunjenim pokazale nade da će put ka članstvu Srbije u EU biti dovoljan motiv za Vladu te zemlje da se pridržava demokratskih normi kod kuće, uzdrži od podrivanja susednih država i distancira od uticaja Rusije.

„Kako se on (Aleksandar Vučić) još više učvršćuje u istočnom dvorištu EU, tretiranje gospodina Vučića kao neke vrste rasipnog sina koji će se na kraju popraviti – ne funkcioniše“, zaključuje Gardijan.

„Politika Zapada prema Balkanu, koja je gotovo u potpunosti izgrađena oko Aleksandra Vučića i Srbije, neuspeh je koji je očigledan već dugi niz godina“, ocenio je Tobi (Toby) Vogel iz međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije, govoreći za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ipak, dodaje Vogel, Zapad je u takav pristup mnogo uložio i bilo bi izuzetno teško da se sada odmakne od toga.

U sličnom tonu je i komentar, objavljen prvih dana nove godine, uredničkog kolegijuma Vašington posta (The Washington Post).

Naime, list dovodi u pitanje i odnos administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džoa Bajdena (Joe Biden) prema Vučiću, te zaključuje da on „godinama izigrava poverenje koje mu je dato“.

„Politika gospodina Bajdena je bila da prigrli autoritarnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića u pokušaju da svoju zemlju odvoji od Rusije. Ta politika sve više liči na neuspeh“, ocenjuje Vašington post.

Konstatuje se i da je „možda vreme da SAD promene odnos prema njemu i pokušaju nešto novo“.

Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije, ocenio je za RSE da je takav scenario u ovom momentu malo verovatan.

Prema njegovom mišljenju, politička moć Aleksandra Vučića trenutno je „veoma čvrsta“, dok istovremeno, kaže da „ne postoji dovoljno snažna opozicija koja bi ga mogla zameniti“.

„I zato mislim da će mnoge zapadne zemlje sigurno reći da je to osoba sa kojom moramo da imamo posla, pa hajde da se pozabavimo njime i da radimo konstruktivno“, smatra Ker-Lindzi.

Koliko dugo Vučić može da zadrži Zapad na svojoj strani i jesu li kritike stranih medija signal da će strpljenje EU i SAD popustiti?

‘Ne postoji plan B’

Srbija je kao svoj strateški cilj odredila članstvo u EU i u tome ima podršku Brisela i Vašingtona.

Vučićeva Srpska napredna stranka okosnica je vlasti u Srbiji od 2012. godine, čvrsto držeći većinu na svim nivoima vlasti.

Analitičar Tobi Vogel kaže da za Zapad „ne postoji plan B“, odnosno da ne vidi znakove da se u Vašingtonu ili Briselu uopšte razmišlja o tome šta bi moglo da zameni njihovu politiku prema predsedniku Srbije i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.

„Preduslov za takvo razmišljanje je priznanje da sadašnji pristup nije dao prave rezultate – da je došlo do demokratskog nazadovanja u Srbiji i da je ona ozbiljno ograničila slobodu medija, prostor civilnog društva, ekonomske slobode. A tog priznanja još uvek nema.“

Vogel kaže i da je važno istaći da „Vučić nikada nije bio na strani Zapada“.

„Ako to definišemo kao istinsku želju za pridruživanjem EU ili istinsko sprovođenje reformi“, dodaje on.

Efekat navoda o izbornim nepravilnostima na odnose sa Zapadom

Nakon izbora koji su u Srbiji održani 17. decembra, domaće i međunarodne posmatračke organizacija, uključujući misiju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ukazali su na brojne izborne nepravilnosti.

Izvestili su, između ostalog, o zloupotrebama javnih sredstava, medijskoj dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativnoj kampanji i širenju straha.

Na istragu tih navoda pozvale su i Evropska unija i SAD, dok je Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke ocenilo je da su izborne nepravilnosti u Srbiji o kojima su izvestile međunarodne posmatračke misije „neprihvatljive“ za zemlju koja je kandidat za EU.

Analitičar Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), primećuje da je Zapad oprezan u svojim reakcijama.

„Može biti da postoji i određeni stepen uzdržavanja od preterane kritike vlasti u Srbiji. Sigurno su zabrinuti kuda stvari idu, ali u isto vreme, postoji i zabrinutost da se Srbija previše približi Rusiji“, smatra on.

Uloga Rusije u postizbornoj krizi

Na „rusku kartu“ zaigralo se i povodom samih izbora.

Najveća opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ i deo građana, dve nedelje su svakodnevno izlazili na proteste u Beogradu, tvrdeći da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.

Na jednom od protesta, 24. decembra, skoro 40 demonstranata je uhapšeno nakon što je grupa maskiranih ljudi pokušala da uđe u zgradu Skupštine Beograda.

Te večeri predsednik Srbije zahvalio se „stranim službama“ koje su o mogućim incidentima „davale podatke“ srpskim službama. O kome je reč, pojasnila je kasnije premijerka Ana Brnabić, navodeći da je informacije dostavljala ruska bezbednosna služba.

Predsednik i premijerka optužili su opozicionu koaliciju za pokušaj „nasilne destabilizacije države“, a proteste u Beogradu uporedili su sa Majdanom, demonstracijama u Kijevu posle kojih je srušen proruski predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.

Dan kasnije, Vučić je informisao ruskog ambasadora o „neredima u Beogradu“. Za razliku od Vučića koji nije izneo više detalja o susretu, Aleksandar Bocan Harčeko optužio je Zapad da „huška“ na proteste opozicije.

Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), navodi u razgovoru za RSE da ne smatra da postoji bilo kakva vrsta koordinisane zapadne politike koja podržava opozicione grupe i izaziva politička previranja u Srbiji.

Činjenica da se Srbija ne ograđuje od takvih stavova, smatra Ker-Lindzi, može imati uticaja na njene odnose sa zapadnim zemljama.

„Srbija želi da se pridruži EU i da ima dobre odnose sa SAD. Optužbe na račun Zapada, mogao bi biti popularan potez kod kuće i mogao bi se dopasti ljudima koji vole teorije zavere, ali to nije naročito konstruktivno u pokušaju da se izgrade odnosi sa spoljnim partnerima. Posebno ako za tako nešto ne postoje čvrsti dokazi“, zaključio je on.

Analitičar Tobi Vogel ističe da je uticaj Moskve na Srbiju evidentniji u danima nakon izbora, ali da nije nužno jači i prisutniji.

„Ceo Vučićev pristup diplomatiji bio je da igra za sve strane. To mu je omogućilo da izvuče ustupke od Zapada pretnjom da će se okrenuti Moskvi i Pekingu“, kazao je Vogel.

Ističe i da mu je to omogućila činjanica da „Zapad nije voljan da svoju politiku prilagodi stvarnosti“.

„Vučić će i dalje moći da se izvuče sa mnogo toga, dok će privatno uveravati svoje zapadne partnere da sva njegova antizapadna retorika nije izraz njegove prave politike, već samo predstava da usreći antizapadne birače. To što on nije demokratski, neće sprečiti Brisel, Vašington i Berlin da ga podrže“, zaključuje Vogel.

Kaskanje na evropskom putu

Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom stoji od decembra 2021. godine. Tada je Srbija otvorila prvi od šest klastera, setova poglavlja, po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020 godine.

Analitičar Tobi Vogel objašnjava da je otvaranje poglavlja na čekanju zbog „evidentnog nazadovanja u pogledu vladavine prava, koja je u središtu procesa pristupanja“.

„Ipak to nije politički signal koji Zapad šalje Vučiću, jer on u isto vreme još uvek dobija sve prednosti kandidature. Nijedna pomoć nije obustavljena, nije izrečena nikakva javna kritika„, zaključuje on.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2012.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije Srbija je dobila loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, dok se ukazuje da Beograd nije uveo sankcije Rusiji i nije zatvorio prostor stranom mešanju i manipulaciji informacijama.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Beta/AP)