Tog 14. januara 2023. ruske rakete gađale su Dnjepar. Poginulo je preko 40 ljudi, među kojima i deca. Istog tog dana na zidu ispod Brankovog mosta, u Beogradu, nastao je mural posvećen ruskoj paravojnoj formaciji Vagner. Autori murala nisu se krili. Naprotiv, čak su se i potpisali pa tako pored tog uratka stoji ime Narodne patrole.

Crtež je dan nakon toga unakažen, ali je ubrzo i vraćen u prvobitno stanje, što je podstaklo advokata i predsednika grupe građana Oktobar Čedomira Stojkovića i predstavnike ruskih i ukrajinskih antiratnih grupa da podnesu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu seriju krivičnih prijava zbog delovanja Vagner grupe u Srbiji, kao i zbog „mobilisanja državljana Srbije za učestvovanje u ratu u Ukrajini“. Mi izdvajamo onu vezanu za mural, kao jednu od prijava zbog raspirivanja verske i nacionalne mržnje.

„Taj mural, koji slavi smrt od raketa i ubijačku grupu Vagner, direktna je uvreda i pretnja svim Ukrajincima koji su došli u Srbiju da se spase od Putinovih raketa i razaranja koje Vagnerovci i drugi ruski neonacisti vrše po njihovoj domovini. Raspirivanje nacionalne mržnje je zločin“, stoji na Fejzbuk stranici beogradskog Ruskog demokratskog društva, a Pjotr Nikitin, koji Društvo vodi, kaže nam kako smatraju da „crtanje murala mržnje direktno ugrožava interese kako antiratnih Rusa tako i Ukrajinaca sa kojima smo prijatelji i saveznici“.

Ali pre nego nastavimo sa ovim muralom moramo se vratiti nekoliko meseci, pa i koju godinu unazad da bismo opisali stanje u društvu kom su zidovi samo ogledalo. Setimo se onoga što isto tako zovu mural, a posvećen je ratnom zločincu Ratku Mladiću. Unakažavan je nekoliko desetaka puta, ali je svaki put nanovo čišćen i docrtavan, čak i onda kada su gradske vlasti okrečile zid u Njegoševoj ulici na Vračaru jer postoji odluka da se mural mora ukloniti. To su, na kraju, tražili i stanari. I ne samo da je i tada vraćen u početno stanje nego je ispred murala danima dežurao podmladak profašističkih organizacija, a svoj doprinos odbrani uratka na zidu dali su i pripadnici Narodnih patrola, koji sebi pripisuju autorstvo murala Vagner grupi.

Pisac i jedan od osnivača udruženja Krokodil Vladimir Arsenijević ističe da početkom dvehiljaditih ni najokoreliji naconalista nije mogao da negira neke stvari koje su se dešavale devedesetih.

Dvadeset godina mućenja vode dovelo je do toga da se fakti zamene emotivnim istinama i da svako izmišlja neku svoju priču o devedesetima pa smo dobili novu generaciju sa potpuno ogoljenim, besmislenim idejama o tome šta se tada dešavalo. U tim idejama je Ratko Mladić neko ko je branio srpski narod od zlih balija, ustaša i tako dalje – kaže Arsenijević te primećuje da veliki deo njih misli da je Mladić mrtav.

On se već razneo u onaj panteon – imamo Svetog Savu, Karađorđa, Kralja Petra Prvog, Dražu Mihailovića, Ratka Mladića i oni se svi tamo na srpskim nebesima pojavljuju. Pa se to pojavilo na nekom grafitu, isto u Njegoševoj: „Đenerale, neka ti je slava i hvala“ – ciničan je Arsenijević.

Početkom agresije na Ukrajinu ta logika se internacionalizirala pa je baš u blizini naslikanog Ratka Mladića osvanuo mural posvećen Vladimiru Putinu, ali uporedo sa tim baš je udruženje Krokodil preduzelo niz kontraakcija. Pokrenuli su inicijativu kako bi se po zidovima, umesto grafita i murala sa nacionalističkim i šovinističkim sadržajima, našle drugačije poruke. Jedan od njih je mural ukrajinskoj pesnikinji sa kraja 19. veka, Lesji Ukrajinki, koji je crtan u dva navrata, a u oba je uništavan. Sam mural stajao je na zidu uz stepenište koje se spušta ka Brankovom mostu, dakle blizu murala Vagner grupi, a odmah do ulaza u dvorište Krokodila. Autori murala inače su Rus i Ruskinja, Gljeb Pušev i Anja Gladiševa. Oboje su izbegli iz Rusije i trenutno žive i rade u Beogradu. Prilikom drugog crtanja murala čak su i fizički napadnuti.

Došlo je i do fizičke konfrontacije prilikom jednog pokušaja da se mural rekonstruiše. Četvorica muškaraca napali su umetnike, bacili im boje preko stepeništa koje je vrlo strmo. U tom momentu, to me podsetilo na tragediju sa Brisom Tatonom, da je to moglo da se dogodi – podseća nas Arsenijević.

Bris Taton je Francuz koji se zadesio u Beogradu, a stradao je nakon što ga je sa zida bacila grupa „navijača“ FK Partizan, čiji potpis stoji ispod murala sa Ratkom Mladićem.

Srećom, do nečeg sličnog ovog puta nije došlo, ali ne znači da se u nekoj od budućih akcija neće desiti jer (ne)delovanje gradskih vlasti i policije govori da postoji, u najmanju ruku, prećutna podrška za ono što profašističke organizacije čine na ulicama.

Prisutan je paradoks koji govori o stanju u kojem se Srbija nalazi. Imate ruske emigrante koji slikaju mural posvećen pesnikinji, predivan ženski lik sa lepom cvetnom pozadinom i sa žutim i plavim poljem sa obe strane, koji na sebi nosi stihove iz njene „Šumske pesme“: „Ne, nisam mrtva, živa sam i živeću i dalje. U meni postoji nešto što ne umire“. Prosto je fenomenalno da tim ljudima to postaje fiksacija i meta i objekat mržnje, ali je izuzetno precizno – naglašava Arsenijević koji dodaje da kada muralima Mladiću, Vagner grupi i sličnima suprotstavite nešto što je suštinski drugačije, što emituje nežnost i mir, to se prepoznaje kao suštinsko neprijateljstvo.

Ono što se nalazi na zidovima je refleksija apsurdnog stanja u kom se naše društvo nalazi – zaključuje Arsenijević koji je ipak iznenađen količinom fabrikovanog zla, kao i podrškom Rusiji, pa tako Ruse u Beogradu napadaju proruski nastrojeni Srbi.

Trenutna situacija ne pogoduje, naravno, ni Ukrajincima u Srbiji, što je prilikom predaje krivičnih prijava potvrdila Anastasia Murdenska iz udruženja ukrajinske dijaspore Čini dobro.

Ako Srbija podržava ovu reklamu Vagnera, onda Srbija podržava i regrutaciju u takvu terorističku organizaciju. Videla sam mural, to je užasno. Istog dana kad je u Ukrajinu doletila velika raketa, kada su poginule 44 osobe, od toga petoro dece, napravljen je mural u Beogradu. To je užasno i ja se nadam da Srbija neće dozvoliti takvu reklamu i delatnosti takve organizacije ovde – rekla nam je ona.

Crtanje murala osudio je i sam predsednik Srbije, ali njegov lik i dalje stoji na istom tom zidu.

Svi vidimo kako Beograd izgleda, a činjenica da tako izgleda pokazuje da gradske vlasti žmure i ne rade svoj posao jer oni su odgovorni za izgled grada – kaže nam Pjotr Nikitin koji ističe da su počinioci poznati i da očekuje od države da radi svoj posao.

A počinioci, koji su sami sebe razotkrili kao pripadnici tzv. Narodnih patrola na čelu sa notornim Damnjanom Kneževićem, dobro su poznati policiji, iako većinom kukavički kriju svoja lica iza maski. Dobro je poznat običaj fašista da govore u ime celog naroda. U realnosti se ipak radi o jednoj marginalnoj grupaciji koja unakažava lik Beograda. Rusko demokratsko društvo nada se da će se kad-tad naći pred pravednim sudom, kao i njihovi moskovski poslodavci. A da će njihova odvratna „umetnost“ koja veliča smrt i ubistva zauvek nestati sa beogradskih ulica.

(Portal Novosti, foto: prinscreen)