Odbor za spoljne poslove (AFET) Evropskog parlamenta usvojio je danas izveštaj Vladimira Bilčka o Srbiji koji će se naći pred poslanicima na plenarnom zasedanju 9. i 10. maja.

„Moj izveštaj o Srbiji za 2022. godinu usvojen je sa 43 glasa za, 6 protiv i 5 uzdržanih. Plenarna debata o Srbiji biće 9. maja u Strazburu, a konačno glasanje 10. maja“, objavio je Bilčik na Tviteru posle sednice AFET-a.

On je dodao da mu je bila čast da tokom ovog mandata služi kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.

Na nacrt Bilčikovog izveštaja podneto je gotovo 500 amandmana.

Najveću pažnju u Srbiji izazvali su amandmani o Telekomu Srbija koji se pominje u svetlu „veoma ograničenog“ napretka u borbi protiv korupcije, gde se navode i drugi slučajevi od javnog interesa, uključujući Krušik, Jovanjicu i Savamalu.

Telekom Srbija se u amandmanima osuđuje što omogućava prenos RT (bivša Raša tudej) na srpskom. Takođe se izražava zabrinutost oko pitanja medijske koncentracije u slučaju te kompanije.

Zatim se ukazuje na državno finansiranje Telekoma koje mu daje nelojalnu konkurentsku prednost i doprinosi padu nezavisnosti medija u Srbiji.

Od Evropske komisije se traži da ispita zajam Evropske investicione banke Telekomu, s obzirom na navodnu zloupotrebu dominantne pozicije na tržištu i to da ga država koristi za kontrolu medijskog okruženja u Srbiji i okolnim zemljama, navodi se u jednom od amandmana.

Među predloženim je i amandman u kome se navodi da EU žali zbog odlaganja implementacije medijske strategije i izražava zabrinutost oko poslovanja Telekoma zbog navoda da ga vladajuća partija koristi da poveća svoj uticaj na medijskom tržištu Srbije kroz preuzimanja i finansiranje različitih medija.

U nacrtu izveštaja o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2022. izražava se žaljenje zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u kontekstu rata u Ukrajini, i ističe da Srbija kao kandidat za EU mora da se pridržava principa i politike EU i da je neprihvatljivo usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom.

Žaljenje se izražava i zbog činjenice da su ključne komponente spoljne politike Srbije direktno suprotne pozicijama EU, uključujući potpisivanje sporazuma o postavljanju zajedničkih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije i Rusije za 2023-2024. i sastanke sa visokim ruskim zvaničnicima sa liste ljudi pod sankcijama EU.

Kada je reč o trećim akterima, u amandmanima se žali zbog navodnih aktivnosti ruske grupe Vagner u Srbiji, ukazuje na njihov maligni uticaj na Zapadnom Balkanu, posebno Rusije i Kine, na neuvođenje sankcija Rusiji posle napada na Ukrajinu, na to da je Srbija postala „utočište“ ruskim kompanijama koje nastoje da izbegavaju sankcije EU.

Zabrinutost zbog imenovanja Vulina na čelo BIA

Poseban odlomak u usvojenom izveštaju se odnosi na imenovanje Aleksandra Vulina na čelu BIA.

„Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremaljskoj retorici“, ističe se u izveštaju koji je usvojen na AFET-u.

(Beta / Slobodna Evropa, foto: N1)