Nevladino Rusko demokratsko društvo je uputilo zahtev predsedniku i Vladi Srbije da se „okonča progon antiratnih Rusa zbog njihovih stavova i legitimnih društvenih aktivnosti“, saopšteno je 31. jula.

Zahtev Ruskog demokratskog društva usledio je nakon što je policija u Srbiji 25. jula odbila da produži dozvolu boravka antiratnom aktivisti Vladimiru Volohonskom.

Pre toga je drugi aktivista, Peter Nikitin, proveo dva dana na beogradskom aerodromu zbog zabrane ulaska.

Obojica su osnivači Ruskog demokratskog društva, koje okuplja kritičare ruskog predsednika Vladimira Putina i protivnike ruske invazije na Ukrajinu.

Društvo je ukazalo da su u postupcima protiv Nikitina i Volohonskog vlasti u Srbiji kao razlog navele neodređene bezbednosne probleme.

„Zahtevamo od Vlade, predsednika i svih državnih organa Srbije da zaštite elementarna građanska i ustavna prava ljudi koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihovo državljanstvo“, navodi se u saopštenju.

Udruženje je ocenilo da se postupci protiv Volohonskog i Nikitina „ne mogu objasniti ničim drugim osim željom određenog dela vlastodržaca da zaustave zakonite delatnosti aktivista Ruskog demokratskog društva u Srbiji“.

„Pošto odluke nisu propraćene nikakvim objašnjenjem u čemu se tačno sastoji javna opasnost njihovih postupaka, bilo ko od više hiljada antiratno nastrojenih Rusa, Ukrajinaca i Belorusa u Srbiji koji ne žele da kriju svoja uverenja mogu postati meta ovakvih mera“, naglašava se u saopštenju.

Ističu i da antiratna udruženja građana Rusije danas deluju u većini demokratskih zemalja Evrope i sveta, ali da aktivistima „nije poznat nijedan slučaj pokušaja iseljenja njihovih aktivista pod izgovorom zaštite „državne bezbednosti“.

Zahteve Ruskog demokratskog društva, koje od početka invazije na Ukrajinu organizuje antiratne proteste u Beogradu, podržalo je preko pedeset ruskih antiratnih organizacija, aktivista i političkih disidenata.

Predstavnici vlasti u Srbiji nisu komentarisali slučajeve protiv Volohonskog i Nikitina.

Do mera protiv članova Ruskog demokratskog društva, došlo je nakon što su Sjedinjene Američke Države 11. jula uvele sankcije protiv direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Kao jedan od razloga za sankcije, pored navoda o umešanosti u korupciju i trgovinu drogom, SAD su navele i Vulinove veze sa Rusijom.

Vulinova dela SAD su nazvale „destabilizirajućim, koja su omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu“.

Vulin, poznat po svojim bliskim odnosima sa Moskvom, te kontakte nije prekinuo ni nakon što je Rusija započela invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022.

Evropska unija je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija se do danas nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, uprkos mnogobrojnim pozivima.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Autonomija)