Predsednik skupštinskog odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Marko Atlagić, odbio je zahtev trećine poslanika opozicije, da se zakaže posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o stanju i posebnim merama primenjenim u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”, nakon tragedije u kojoj je K. K. ubio devet vršnjaka i čuvara škole, a ranio još njih sedmoro, rekao je narodni poslanik Zeleno-levog kluba Ne davimo Beograd Đorđe Pavićević.

Zahtev šest poslanika je, prema rečima Pavićevića, odbijen na osnovu proizvoljnog i apsurdnog tumačenja Poslovnika o radu Narodne skupštine, prema kome za razmatranje nekog pitanja mora unapred da bude podnet predlog zaključaka, što u Poslovniku ne piše, niti se to zahteva.

“Ovo nije prvi slučaj da predsednik Odbora i vladajuća većina odbija da raspravlja o pitanjima važnim za celo društvo ili da opstruira raspravu. Podsećamo da Odbor nije želeo da osudi napade na troje nastavnika Fakulteta političkih nauka. Radikalna desničarska organizacija koja je poznata po nasilnim akcijama lepila je plakate sa njihovim fotografijama sa natpisom Izdajnik i fizički sprečavala održavanje naučnog skupa na Fakultetu”, rekao je Pavićević.

Predsednik Odbora je, kako je naveo, na poslednjoj sednici Odbora imao “dosta razumevanja za nasilne akcije ove organizacije, što se može videti na snimku sa sednice“.

Kako je ocenio, još je neshvatljivije odbijanje Predsednika odbora da se raspravlja o stanju u školi Vladislav Ribnikar i merama koje su neophodne da se pomogne deci i roditeljima koji su preživali tragediju, a posebno tragično izgleda u svetlu stalnih poziva vladajuće većine da se ujedinimo u tragediji i naporima da prevaziđemo njene posledice.

“Podsećamo da u ovom odboru sede članice i članovi koji imaju i iskustvo i znanje vezano za obrazovni proces i obrazovni sistem, a da predstavnik vladajuće većine odbija njihovu pomoć“, rekao je Pavićević.

Vladajuća većina je još jednom, ocenjuje Pavićević, kao i tokom sednice Narodne skupštine o bezbednosnom stanju, pokazala da joj je više od pomoći ugroženima stalo do slike o vlastitoj bezgrešnosti, odnosno da izbegava bilo kakvu raspravu koja bi mogla ukazati na to da su neki nadležni odgovorni i da su načinjene neke greške ili uvedene pogrešne mere.

“Možda ipak nije ljudski biti bezgrešan“, zaključio je Pavićević.

(N1, Foto: MC)