Ni dža, ni bu. Ni mukajet!
Čini se snom mrtvijem spava.
Nemoj da bi neko i pomislio, a kamo li rekao, da je to u ovim vremenima nemoralno, da je besramno. Panteon, je l’ da, nacionalne pameti, mudrosti i nadasve savesti – milost mu i slava – valjda zna šta radi.
Dok Srbija ključa – suočena s posledicama onog čemu je itekako dubinski kumovala (Memorandum kojeg se, bajagi nevina i nedužna, odriče) – iz, je l’ da, kuće pameti, mudrosti i savesti naroda, ni jednog glasa.
Ni dža, ni bu. Ni mukajet!
Udobno razbaškarena u kuli od slonovače, o sudbinskim iskušenjima Srbije se ne oglašava.
Doduše – budući je sublimat pameti i mudrosti – nije zgoreg da vidi kako će OVO ŠTO SE VALJA po Beogradu i nešto manje po drugim gradovima Srbije, završiti – ko će izaći kao pobednik – pa će se onda o svemu kako bog zapoveda mudro i učeno oglasiti.
Ima onih koji će pameti i mudrosti prigovoriti da gde im je savest, dok Srbija gori oni se češljaju – ili pre će biti snom mrtvijem spavaju – ali to se lako rešava.
Pametnima i mudrima, je l’ da, nije da trče pred rudu poput beslovesnog plebsa. A što se tiče savesti, kome je do nje – do morala – neka ide u crkvu, kako onomad budalasto reče jedan političar makijavelistički vezujući politiku i moral.
Pametni i mudri, je l’ da, sve najbolje znaju o slavnoj prošlosti. Pravi su izvor blagodarnog i usrećiteljskog znanja okrenutog budućnosti.
O tome su izdali i – na polzu rodu – izdaju sijaset ’ružičastih’ (neko kaže našminkanih) luksuzno opremljenih knjiga, enciklopedija, monografija i koječega sličnog.
Što se budućnosti tiče – sadašnjih i budućih generacija, onih koji izlaze u protestne šetnje zgađeni ovim u čemu živimo – šta zaboga tetošena pamet i mudrost oko toga može da kaže?
Prezahtevno je to od njih očekivati. Što da se savest naroda oko toga pača, tim pre što – da prostite – obogotvorena gerontologija u toj budućnosti neće živeti.
Malo li im je bilo frke i uzbuđenja oko proteklih unutarakademijskih izbora, oko unutrašnjih spletki i podmetanja, pa sad još i da se bakću sa svetinom i njezinom sudbinom. Mo’š misliti!
Od njih je dovoljan blaženi savet – mir, braćo mir, niko nije kriv. Uostalom, ko će svetini ugoditi!?
(Autonomija)