"Za kratkoročno izbegavanje eskalacije ne vidim drugi put - nego trenutno odustajanje novih gradonačelnika od ulaska u opštinske zgrade i održavanje novih izbora bez bojkota"
Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina Bodo Veber (Weber) u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da su tenzije na severu Kosova „do sada najdramatičnije poglavlje u dugom procesu eskalacije, koji se od prošle godine razvija paralelno sa novim pristupom Zapada u dijalogu Srbije i Kosova“.
U opštinama na severu Kosova, većinski naseljenim Srbima, od 26. maja su pojačane tenzije između policije i građana koji protestuju protiv ulaska gradonačelnika u opštinske institucije, kako bi uspostavili vlast.
Politički predstavnici Srba na severu bojkotovali su lokalne izbore u aprilu, a gradonačelnike u četiri opštine – Zvečan, Zubin Potok, Leposavić i Severna Mitrovica, izabrane iz redova političkih partija Albanaca, smatraju nelegalnim.
Sa druge strane, Vlada Kosova naglašava da je ulazak gradonačelnika u opštinske zgrade ispunjavanje ustavnih obaveza.
„Za kratkoročno izbegavanje eskalacije ne vidim drugi put – nego trenutno odustajanje novih gradonačelnika od ulaska u opštinske zgrade i održavanje novih izbora bez bojkota“, izjavio je Veber za Radio Slobodna Evropa.
Međutim, kako ističe, dugoročno rešenje mora biti sveobuhvatnije i zahteva promenu pristupa Zapada u dijalogu Srbije i Kosova.
Prema njegovim rečima, Zapad „snosi ogromnu odgovornost“, zbog neravnomernog pristupa prema Beogradu i Prištini – gde je prema Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću pokazao „blagonaklonost i popustljivost“.
‘Vučićev režim, možda jedini dobitnik’
RSE: Na severu Kosova se poslednjih nekoliko dana ne smiruju tenzije, nakon što su građani u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku pokušali da spreče gradonačelnike (izabrane na izborima 23. aprila, koje srpska zajednica ne priznaje) da uđu u opštinske institucije.
U zgrade opština gradonačelnici su ušli uz pratnju policije, a vlasti Kosova insistiraju da je reč o ispunjavanju ustavnih obaveza. Kako ocenjujete takav postupak, s obzirom na to da je međunarodna zajednica pozvala Vladu Kosova da ne preduzima jednostrane i destabilizirajuće korake?
Veber: Na stranu pitanja o ustavnosti, legalitetu i legitimitetu, cele predistorije – koja nas je od pitanja registarskih tablica prošle godine, preko napuštanja kosovskih institucija i bojkota aprilskih izbora od strane srpskih građana na severu dovela do današnje situacije te na stranu ko od aktera nosi koliki deo odgovornosti za tu dinamiku – jedna stvar je svima bila jasna pre dešavanja od prošlog petka, uključujući i vlastima u Prištini: da će pokušaj ulaska novoizabranih albanskih gradonačelnika u zgrade opština, a u koje su u većini smešteni i paralelni opštinski organi Srbije, neminovno voditi do eskalacije stanja, nemira i nasilja.
U tom smislu, ne vidim kako ta eskalacija služi i jednom od spomenutih ciljeva, niti interesa – ni uspostavljanju legaliteta ni legitimiteta, niti suvereniteta države Kosovo na severu. A najmanje kosovskim Srbima – jer oni kao uvek između Beograda, Prištine i međunarodne zajednice, to jest, Zapada, najviše ispaštaju.
Možda na kraju režim Aleksandra Vučića u Srbiji ispadne kao jedini dobitnik, jer mu potencijalni konflikt nudi odvraćanje pažnje od unutrašnjeg političkog pritiska zbog građanskih protesta u Srbiji.
‘Aktuelne tenzije nisu izolovan događaj’
RSE: Kako je, prema Vašoj oceni, međunarodna zajednica reagovala na aktuelnu krizu?
Veber: Kad bi se reakcije predstavnika Sjedinjenih Država i Evropske unije razmatrale izolovano od celokupne pozadine i konteksta aktuelnih dešavanja na severu, moglo bi se reći da je oštrina reakcija na jednostrani potez kosovske Vlade, to jest na potez za koji su danima zamoljeni od strane zapadnih predstavnika da ga ne preduzimaju, odgovarajuća – u smislu sprečavanja dalje eskalacije.
Međutim, ovo nije izolovan događaj.
On predstavlja najnovije, i do sada najdramatičnije poglavlje u dugom procesu eskalacije, koji se od prošle godine razvijao paralelno – odnosno, kao deo novog pristupa u pregovorima EU i SAD u političkom dijalogu Kosova i Srbije, za koji Zapad snosi ogromnu odgovornost.
Pristup koji je u sebi od početka sadržao određenu neravnotežu u odnosu prema Beogradu i Prištini. To jest, određenu blagonaklonost i popustljivost prema Beogradu i predsedniku Vučiću.
Ta neravnoteža podrivala je kredibilitet i autoritet Zapada, pogotovo prema Prištini.
A ta neravnoteža se odslikava i u oštrini rečnika u javnim reakcijama i izjavama o aktuelnoj eskalaciji situacije na severu. Odnosno, osudama poteza kosovskih vlasti naspram ranijeg, puno blažeg jezika u osudi (ili čak i odsustva jasne osude) beogradskih poteza koji su vodili do današnje situacije – napuštanja kosovskih institucija od strane srpskih predstavnika na severu, te bojkota lokalnih izbora.
‘Zahtevi Srpske liste vodili bi u dalju eskalaciju’
RSE: Zahtev Srpske liste, vodeće partije Srba na Kosovu, je da se sa severa povuku specijalne policijske jedinice, kao i gradonačelnici koje smatraju nelegalnim i nelegitimnim. U suprotnom, insistiraju na nastavku protesta, a od Beograda traže da prekine dijalog sa Kosovom. Kako gledate na takvu reakciju predstavnika srpske zajednice?
Veber: Sever Kosova je već odavno siva zona bezakonja, sa paralelizmom institucija Srbije i Kosova, i to ogromnim delom zbog zaglavljenosti i kraha političkog dijaloga započetog 2012/13 godine.
Tamo i dosadašnji status Srpske liste, kao političkih predstavnika srpske zajednice, nije počivao na demokratskom legitimitetu, nego na de facto jednopartijskom sistemu, srozavan sa kriminalnim podzemljem, pod palicom Beograda, te uz prećutni blagoslov Zapada.
Politički zahtevi Srpske liste su u tom smislu, nažalost, logični – vodili bi u dalju eskalaciju situacije, do koje su napuštanjem institucija i teranjem srpskih građana na bojkot izbora sami najviše doprineli.
‘Dolivanje ulja na vatru iz Beograda’
RSE: Vlasti u Srbiji donele su odluku da se podigne borbena gotovost vojske, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sa mitinga u Beogradu 26. maja poručio da „na prvi napad na Srbe na severu – Srbija neće sedeti skrštenih ruku“. Kakav signal to šalje?
Veber: Šalje signal – poznat iz ranijih faza dešavanja na severu – dalje eskalacije, dolivanja ulja na vatru od strane predsednika Vučića i režima u Beogradu. Oni odavno nastoje da podrivaju politički dijalog, uspore implementaciju ranijih dogovora, da ostavljaju spor oko Kosova nerešenim i da ga i dalje zloupotrebljavaju za održavanje na vlasti u Srbiji.
RSE: Predstavnici srpske zajednice ne prihvataju rezultate lokalnih izbora na severu i od novembra bojkotuju rad institucija. Vlasti Kosova, sa druge strane, insistiraju na sprovođenju rezultata izbora – odnosno, da gradonačelnici izabrani 23. aprila uspostave vlast. Šta bi bio izlaz iz aktuelne krize?
Veber: To je pre svega pitanje za predstavnike EU i SAD.
Dosledno sprovođenje rezultata izbora, uspostavljanje legaliteta i suvereniteta kosovskih vlasti na severu Kosova, može se imati jedino po ceni dalje eskalacije nemira i sukoba, ili masovnog odlaska Srba – a to ne može biti ni u čijem interesu, nezavisno od udela odgovornosti uključenih aktera za trenutnu situaciju.
Rešenje jedino može biti političke prirode.
Za kratkoročno izbegavanje eskalacije ne vidim drugi put – nego trenutno odustajanje novih gradonačelnika od ulaska u opštinske zgrade, i održavanje novih izbora bez bojkota.
Ali pošto je lokalna situacija na severu rezultat šireg političkog haosa, koji je Zapad napravio svojim trenutnim pristupom u političkom dijalogu, te izostavljanja rešavanja problema izlaska Srba iz kosovskih institucija, potrebno je sveobuhvatnije rešenje, a možda i direktno uključivanje viših zvaničnika iz zapadnih prestonica, nego što su Lajčak, Saracin i Eskobar (Miroslav, Manuel i Gabriel, specijalni predstavnici EU, Nemačke i SAD) i Borrell (Josep, šef diplomatije EU).
RSE: Kako će trenutna situacija uticati na nastavak dijaloga u Briselu? Predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Država imali su optimistična očekivanja od sporazuma u Ohridu. Da li je sada realno očekivati da će se Srbija i Kosovo držati dogovorenog?
Veber: Nikad nisam delio ta očekivanja.
Odnosno, smatrao sam trenutni pristup problematičnim, zbog privremenog odustajanja od konačnog, sveobuhvatnog sporazuma radi nekakvog među-sporazuma, zbog nedefinisanih principa i crvenih linija Zapada u pregovorima, kao zbog politike popuštanja Vučiću, na čemu je baziran novi pristup.
Ta moja sumnja je samo pojačana Ohridskim implementacijskim aneksom, te izostavljanjem pitanja povratka Srba u kosovske institucije. U tom smislu, očekivao sam da će sporazum implodirati u procesu „implementacije“.
Nažalost, aktuelna dešavanja na severu su čak i prevazišla moja negativna predviđanja.
Aljbin Kurti, premijer Kosova, posebni predstavnik EU-a za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, visoki predstavnik EU-a Josep Borrell i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije u Ohridu 18. marta 2023.
(Radio Slobodna Evropa, foto: Beta)