Pred ovogodišnje parlamentarne izbore grčki poslanici su odlučili da blokiraju političku stranku koju je osnovao bivši izvršni direktor nekadašnje neonacističke partije „Zlatna zora“ koji izdržava tešku zatvorsku kaznu.

Grčki parlament usvojio je u sredu uveče amandman na izborni zakon iz 2021. koji predviđa da politička partija ne može da učestvuje na izborima ako je za pripadnost kriminalnoj organizaciji osuđeno njeno službeno ili nezvanično rukovodstvo, prenosi Beta.

Na meti ove reforme koju je tražila konzervativna vlada Kirijakosa Micotakisa je krajnje desničarska partija „Heleni“ koju je pre tri godine osnovao Ilijas Kasidijaris (42), bivši portparol „Zlatne zore“, danas pod ključem.

Bivši poslanik te neonacističke partije od 2012. do 2019. godine napravio je svoju stranku nekoliko meseci pre odlaska u zatvor u oktobru 2020.

Na kraju suđenja protiv 67 čelnika i rukovodilaca „Zlatne zore“, taj 42-godišnjak, nasilan, negacionista i rasista, osuđen je na 13 i po godina zatvora zbog pripadnosti „zločinačkoj organizaciji“.

„Zlatna zora“ čiji su izborni rezultati na vrhuncu finansijske krize uznemirili celu Evropu, bila je umešana u ubistvo antirasističkog repera Pavlosa Fisasa 2013. godine. Za taj zločin se sada sudi u žalbenom postupku.

Međutim, četiri godine od njihovog izbacivanja iz parlamenta, Kirijakos Micotakis želi da po svaku cenu izbegne povratak neonacista posle opštih izbora zakazanih za proleće.

Izmenom zakona vlasti će sprečiti Ilijasa Kasidijarisa da na čelo svoje stranke postavi „marionetu dok de fakto on i dalje vodi stranku“, objasnio je za AFP specijalista za ustavno pravo Nikos Alivizatos.

Uprkos tome što je u zatvoru, Ilijas Kasidijaris je nastavio svoje političke aktivnosti. Iz zatvorske ćelije redovno se obraća svojim pristalicama glasovnim porukama na Jutjubu gde ima više od 120.000 pretplatnika.

Po istraživanju Instituta „Mark“ za grčki TV-kanal Ant1, partija „Heleni“ bi na sledećim izborima osvojila 3,4 odsto glasova, što je iznad cenzusa od tri odsto, te bi imala poslanike.

Druge ankete ovu stranku stavljaju ispod tog praga, ali ona stalno napreduje poslednjih meseci.

Premijer je insistirao na „moralnoj obavezi demokratije da se zaštiti od svojih neprijatelja“.

„Ne mogu se legitimisati, a svakako ne finansirati organizacije koje otvoreno podrivaju njeno funkcionisanje“, rekao je on, uveravajući da je to „odredba slična onoj koja je već na snazi u nekoliko evropskih zemalja“.

U Nemačkoj, posle dužeg pravnog spora, vlasti nisu uspele da zabrane neonacističku partiju NPD koja, međutim, nikada nije uspela da uđe u Bundestag.

U Grčkoj ova reforma ne nailazi samo na podršku. Za Nikosa Alivizatosa, „liberalna demokratija mora da toleriše ovu vrstu (fašističke) partije kao što mora tolerisati levičarske partije i male grupe koje se pozivaju na diktaturu proletarijata“.

Najveća opoziciona stranka, radikalna levica Siriza, izrazila je rezervu. „Bojim se da će izmena zakona, umesto izolacije, dati veliki podsticaj neonacistima“, rekao je bivši premijer Aleksis Cipras.

Kasidijaris je povezan s antisemitskim pamfletima, nacionalističkim i antisistemskim napadima, i izlivima nasilja.

Tokom televizijskog programa 2012. godine ošamario je poslanika komunista i bacio čašu vode u lice izabranom zvaničniku „Sirize“.

Ilijas Kasidijaris otvoreno pokazuje simpatije prema Trećem Rajhu čak i na levoj ruci je istetovirao kukasti krst.

Godine 2012, u klimi socijalnih teškoća zbog finansijske krize u Grčkoj, gubitkom poverenja u institucije i diskreditacijom glavnih političkih partija, „Zlatna zora“ je senzacionalno ušla u parlament sa 18 poslanika.

Ali danas izgleda da velika većina Grka želi da završi s tim. Prema studiji „Mark“, 73,8 odsto ispitanih kaže da se zalaže za zabranu partije Ilijasa Kasidijarisa.

(Autonomija, foto: Pixabay)