Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) imaju ili su imale ključan uticaj na razvoj brojnih oblasti. Različite privredne grane, u čemu prednjače intelektualne usluge i industrija, ubrzano su se razvijale upravo zahvaljujući primeni IKT, koje su omogućile bolju, bržu i efikasniju upotrebu mehaničkih, ekonomskih i ljudskih resursa.

Dosadašnja nastojanja u implementaciji IKT u pravosuđu prevashodno su bila usmerena ka digitalizaciji administracije sudova, što nesporno jeste doprinelo poboljšanju funkcionisanja ovih institucija, pre svega u organizacionom smislu. Od najznačajnijih rešenja, do sada se izdvajaju: „AVP“ (ili „Libra“ – interna sudska elektronska baza podataka o predmetima, odnosno automatski sistem zavođenja predmeta), odnosno „SAPS“ koji je u upotrebi u pojedinim sudovima; Tok predmeta na Portalu pravosuđa; elektronska oglasna tabla sudova i javnih izvršitelja; Pravosudno-informacioni sistem koji povezuje baze podataka različitih državnih organa; Baza sudske prakse; i drugi.

Premda je značaj unapređenja primene IKT u pravosuđu prepoznat kroz usvajanje Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine [1] i Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja pravosuđa za period 2020-2025. godine u periodu od 2022. do 2025. godine[2], čini se da pravosuđe, zakonodavac i izvršna vlast, nisu posedovali dovoljne kapacitete, nisu bili spremni da ulože značajnije resurse, ili pak nisu bili voljni, da u oblast pružanja pravosudnih usluga do sada, ali i još ranije, implementiraju IKT u najširem obimu, pre svega u pravcu koji pogoduje njenim korisnicima, ali i u pravcima uzajamno korisne primene, čime bi se doprinelo njenoj modernizaciji, razvoju, efikasnosti na još višim nivoima, kao i transparentnosti.

Ovakav dojam podržan je i zaključcima i podacima Državne revizorske institucije, koji proističu iz revizije svrsishodnosti „Informacioni sistemi u pravosuđu“[3], iz kojih proističe:

• da nije obezbeđeno stabilno finansiranje informacionih sistema u pravosuđu,
• da ne postoje IT procedure i IT ogranizacione strukture,
• da nije omogućeno ravnopravno korišćenje papirnih i elektronskih dokumenata,
• da nije uspostaljeno upravljanje IT bezbednošću i IT rizicima, kao ni kontinuitet u vanrednim situacijama.

Čak 94,4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje mobilni telefon, dok 75,9% domaćinstava poseduje računar. Približno 87% domaćinstava poseduje internet priključak, dok je 75,4% lica u poslednja tri meseca u odnosu na februar 2023. godine Srbiji koristilo računar, pri čemu je to činilo 92,9% lica sa visokim obrazovanjem, a 77,3% lica sa srednjim obrazovanjem. Značajan broj građana koristilo je internet za pristup uslugama javne uprave (pristup informacijama, podnošenje zahteva za izdavanje dokumenata, podnošenje zahteva za ostvarivanje beneficija, uvid u podatke), pri čemu su koriščene i usluge elektronske identifikacije. Među preduzećima, 100% poseduje računar i internet priključak, a među njima je značajan udeo korisnika sofisticiranijih IKT rešenja i protokola.[4]

Celishodnost i opravdanost dalje primene IKT rešenja u pravosuđu nalazi svoje uporište u raspoloživim statističkim podacima o upotrebi IKT, u pozitivnim rezultatima dosadašnje primene u oblasti pravosudnih usluga, kao i u afirmativnim primerima primene u drugim sferama. Potreba i dominantna spremnost i osposobljenost najznačajnijih aktera takođe su očigledni.

Ciljevi, čije je postizanje kao posledica dalje implementacije IKT u pravosuđu izvesno, jesu veća efikasnost, ekonomičnost i transparentnost sudskih postupaka, odnosno pružanja pravosudnih usluga.

Konkretne oblasti u okviru pravosuđa među kojima se naročito prepoznaje potreba dalje, šire i podrobnije primene IKT su sledeće:

Elektronska komunikacija i dostava

Predviđanje elektronske komunikacije i elektronske dostave osnovni je metod koji može dovesti do poboljšanja efikasnosti postupaka pred sudom. Kroz korišćenje specijalizovane aplikacije za potrebe dostave odluka, podnesaka, poziva i akata u sudskim postupcima, odnosno za potrebe neposredne komunikacije između suda i učesnika u postupku, mogu se uštedeti brojni resursi: vremenski – dužina trajanja poštanske dostave, vreme potrebno za odlazak u sud radi prijema sudske pošte ili predaje, angažovanje sudije, zapisničara i pisarnice u ekspedovanju pisanog otpravka odluke ili drugog sudskog akta, izbegavanje potrebe podnošenja zahteva i davanja dozvole za uvid i kopiranje spisa predmeta; materijalni – troškovi odašiljanja pismonosnih pošiljki i sudske pošte, izbegavanje potrebe angažovanja sudskih dostavljača; prirodni – značajno smanjenje upotrebe papira, i drugi.

Poželjno je uspostaviti obaveznost ovakvog vida komunikacije između suda i profesionalnih korisnika pravosudnih usluga i učesnika u postupku – advokata, pravobranilaštava, tužilaštava, javnih izvršitelja i javnih beležnika, veštaka, drugih organa javne vlasti, Službenog glasnika, ali i privrednih subjekata, i propisati obaveznost registracije i redovnog pristupa, nemogućnost izbegavanja prijema, i rokova u čijim okvirima će se pismena smatrati uručenim. Poželjno je urediti i automatizaciju primene elektronskog potpisa i pečata, koji bi predstavljali osnovni uslov za odašiljanje (upload) dokumenata, čime bi se u potpunosti izbegla mogućnost predaje neurednog ili nepotpunog podneska.

Upravljanje predmetima

Poželjno je omogućiti pristup elektronskim spisima predmeta autorizovanim učesnicima kroz aplikaciju za računare, mobilne telefone i tablete. Na ovaj način, smanjila bi se, ili čak u celosti odstranila, potreba za štampanjem pojedinačnih pismena, i fizičkog nošenja celokupnih spisa predmeta u sud.

Učesnici u postupku često bivaju zatečeni iznenadnim promenama u predmetu o kojima nisu zvanično obaveštavani, jer ovakva obaveza nije propisana zakonom ili Sudskim poslovnikom. Reč je prvenstveno o tehničkim ili organizacionim promenama, koje se odnose na promenu sudije, promenu sudnice, združivanje spisa predmeta, otkazivanja ili prezakazivanja ročišta, i slično. O ovakvim promenama u sudskom postupku učesnici mogu biti automatski obavešteni od strane informacionog sistema, bez potrebe angažovanja sudije, zapisničara, pisarnice ili sudske uprave, ili pak kroz delegiranje ovlašćenja za beleženje obaveštenja od strane sudija na sudsko osoblje.

Kroz aplikaciju za upravljanje predmetima učesnici mogu biti upozoreni o isteku rokova koje je odredio sud, o predstojećim ročištima, o toku predmeta – odašiljanju spisa u sud pravnog leka (elektronskim ili fizičkim putem), o veću koje odlučuje o pravnom leku, o prijemu odluka po pravnim lekovima, i uopšte o svim radnjama preduzetim u predmetu.

Upravljanje postupkom

Sud je ovlašćen da pojedine odluke u vezi sa upravljanjem postupkom donosi izvan ročišta. Ovakve odluke su po pravilu kratke, ne sadrže obrazloženje ili detaljno i opširno obrazloženje, i protiv njih najčešće nije dozvoljena žalba. Reč je o rešenjima o određivanju ili prezakazivanju ročišta, davanju naloga učesnicima za postupanje u određenim rokovima, rešenjima/naredbama o veštačenjima, promeni ličnosti veštaka, o spajanju ili razdvajanju predmeta, ili službenim beleškama koje mogu, ali i ne moraju biti dostupne javnosti, i slično.

Ovakve odluke u vezi sa upravljanjem postupkom, beleške i obaveštenja podobni su za kratko, automatizovano i neposredno saopštavanje učesnicima ili pisarnici kroz unošenje u aplikaciju, koja ih i prezentuje autorizovanim učesnicima postupka.

Održavanje ročišta i izrada zapisnika

Ročišta mogu biti održavana uz primenu IKT, kroz obezbeđivanje prisustva učesnika posredstvom audio-vizuelnih sredstava komunikacije i adekvatnih aplikacija – postojećih ili novih i specijalno izrađenih. Na ovaj način, umanjili bi se troškovi pristupa ročištima u drugim mestima, naročito u slučaju da pristup zahteva dug put stranaka ili punomoćnika, pri čemu je opšte poznato da sudovi u parničnom postupku u najvećem broju slučajeva ne priznaju troškove puta advokata radi pristupa na ročište.

Zapisnik može biti izrađivan u toku samog ročišta, pri čemu je potrebno omogućiti učesnicima uvid u sadržinu zapisnika simultano samoj izradi u toku ročišta, budući da se uvid pre potpisivanja u praksi retko ostvaruje. Zapisnik je moguće izrađivati i na osnovu audio-zapisa, nakon okončanja ročišta.

Plaćanje taksi, depozita, paušala, kazni i predujama

Različite institucije omogućile su strankama i učesnicima u postupcima da neposredno, prilikom podnošenja zahteva, ili u okviru okruženja u kojem se pruža elektronska administrativna usluga, vrše plaćanje taksi i naknada.

Mogućnost neposrednog i elektronskog izmirivanja sudskih naknada bi takođe doprinela ekonomičnosti postupka.

Sudija i referent bi imali mogućnost da brzo razrežu taksu ili drugu sudsku naknadu na osnovu prethodno unetih vrednosti (vrsta postupka, vrednost spora, iznos paušala, određeni predujam, izrečena kazna), pri čemu bi nalog za plaćanje automatski bio izdat stranci. Učesnik bi imao mogućnost da naknadu i plati odmah, bilo karticom, ili prema instrukcijama koje bi na osnovu predodređenih vrednosti bile automatski kreirane za potrebe elektronskog plaćanja ili plaćanja nalogom. Izveštaj o plaćanju bio bi automatski kreiran u elektronskom spisu predmeta, zbog čega učesnici ne bi imali dužnost dostavljanja dokaza u spis predmeta, ili bi to mogli činiti elektronskim putem, kroz pohranjivanje dokaza o uplati neposredno na platformi, poput podneska.

Napominjemo da je nedavnim izmenama Zakona o sudskim taksama predviđeno oslobođenje dužnosti stranaka da dostavljaju dokaz o izvršenoj uplati takse. Međutim, u praksi se često dešava da pisarnica precrta obaveštenje o oslobođenju dužnosti dostave dokaza o uplati. Nije poznato da li se u spis predmeta združuje izveštaj o uplaćenoj taksi bez dostave pisanog obaveštenja i dokaza od strane učesnika u postupku. Situacije u kojima se prinudno izvršava naplata sudske takse koja zapravo jeste plaćena i dalje su relativno česte, što uzrokuje angžovanje brojnih resursa, uz nastanak troškova za sve učesnike (sud, stranku i javnog izvršitelja) koji ne mogu biti nadoknađeni.

Objavljivanje odluka – otvoreni podaci

Javno je (besplatno ili uz pretplatu) dostupno više baza podataka sudske prakse.

U toku 2021. godine, uspostavljena je i elektronska baza sudske prakse na portalu sudova[5], u kojoj se objavljuju odluke Vrhovnog kasacionog suda, apelacionih sudova, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Prekršajnog apelacionog suda, kao i međunarodnih sudova i Ustavnog suda. U vreme pristupa portalu[6], nije ažuriran novi naziv donedavno Vrhovnog kasacionog suda, nije javno bila objavljena nijedna odluka Prekršajnog apelacionog suda, niti odluke međunarodnih sudova i Ustavnog suda. Poslednja objava odluke Vrhovnog (kasacionog) suda je iz 2021. godine. Najažurniji u objavljivanju odluka su Privredni apelacioni sud i Apelacioni sud u Beogradu (koji pretežno objavljuje odluke iz materije medijskog prava).

Baza sudske prakse na portalu sudova omogućava pretragu po osnovu više kriterijuma – suda, materije, ključne reči, deskriptora, datuma odluke, datuma dodavanja, što omogućava lakši pristup konkretnim odlukama za koje je lice koje vrši uvid zainteresovano.

Pojedini sudovi, na primer Vrhovni sud, samostalno objavljuju odluke na svojoj web stranici. Princip pretrage baze sudske prakse Vrhovnog suda sličan Bazi sudske prakse na Portalu sudova dostupan je i na sajtu Vrhovnog suda. Apelacioni sud u Beogradu o značajnijim predmetima izdaje i saopštenja i sažetke odluka i žalbenih razloga.

Osnovna kritika koja se može uputiti sudovima u pogledu objavljivanja odluka jeste neažurnost. Sudovi objavljuju samo mali broj odluka, pri čemu nisu poznati kriterijumi njihovog odabira. Pojedini sudovi u dužem periodu nisu objavljivali odluke, dok ih drugi nisu objavljivali uopšte ili su to činili u zanemarljivom broju.

Sudski postupci (osim onih u kojima je isključena javnost) u različitim državama mogu biti potpuno ili ograničeno transparentni. U pojedinim državama, javnost ima pristup ne samo sudskim presudama, već i podnescima stranaka, zapisnicima i odlukama o upravljanju postupkom. U pojedinim državama u okruženju objavljuju se najznačanije odluke sudova svih nivoa[7], većina odluka sudova svih nivoa[8], ili pak odluke svih sudova, bez obzira na pravnosnažnost[9].

Zalažemo se za uspostavljanje obavezne objave svih odluka sudova republičkog ranga (Vrhovnog suda, Privrednog apelacionog suda, Prekršajnog apelacionog suda, Upravnog suda), kao i apelacionih sudova. Podrazumeva se primena metoda zaštite podataka o ličnosti, pri čemu ni u ovom trenutku ne postoji obaveza anonimizacije podataka o privrednim subjektima i organima javne vlasti prilikom javnog objavljivanja odluka.

Ovakav pristup jedino može:

• učiniti pristup sudskoj praksi univerzalnim i lakim,
• ojačati poverenje (naročito stučne) javnosti u sudstvo,
• učvrstiti odgovornost sudstva,
• učiniti sudske postupke transparentnim,
• učesnicima pružiti adekvatne izvore i literaturu što je od značaja za upoznavanje sa primenjenim tumačenjima i za stručno vođenje postupka, i
• doprineti ujednačavanju sudske prakse.

Zaključak

Za sprovođenje ključnih predloženih promena neophodni su rešenost i opšti konsenzus – pre svega sudske, izvršne, zakonodavne vlasti, advokature i drugih profesionalnih učesnika u pružanju pravosudnih usluga. Neophodno je izdvojiti značajne resurse za uspostavljanje kapaciteta za realizaciju ovakvih promena, što uključuje i uvođenje novih tehnologija i sredstava rada, kao i obuke svih učesnika procesa. Uslov njegove realizacije svakako su i izmene procesnih zakona i Sudskog poslovnika, odnosno podrobno regulisanje novih procesnih instituta i modifikacija postojećih, kao i adekvatne izmene aktuelnih principa funkcionisanja pravosuđa u funkcionalnom, tehničkom i organizacionom smislu.

Uprkos zahtevnosti procesa šire implementacije IKT u pravosuđu, opravdano je očekivanje da će predložene novine omogućiti ostvarenje osnovnih principa sprovođenja sudskih procedura u savremenoj digitalnoj pravnoj državi.

Autor je advokat, saradnik Mreže CHRIS i član Pravosudne baze jug

(Stefan Vlatković, otvorenavratapravosudja.rs / Foto: Pixabay)

[1] Službeni glasnik RS br. 101/2020.

[2] Službeni glasnik RS br. 45/2022.

[3] Objavljena 10. 01. 2023. pod brojem 400-1033/2022-03/10, dostupno na adresi: https://dri.rs/storage/newaudits/2022-1-SV%20Informacioni%20sistemi%20u%20pravosudju.pdf

[4] Prikazani podaci preuzeti su iz istraživanja Republičkog zavoda za statistiku: Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2023, objavljenog 20. 10. 2023. godine, i dostupnog na adresi: https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G202316018.pdf

[5] https://sudskapraksa.sud.rs/sudska-praksa Napomena: autor nema pristup zatvorenom delu baze, kome mogu pristupati sudije.

[6] Poslednji pristup 25. 10. 2023. Napomena: autor nije imao pristup zatvorenom delu baze, kome mogu pristupati sudije.

[7] Hrvatska: https://sudskapraksa.csp.vsrh.hr/search

[8] Crna Gora: https://www.sudovi.me/sdvi/odluke

[9] Makedonija: http://www.vsrm.mk/wps/portal/central/sud/odluki/!ut/p/z1/04_Sj9CPykssy0xPLMnMz0vMAfIjo8zizdxNTAwsvA183ANCzQ0cfV0MPEIsvYwsjMz0C7IdFQH_rOQ-/