Pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo ocenio je da se čini da se „čuveno sedenje Srbije na dve ili više stolica privodi kraju“, te da će biti mučno izabrati stranu. Nije mu tačno jasna ni strategija Srbije, niti kako se „narod navikava na nešto, tako što im pričate – potpuno suprotno“.

„Sedenje na dve i više stolica se privodi kraju, što nije laka stvar, nije jednostavno čak ni to opredeljenje o uvođenju sankcija Rusiji, nama je za nijansu teže da odaberemo stranu, jer mi znamo šta su sankcije. Ono što mora biti državni pogled je pogled u aktuelne istorijske okolnosti, da biranje strane nije mila stvar, nekad je mučno, ali ako je tablica rizika postavljeno tako da se pitamo šta želimo, trebalo bi da se dogovorimo kao građani šta mi hoćemo, stvarno već postaje onako, nespretno“, kazao je Marčelo u Novom danu na N1.

Na pitanje da li se čini da trenutna strategija vlasti vodi ka odricanju od Zapada i EU, muzičar kaže:

„Meni najiskrenije, to mi je uvek pitanje bilo, kako se to tretira u diplomatiji. Tačno je da se povećala frekventnost izjava, ali ja sam prilično siguran, postoje ambasade, ako je nešto za unutrašnju upotrebu, ne znači da ljudi sa strane nisu upoznati s tim. Zašto se to toleriše, kako se to razume, kako to tako može, to su čari diplomatije, koje ja srećom ne znam, ili bar ne na taj način“.

Pretpostavka je, dodaje, da postoje neki dogovori.

„Uvek je ta laička pretpostavka da se stvari tolerišu jer postoji neki dogovor – ‘ti u svojoj avliji slobodno pričaj šta hoćeš, ovde su dogovori i ako ta retorika pomaže da se amortizuje primanje neke odluke koja nije popularna, onda pričaj koliko hoćeš’. Ja ne znam kako se ljudi odobrovoljavaju za nešto tako što im se govori sve protiv, ali sad je to uzelo maha. Čak i Olivera Zekić ima te termine ‘hohštapleri’, ‘mali perica iz Evrope’“, ocenio je Marčelo.

I dodaje:

„Način na koji se ovi ljudi bave time je zapravo ‘mali Perica’, to je u najmanju ruku neumesno, da li je diplomatski to dozvoljeno, da li je taktički dobro, nek sude drugi, ali nije pristojno. To je jedan vašarski rečnik, a ipak se obraćaš nekom zvaničnom telu na nivou Evrope“.

Komentarišući drugi meč košarkaša Partizana i Real Madrida u okviru plej of serije Evrolige i tuču koja se desila, Marčelo kaže da „koliko su mu lepe scene slavlja, toliko mu nisu lepe scene tuče“.

„Ja nemam nikakve veze sa sportom, kad sam bio klinac bio sam nasmotaniji, pa sam morao da odem u štrebere. Jedino navijanje za mene je navijanje budilnika, ali znam šta se desilo i koliko su mi lepe scene slavlja, toliko mi nisu lepe scene tuče“, prokomentarisao je Marčelo.

I te tuče uvek bace senku na dobre rezultate, dodaje.

„Pretpostavljam da uvek baci neku vrstu senke, onako kako ja zamišljam sport, uvek mi je jedna od prvih asocijacija nekakav fer plej, poštovanje pravila, ali pretpostavljam da tu ima mnogo adrenalina, mnogo energije, pa dođe do takvih stvari“, kazao je gost N1.

„Slušati narod ili ne“

A o tome treba li se „slušati narod ili ne“, Marčelo kaže da je „narod podložan manipulaciji“.

„U mnogo čemu kod nas je reč upravo o sentimentima, mi ne razlikujemo šta je politika, šta diplomatija, a šta su emocije. Uvek smo ulazili emotivnim rečnikom, a to je ono što nas sad košta. Pamtim jedan slučaj da je predsednik vrlo otvoreno, ali onako na pola govora, govorio o tome na koji način mi zavisimo od EU, a to se vrlo retko čuje. Mišljenje naroda je u velikoj meri mišljenje neinformisanog naroda, a onda se on oslanja na sentiment koga više volite, a ne s kim sarađuješ i od koga živiš. E, zato što to ne znamo, mi smo podložni manipulacijama“, naglasio je Marčelo.

Međutim, navodi, sada nije siguran šta je ta manipulacija.

„Šta sad vlast misli, nisam siguran, a od toga zavisi kakav će formirati sentiment“, rekao je.

„Taktika za izbore – novi ljudi“

Govoreći o izborima, kaže da je rano da se priča o koalicijama .

„Rano je da čujemo kad je to, ko će da izađe na to igralište, ko će s kim da se druži i pre izlaska… Čini se da situacija nije dozrela da se nešto promeni, a meni nije jasno kako je to uopšte moguće, meni se čini da je dogorelo do nokata i da naše poimanje stvarnosti odlazi dođavola rapidnom brzinom. Ali možda zato što se to dešava, postoji ta neka indukovana koma“, ocenio je.

A gde su u tom buđenju tu umetnici i intelektualci?

„Ako zadate sebi to kao zadatak, i ako verujete da je to misija, vi ćete to svakako da radite. Ja kao pisac, kolumnista, mogu da nastavim da na protestima budem pešadija, kao što jesam, ali držanje govora kao davanje podrške kandidatima na izborima… imali smo jednu grupu ljudi koja je sasvim od srca ušla u to, istrpela posledice, a nije urodilo plodom. I ja bih za razliku od političara koji se nikad ne povuku sa svojih položaja, ja ne bih voleo da mi budemo to. Neka dođu druge javne ličnosti, neka dođe neko nov, jer dok smo mi govorili, to očigledno nije motivisalo dovoljno ljudi. Ja sam i dalje tu, ali bih mikrofon prepustio nekom ko je shvatio u skorije vreme da je ova borba jako važna“, rekao je Marčelo.

Po njegovom mišljenju, ako isti umetnici govore, to će imati potpuno suprotan efekat.

„Biće – evo, ovi se opet bune, šta njima smeta… Ali, kad se desi bilo kakvo novo uskrsnuće, da govore novi, onda se ljudi malo trgnu a možda i malo razmisle. Ja i taktički mislim da mora biti da ovde postoje ljudi koji nismo čuli i da mogu da motivišu ljude više nego mi koji se stalno bunimo“, izjavio je.

Marčelo je spomenuo i akciju čišćenja okoline „Zavrni rukave“.

„Bila je akcija ‘Zavrni rukave’ i kad se sve sabralo, oko 5.500 ljudi se odazvalo i očistilo se čak 70 tona đubreta. Bilo mi je zanimljivo jer čak i to što bi trebalo da je neupitno dobra stvar mora i to da izazove neke komentare, tipa – što sad to, pa to će opet da se uprlja, a što da čistim kad nisam ja uprljao… Žao mi je što kod nas ne postoje neupitno dobre stvari, gde prestaje priča ko je levo, ko je desno, ajde da čistimo đubre, to je valjda dobro, ali eto i to može da bude nejasno“, kazao je.

I sve se desilo za nekoliko sati čišćenja. „Šta bi bilo da je više ljudi“, dodao je.

„Ovakva neka promena kursa koja se tiče našeg načina ponašanja bi me zanimala mnogo više nego ove spoljne stvari o kojima je teško dati komentar dok se ne vidi kuda to vodi zapravo“, zaključio je Marčelo.

(N1)