Skip to main content

DŽORDŽ SOROŠ: Može li demokratija da preživi polikrizu?

Stav 09. јун 2023.
6 min čitanja

Poraz Rusije u Ukrajini i smanjenje kinesko-američkih tenzija mogli bi da naprave prostora da se svetski lideri fokusiraju na borbu protiv klimatskih promena

Živimo u nemirnim vremenima. Previše toga se dešava previše brzo. Ljudi su zbunjeni. Ekonomski istoričar sa Univerziteta Kolumbija Adam Tuz je, zapravo, popularizovao izraz za to. On to naziva „polikriza“.

Polikriza ima mnogo izvora. Po mom mišljenju, glavni izvor polikrize koja pogađa današnji svet je veštačka inteligencija. Klimatske promene su na drugom mestu, a ruska invazija na Ukrajinu na trećem. Lista je mnogo duža ali ja ću se fokusirati na ova tri. To bi trebalo da pomogne da se umanji konfuzija.

Veštačka inteligencija

Veštačka inteligencija (AI) je šokirala svet kada je Majkrosoft učinio ChatGPT besplatno dostupnim javnosti kroz podružnu kompaniju OpenAI. To je bilo u novembru 2022. ChatGPT je predstavljao egzistencijalnu pretnju po Guglov poslovni model. Gugl je reagovao tako što je pustio u javnost konkurentski proizvod što je pre moguće.

Ubrzo potom, Džefri Hinton, koji se generalno smatra kumom AI, je dao otkaz u Guglu zato da bi mogao otvoreno da govori o rizicima koje donosi nova tehnologija. Preokrenuvši svoju raniju poziciju, zauzeo je veoma mračan stav prema AI. Rekao je da bi to moglo da uništi našu civilizaciju.

Hinton je bio pionir u razvoju neuralnih mreža koje mogu da razumeju i generišu jezik i uče veštine analizirajući podatke. Kako je količina podataka rasla, tako je rastao i kapacitet takozvanih velikih jezičkih modela veštačke inteligencije.

To je ostavilo veliki utisak na Hintona. „Možda je ono što se događa u ovim sistemima zapravo mnogo bolje od onoga što se dešava u mozgu“, rekao je on. Kako postaju moćniji tako postaju i opasniji, tvrdi Hinton. Naročito je upozorio na potpuno autonomne oružane sisteme, koje je nazvao robotima ubicama.

„Zašli smo na potpuno nepoznatu teritoriju. Sposobni smo da napravimo mašine koje su jače od nas samih, ali još uvek držimo kontrolu. Ali šta ako razvijemo mašine koje su pametnije od nas? Veštačkoj inteligenciji će trebati između pet i 20 godina da prevaziđe ljudsku inteligenciju. A ona će ubrzo shvatiti da bolje može da postiže svoje ciljeve ako postane još moćnija“.

To što je Hinton rekao ostavilo je veliki utisak na mene. Zapravo, AI me je podsetila na Geteovu poemu „Čarobnjakov šegrt“. Šegrt uči magiju ali ne razume u potpunosti ono što ga učitelj poučava. Kada mu učitelj naredi da počisti pod, on primenjuje magične reči na metlu. Metla ga posluša, ali šegrt ne može da je zaustavi pri prosipanju kanti vode kojima čisti pod i kuća biva poplavljena.

Odrastao sam pre nego što je AI bila izmišljena. To je učinilo da imam veliku veru u stvarnost. Shvatio sam u relativno ranom dobu koliko je teško razumeti svet u kojem sam se rodio i gledao sam u realnost kako bi mi pružila moralne smernice.

Mi, ljudska bića, smo i učesnici i posmatrači u svetu u kojem živimo. Kao učesnici želimo da promenimo svet u našu korist; kao posmatrači želimo da razumemo realnost takvu kakva jeste. Ova dva cilja se međusobno prepliću. To smatram važnim uvidom koji mi omogućava da razlikujem ispravno i pogrešno.

AI je uništila ovu jednostavnu šemu zato što nema apsolutno ništa sa realnošću. AI stvara svoju sopstvenu realnost a kada ta veštačka realnost ne odgovara stvarnom svetu – što se dešava prilično često – ona se odbacuje kao halucinacija.

To je učinilo da gotovo instinktivno budem protiv AI i svesrdno se slažem sa stručnjacima koji tvrde da ju je potrebno regulisati. Ali ta pravila moraju biti globalno primenljiva jer je poriv ka varanju preveliki; oni koji izbegavaju pravila stiču nepravednu prednost.

Nažalost, globalna pravila su neodrživa zato što svetom dominira konflikt između dva sistema vladavine koji su dijametralno suprotni jedan drugome. Oni imaju radikalno drugačije poglede na to šta treba regulisati i zašto.

Mislim na dva sistema vladavine kao otvorena i zatvorena društva. Razliku između njih definišem na sledeći način: u otvorenom društvu, uloga države je da brani slobodu pojednica; u zatvorenom društvu, uloga pojedinca je da služi interesima vladara.

AI se razvija neverovatno brzo, i običnoj ljudskoj inteligenciji je nemoguće da je u potpunosti razume. Niko ne može da predvidi gde će nas ona odvesti. Ali možemo da budemo sigurni u jedno: AI pomaže zatvorenim društvima i predstavlja smrtnu opasnost po otvorena društva. To je zato što je AI naročito dobra u stvaranju instrumenata kontrole koji pomažu zatvorenim društvima da nadziru svoje subjekte.

Zbog toga sam instinktivno protiv AI, ali ne znam kako ona može da bude zaustavljena. Trenutno, to niko drugi ne zna, ali većina onih koji su razvili AI prepoznaju potrebu da ona bude regulisana. Isto tako i Kongres i administracija predsednika Džozefa Bajdena. Ali AI se kreće mnogo brže od vlasti. Bajdenova administracija je preduzela neke izvršne postupke, ali Kongres će imati poteškoća da donese bilo šta nalik „Povelji o pravima veštačke inteligencije“.

Postoji, međutim, problem koji ne može da čeka. Opšti izbori će biti održani u Sjedinjenim Državama 2024 – a, najverovatnije, i u Ujedinjenom Kraljevstvu – a AI će bez sumnje igrati važnu ulogu, za koju je malo verovatno da neće biti opasna. AI je veoma dobra u stvaranju dezinformacija i dubokih laži i biće mnogo zlonamernih aktera. Šta možemo da učinimo povodom toga? Ja nemam odgovor, ali nadam se da će ovo pitanje dobiti pažnju koju zaslužuje.

Klimatske promene

Drugi element u polikrizi su klimatske promene. Globalni klimatski sistem je poremećen rastućom ljudskom intervencijom, naročito široko rasprostranjenom upotrebom gasova sa efektom staklene bašte, ugljen-dioksida i metana. Pariskim sporazumom iz 2015. postavljen je cilj od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog vremena. Sada je sigurno da će ova granica biti premašena; uprkos svim naporima u borbi protiv klimatskih promena, stopa zagrevanja se zapravo ubrzava.

Dva veoma cenjena klimatska naučnika – Dejvid King, bivši glavni naučni savetnik britanske vlade i Johan Rokstrem iz Potsdamskog instituta – su upozorila da bi ovo moglo da dovede do prekretnice i do kolapsa života na Zemlji.

Međuvladin panel za klimatske promene saopštio je da će sadašnje klimatske politike dovesti do toga da Zemlja bude između 2,5 i 2,7 stepeni toplija do 2100. To bi bila katastrofa, kažu naučnici. Time bi se premašile najviše temperature na Zemlji u poslednja četiri miliona godina. To bi dovelo do potpunog topljenja Grenlanda, Himalaja i ledenih pokrivača na Zapadnom Antarktiku i do podizanja nivoa mora za deset metara.

„Došlo bi do kolapsa svih velikih bioma na planeti Zemlji – prašume, mnogih šuma umerenog pojasa – i naglog odmrzavanja permafrosta, imaćemo potpuni kolaps biologije mora, imaćemo velike promene nastanjivih delova Zemlje“, rekao je Rokstrem. „Više od trećine planete oko ekvatorijalnih regiona neće biti pogodno za život zato što će biti premašen zdravstveni prag, koji iznosi oko 30 stepeni Celzijusa“, dodao je.

Nažalost, kada se broba protiv klimatskih promena preplete sa životima ljudi, oni žele da zaštite svoje živote. Poljoprivrednici u Nemačkoj i Holandiji su snažno protiv regulisanja emisije azota zato što im ovi propisi onemogućavaju da drže krave. Oni su se mobilisali, pobedili na izborima i potresli Evropsku uniju.

Trebalo bi takođe da napomenem želju naftnih kompanija da nastave da ostvaruju profit.

Mnogo zaostajemo u borbi protiv klimatskih promena. Moramo da učinimo sve što klimatski naučnici smatraju neophodnim – da smanjimo emisije obuhvatno i brzo, uklonimo prekomerne gasove sa efektom staklene bašte iz atmosfere i ponovo zamrznemo Arktik. Da bismo to uradili, moramo da dobijemo odobrenje autohtonih zajednica. Sve to treba uraditi što je pre moguće.

Rat Rusije protiv Ukrajine

To nas dovodi do treće komponente polikrize. Ruska invazija na Ukrajinu došla je kao negativan šok za svet, poremetivši snabdevanje hranom i izazvavši velika geopolitička prestrojavanja. Imajući to u vidu, ishod je zapravo mnogo bolji nego što se moglo očekivati. Ukrajinska vojska je pružila herojski otpor i, uz snažnu podršku SAD i Evrope, preokrenula stvari. Pokazalo se da je ruska vojska tigar od papira, loše vođena i potpuno korumpirana. Vagner grupa, privatna plaćenička vojska, predvodila je invaziju jedno vreme ali, na kraju, ni oni nisu uspeli da poraze Ukrajinu.

Kao rezultat toga, Ukrajina je sada spremna da pokrene kontranapad čim bude isporučena sva oprema koju joj je zapad obećao. Bajden se čak složio da bi Ukrajini trebalo dati borbene avione F-16.

Verujem da će kontranapad biti uspešan. Meta će biti poluostrvo Krim, matična baza ruske mornarice. Rušenjem već oštećenog mosta koji spaja Krim sa kopnom, Ukrajina bi mogla da pretvori stratešku prednost u strateški nedostatak, zato što Krim nema vodu. Ako bi kopneni most bio uništen, Krim bi zavisio od Ukrajine za vodu.

Mnogi delovi Ruske Federacije već su ogorčeni pod despotskim režimom predsednika Vladimira Putina, a takav razvoj situacije bi mogao da ih navede da ga u potpunosti odbace. Putinov san, ponovno oživljavanje ruskog carstva, bi mogao da se raspadne i da više ne predstavlja opasnost po Evropu i svet.

Kraj rata u Ukrajini će doći kao pozitivan šok za svet. To bi Bajdenu moglo da obezbedi priliku da smanji tenzije između SAD i Kine, koja je sama usred ekonomskog opadanja koje bi moglo da učini predsednika Si Đinpinga prijemčivijim za sporazum sa SAD. Bajden ne taži promenu režima u Kini; sve što on želi je da se ponovo uspostavi status kvo na Tajvanu.

Poraz Rusije u Ukrajini i smanjenje kinesko-američkih tenzija mogli bi da naprave prostora da se svetski lideri fokusiraju na borbu protiv klimatskih promena, koje prete da unište našu civilizaciju. Ali postoji samo jedna uska i krivudava staza koja vodi ka takvom ishodu. Stoga je prikladno upotrebiti znak pitanja u razmatranju da li demokratija može da preživi polikrizu.

(Danas, Foto: twitter-scaled)