"Srbija je, mora se priznati, dosledna već 35 godina: uvek je, uz veoma retke izuzetke u svojoj novijoj istoriji, na strani zla"
Srbija nema spoljnu politiku, kao što nema ni unutrašnju politiku. Srbija ima samo jednu politiku: politiku veličanja zločina i zločinaca srpsko-ruskog sveta. Srbija je u kontrasmeru u odnosu na civilizaciju. Nažalost, politika Srbije je avangarda zla – kaže za Danas Dinko Gruhonjić, univerzitetski profesor i programski direktor NDNV.
Pitanje uvođenja sankcija Rusiji nije „spoljnopolitičko pitanje“, komentariše Gruhonjić izjavu predsednika Srbije da su ga noć uoči uvođenja sankcija šefu BIA, zvale diplomate da mu kažu da SAD to neće učiniti samo ako on (Vučić) bar nagovesti uvođenje sankcija Rusiji.
– Uvođenje sankcija Rusiji je civilizacijsko pitanje: ili ste na strani žrtava ili ste na strani zločinaca. Srbija je, mora se priznati, dosledna već 35 godina: uvek je, uz veoma retke izuzetke u svojoj novijoj istoriji, na strani zla – smatra sagovornik Danasa.
Podsetimo, predsednik Srbije je u istoj emisiji, hvaleći se najnovijim naoružanjem koje Srbija kupila, rekao da je dobro dok još nije obukao vojničku uniformu.
Podsetiti Vučića da je srpska vojska doživela čak četiri poraza za nepunih osam godina
– Vučićeve izjave poput ove: „Svi imaju razloga da poštuju srpsku vojsku, a ne da je se plaše“ su groteskne, cinične, da nisu tragične bile bi komične. Tako nešto reći nakon svega što je ta vojska počinila tokom devedesetih godina prošlog veka drugim jugoslovenskim narodima… Pa to je moralni idiotizam – kaže Gruhonjić.
A što se vojne snage Srbije tiče, dodaje, trebalo bi ga podsetiti da je ta vojska doživela čak četiri poraza za nepunih osam godina: u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu od OVK i u ratu s NATO-om.
– Vojna opremljenost Srbije iz devedesetih i vojna opremljenost ove današnje vojske iz koje ljudi beže, čiji je moral na nivou vojske Kraljevine Jugoslavije, vojske korumpirane, mafijške, opljačkane države – ne mogu se ni na koji način porediti. Devedesetih je Srbija pokrala i pod svoju kontrlu stavila najveći deo naoružanja JNA, armije koja je bila među najopremljenijima u Evropi i u koju su se ulagala ogromna sredstva građana cele Jugoslavije – kaže naš sagovornik.
Predsednik Srbije čačka mečku
Vučić, dakle, ističe Gruhonjić, čačka mečku kao što ju je čačkao i mnogo snažniji Slobodan Milošević.
Ta priča će se završiti na isti način kao i Miloševićeva. Tu nema hepienda. Mada, postoji i gori scenario od novog vojnog sloma Srbije: da se nastavi ovo truljenje u kojem preživljavamo a ne živimo. A da nam vučići, vulini i ostali dačići budu zaslužena kazna za sve ono što velika većina političkih i intelektualnih aktera u ovom društvu ne želi naglas da izgovori: Srbija je generator zla u ovom delu Evrope. A ta tri prsta koja su proglasila simbolom Srbije – zamislite kako na njih gledaju svi naši komšijski narodi, koje su pod ista ta tri prsta masovno ubijali, silovali, proterivali… – kaže sagovornik Danasa.
Srbija je generator zla
Do te mere je generator zla da Vučić, ističe dalje, Dodik i Porfirije idu u Prijedor da obeleže godišnjicu „Oluje“.
– U Prijedor, koji je simbol najvećeg zla počinjenog protiv ljudskog roda u drugoj polovini 20. veka na teritoriji Evrope. U Prijedor, u čijoj su okolini postojala četirti koncentraciona logora: Omarska, Keraterm, Trbopolje, Manjača. U Prijedor, u kojem je pobijeno više od tri hiljade nesrba. U Prijedor, iz kojeg je proterano oko 40.000 nesrba a koje su prethodno terali da nose bele trake oko ruku, kao Jevreji pod nacistima što su morali nositi žutu Davidovu zvezdu. U Prijedor, u kojem je pobijeno 102 dece, čiji roditelji i dan-danas ne mogu da im naprave spomenik. U Prijedor, gde je najveća masovna grobnica na Balkanu – Tomašica. Tamo, dakle, oni idu da „žale“ žrtve „Oluje“!? Drugim rečima, tamo oni idu ne samo da pokažu da bi još ubijali, nego i da ih je baš briga za sve žrtve „Oluje“. Jer su i žrtve „Oluje“ zapravo žrtve Miloševićevog režima čiji je deo bio i Aleksandar Vučić – zaključuje Dinko Gruhonjić.
Snežana Čongradin (Danas, foto: N1)