U Kragujevcu kod „Krsta“ održana je tribina „Podrži i potpiši ProGlas“. Okupljeno je bilo više od 2.000 građana, iz cele Šumadije, naveli su iz inicijative „ProGlas“.

Na tribini su se građanima obratili Ivanka Popović, profesorka Univerziteta u Beogradu, Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka Univerziteta u Beogradu, Miodrag Majić, sudija i pisac i pravnik Savo Manojlović, a moderator je bio Željko Bodrožić.

Pre svih se okupljenima obratio i kragujevački novinar Miroslav Miletić.

Moderator tribine Željko Bodrožić na početku je rekao da su došli u „slobodarski Kragujevac“.

„Grad u kome je pre 190 godina Dimitrije Davidović pokrenuo prve srpske novine, pre 190 godina on je srpskom narodu izdavao novine Žurnal, u kojima je propagirao društva koja u to vreme garantuju slobodu i jednakost, nakon 190 godina ovde u Kragujevcu mi nismo mogli da dobijemo salu od Skupštine grada da održimo tribinu i pričamo sa građanima Kragujevca o onim stvarima koje ih muče, tište, da govorimo o ProGlasu, koji poziva građane Srbije da dignu glavu, da se oslobode straha i izađu na izbore“, rekao je Bodrožić.

Istakao je da „iza njega stoje ljudi koji su svojim imenom zaslužili naše poštovanje“.

„Koji su svoje ime založili u ovoj akciji, koja neće biti ad hok, ovo je maraton, koji moramo da istrčimo da bi spasili naše društvo i da bi spasili našu državu. Kad nisu hteli tribinu, dobili su miting, šta da radimo“, rekao je Bodrožić.

Sudija Miodrag Majić zahvalio se građanima koji su došli.

„To uvek ovako bude, kada vas zabranjuju, kada vam pokazuju da za vas nisu sale, prostori, kafane, kafići, nije ništa, završite na najboljem mogućem mestu. Ima li boljeg mesta od ovoga večeras, kod Krsta sa vama, sa ljudima koji su već oslobođeni i već drugačiji. Dok sam gledao ove fotografije ljudi koje prolaze (koji su podržali ProGlas), dok sam razmišljao o godinama koje su prošle u napadima, progonima, osporavanjima, rekao sam, meni su učinili uslugu, ko zna da li bih ikad mogao da pričam sa Pecom Popovićem, sa Ivankom, sa Tamarom, sa drugima koji su ovde, učinili su mi uslugu, a verujem da i mnogi od vas tako misle“, naveo je Majić.

Osvrnuo se i na pitanja „šta će sudija u svemu ovome“.

„Ja se donekle slažem, sudiji nije mesto na mitinzima, ali u zemlji koja ima zakone i sud, a u zemlji u kojoj nema, svakom sudiji je mesto ovde sa vama. Jer ne možemo suditi ljudima, što činimo svaki dan, svaki dan nekom građaninu ove zemlje zbog onoga što je pogrešio sudim, svaki dan izričem kaznu jer je ukrao, prevario, ali ne mogu to da radim dok gledam kako se daleko veća zla dešavaju. Ako gledam danas kako CINS objavljuje kako se milioni crnog novca pumpaju u neke crne fondove iz kojih se vrše kampanje, kupuju glasovi, teraju ljudi da glasaju… Ne mogu da sudim dok se to dešava i ne mogu da ćutim o tome“, istakao je on.

Zato je, dodao je, „najpre 14 ljudi rešilo da izađe i kaže“.

„A sad nas je već više od 160.000, a znam da će biti još više. Pozovite prijatelje, ljude koje znate, ne tražimo i ne govorimo nikome kako će da glasa, ali neka izađe, neka da glas, neka se ne plaši, mnogo je skupo sloboda ovog naroda plaćena, da bismo mi bili bilo čiji robovi. Niko nema pravo da nas tretira kao robove i da nam govori da smo plaćenici, građani drugog reda, da nemamo pravo da danas budemo u sali koja je namenjena za neke druge. Recite ljudima da je najmanje što možemo da učinimo, a Kragujevac to dobro zna, nemojmo dozvoliti da nas kupuju za par hiljada, da nas trpaju u autobuse, da nas tretiraju kao robove i kao brojeve“, rekao je sudija Majić.

Profesorka Univerziteta u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović rekla je da ovim „izlazi na neki način iz svoje zone komfora“.

„Ali čini mi se da je sada vreme da svi izađemo iz svojih zona komfora, kako bismo mogli da izađemo iz ove zone sumraka. To je jedini način. Kako je malopre sudija rekao ‘šta ću ja kao sudija ovde’, i ja sam se pitala, kao neko ko se bavi psihologijom. Mi nismo političari, niti ćemo se baviti politikom, ali je važno da budemo ovde kao i ostali građani, da ohrabrimo i sami sebe, da promenimo naš način ponašanja, razmišljanja i motivišemo one koji su odavno postali apatični“, rekla je ona.

Dodala je da je njena uloga „zapravo iz uloge onoga ko se bavi obrazovanjem“.

„Da obrazujemo studente, ne samo da sutra budu bolji stručnjaci, nego da budu i bolji ljudi. Da budu neko ko kritički misli i stoji uspravno, dostojanstveno i brani neke osnovne vrednosti. Kao psiholog koji se bavi mentalnim zdravljem, mislim da naša uloga nije samo da pomognemo pojedincima da se osećaju bolje, važno je da psiholozi pomognu da nešto uradimo i za zajednicu, kako bi one stvari koje pogoršavaju svima nama mentalno zdravlje promenili, imamo i neku društvenu odgovornost“, rekla je Džamonja Ignjatović.

Dodala je da „naše mentalno zdravlje jeste ugroženo i kontaminirano na različite načine“.

„Kao što udišemo zagađen vazduh, udišemo i jedno mentalno zagađenje. Ovi izbori su prilika da udišemo čist vazduh i osloboduimo mentalno zagađeni prostor. Kad pogledate kako živimo, čini nam se da se prema nama odnose kao prema magarcima kojima se upravlja pomoću štapa i šargarepe, nekima se daju neke sitne beneficije, o onima koji imaju krupne, nećemo govoriti, ali oni koje kupuju sitnim privilegijama, i koje zastrašuju, njima se obraćamo, jer i mi smo samo građani, koji žele da se oslobode i sopstvenog straha. Želimo da vam pošaljemo poruku da mi nismo i ne osećamo se kao magarci, da smo ljudi rukovođeni nekim osnovnim vrednostima, to nas razlikuje i čini da živimo dostojanstveno. Dajmo šansu tome. Vi ste oni koji daju nadu da se može drugačije, jedino svi zajedno to možemo. Izbori su prvi korak ka tome, masovnost je naša jedina snaga u ovom trenutku“, poručila je ona okupljenima.

Profesorka Ivanka Popović istakla je da joj je „izuzetna čast da bude u Kragujevcu“.

„To je grad koji je stvarao istoriju Srbije, toliko toga važnog se dešavalo ovde. Prva gimnazija, dali ste nam licej, Univerzitet u Beogradu vam je beskrajno zahvalan zbog toga. Hvala vam“, poručila je.

Naglasila je da je „obrazovanje izuzetno važan deo budućnosti naše zemlje“.

„Smatram da je izuzetno važno da se naši đaci i studenti u svojim ustanovama osećaju bezbedno. To nije tako danas. Danas je nekoliko nas bilo ispred škole, da podelimo tugu sa roditeljima stradale dece i radnika obezbeđenja, da obezbedimo da se taj događaj ne zaboravi, da se ostaloj deci obezbede sigurni uslovi za rad. Obrazovne ustanove su ranjive, nisu bezbedne, oni koji rade tamo nisu na odgovarajući način plaćeni za svoj rad, da ne govorim o društvenom položaju, vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, na svim nivoima. To je nešto što ne može da da budućnost ove zemlje“, rekla je ona.

Obrazovanje, istakla je, stvara ljude sa znanjem.

„Bez znanja nema kvalitetnih institucija, kvalitetne industrije, sigurnog zdravstva, kvalitetnog pkolstva, sigurnih građevina, sigurnog saobraćaja, da se ne raspadaju autobusi na ulicama naših gradova, to su sve stvari koje određuju budućnost jednog društva. Naši studenti sve siromašnije žive, jer njihovi roditelji sve siromašnije žive, moraju uz studije da rade“, navela je ona.

Kako bi, rekla je, svaki segment našeg društva bio bolji, moramo da napravimo jednu promenu.

„Pretpostavljam pošto ste ovde da se ne osećate dobro u društvu kakvo je sad. Jedini način je da sami učinimo taj korak, da napravimo promenu, ne traži mnogo, traži samo upornost da se 17. izađe na glasanje, da vas ne mrzi da stojite u redu, ako pada kiša ili sneg. Svaki glas je važan, nemojte da vas mrzi, zajedno možemo mnogo da ostvarimo, verujte, samo od nas zavisi“, rekla je ona i zahvalila se svima što su došli.

Pravnik Savo Manojlović na početku svog obraćanja rekao je da je „Kragujevac grad znamenitih ljudi i slavne istorije“.

„Ovde sam dolazio na mnoge proteste. Pre nekoliko godina, bio sam student doktorskih studija, sprovodili smo kampanju kako ljudi mogu više da kontrolišu političare, jer smatramo nešto što smatra i ova inicijativa, da ova država ne pripada političarima, nego građanima. Suverenost u svakoj demokratiji zansovana je na vama, izbori su javni konkurs za slugu ovog naroda, 17. izađite i izaberite one koji će vama služiti. Često čujemo od vlasti, kad god ih uhvatimo u nekoj brljotini, kažu izađite na izbore, pa radite ono što želite, naša poruka je – ko god da pobedi, nikad više neće u Srbiji moći da radi ono što želi“, rekao je on.

Istakao je da je u većim gradovima lakše da se dobije sloboda.

„Ali moramo znati da dok cela Srbija ne bude slobodna, svaki čovek, niko od nas nije slobodan. Nisam došao da vam pričam o tome kako po ostatku Srbije kupuju ljude koji nemaju hleba da jedu, kako drhtave ruke uzimaju brašno da bi im rekli šta da zaokruže, kako trpaju ljude u autobuse, kako predsednik ucenjuje ljude pričajući o porno snimcima… Došao sam da vam pričam o zemlji u kojoj ćemo imati čiste reke i čist vazduh, o zemlji u koju će početi da se vraćaju oni koji su iz nje otišli, o zemlji u kojoj sudija Majić neće biti na ulici, imaće puno posla u sudnici. O zemlji u kojoj ćemo konačno doživeti pravdu i institucije, gde ćemo moći da slušamo ljude sa pravim diplomama na nacionalnim frekvencijama, umesto rijaliti programa. Gde ćemo zaista imati poništene diplome i plagijatore, došao sam da vam pričam o zemlji u kojoj ćete decu zapošljavati na osnovu uspeha na fakultetu, njihovog znanja i pameti, a ne na osnovu partijske knjižice“, rekao je.

Jednog dana, rekao je okupljenima, „pričaćete deci i unucima“.

„Bilo je teško, ucenjivali su, pretili su, 12, 15 godina, koliko bude trebalo, mi smo se borili i pobedili smo. Znam da će vaše sugrađane probati da ucene, kada odete kući, razgovarajte sa makar tri osobe, ne sa ljudima koji misle isto, probajte da razgovarate o viziji Srbije u kojoj ćemo živeti, ubedite ih da izađu i glasaju zaista za budućnost svoje dece, da se bore protiv ovoga što imamo sada u Srbiji, oni koji misle da će slomiti duh Šumadije, koji je preživeo Šumarice, digao Prvi srpski ustanak, preci prošli golgotu, taj ko misli da će ih uplašiti batinašima, potkupiti kilom kafe i brašna, taj ne zna ništa o Srbiji, o Šumadiji, o Kragujevcu. Do pobede“, završio je Manojlović.

Sudija Majić se na kraju tribine još jednom obratio građanima.

„Rekli smo mnogo toga, dignite glas, tražite i glasajte bilo koga ko će vam obezbediti da se više nikad ne nađemo u ovakvoj situaciji, onome ko nas više neće deliti… Kome smatrate da će najpre učiniti da više nikada nemamo tužilaštvo koje će se skrivati kada se pojave tvrdnje o povezanosti državnog vrha sa mafijom, onome ko će obezbediti da ovo konačno postane pristojno društvo normalnih, nasmejanih ljudi. Hvala vam što ste tu“, zaključio je Majić.

Osma tribina ProGlasa je prva na otvorenom, a na bini je osim govornika bio i bubnjarski ansambl Balkanska lavina. Inicijatori ProGasa pozvali su građane iz čitave Šumadije da im se pridruže, budući da je tribina u Kragujevcu ujedno prva kojoj su mogli da prisustvuju svi zainteresovani, a nakon što u pojedinim gradovima organizatorima ProGlasa nije bilo omogućeno da iznajme sale adekvatne veličine.

(N1, foto: ProGlas)