Novi nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima daje policiji veća ovlašćenja i usmeren je protiv građana koji potencijalno budu hteli da izraze bilo kakav protest, rečeno je na konferenciji više nevladinih organizacija.

Na skupu je istaknuto da je glavni problem rast nepoverenja u policiju i sumnja da li će zakon uopšte biti primenjen šta god da u njemu piše, s obzirom na to da se do sada nije pokazalo da je bilo ko iz MUP-a odgovarao jer je kršio zakon.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku istakao je da novi nacrt prestavlja tek našminkanu verziju starog, omogućuje još veći politički upliv u operativni rad i udaljava policiju od potrebne reforme da bude servis građana.

“Ulazak u stan bez naloga suda je potencijalno neustavan, vraćanje posle 15 godina upotrebe gumenih metaka i najviše se priča o biometrijskom nadzoru”, rekao je Elek.

Dodao je da ministar ima prevelika diskreciona ovlašćenja prema policiji, a sektor unutrašnje kontrole je i dalje pod njegovom kontrolom.

U ime Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić je istakao da se nacrtom zakona krše brojna ljudska prava, od kojih su samo neka – sloboda okupljanja, nepovredivost stana, sloboda kretanja, zaštita od torture.

Naveo je da su nejasne odredbe o tome da li građani imaju pravo da snime policajca koji krši zakon i šta će sa tim snimkom da urade.

Filip Milošević iz “Share fondacije” objasnio je da beometrijski nadzor čini sistem od osam hiljada kamera i da se snimci skladište od 30 dana do 12 meseci.

“Identifikacija lica trebalo bi da bude moguća samo uz sudsku odluku, ali već smo imali zloupotrebe ove vrste podataka”, rekao je Milošević.

Naglasio je da je MUP kada je predstavljao nacrt objašnjavao da neće biti masovnog nadzora, ali da je takva izjava ili osnovno nerazumevanje sistema ili “lažni narativ”, jer je takva tehnika za masovno nadgledanje, a sa druge strane nisu objasnili kako je to neophodno za njihov rad.

“Kod nas nema terorističkih napada, prilično smo bezbedno društvo i policija sa jedne strane efikasno radi svoj posao”, rekao je Milošević i dodao da sa druge strane raste nepoverenje u njihov rad jer se ne vidi odgovornost kad iz MUP-a “cure” podaci iz istrage.

Predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić izrazio je bojazan da će masovno nadgledanje negativno uticati na novinarske izvore, ili uzbinjivače, koji mogu biti snimljeni u razgovoru sa novinarima, a da u nacrtu takođe nije dobro objašnjeno šta novinar sme da uradi sa snimkom policajca koji krši zakon.

Takođe je rekao da će milioni biti utrošeni za nabavku opreme za MUP za koju nije objašnjeno čemu će da služi.

Predstavnici nevladinog sektora učestvovaće na javnim raspravama kojih će u narednih mesec dana biti tri i pokušati da utiču na izmene zakona, mada kažu da su svesni ni idealan zakon ne znači da će biti na pravi način primenjen.

Evroposlanici traže izbacivanje pojedinih odredbi iz Nacrta zakona

Grupa evroparlamentaraca uputila je pismo Vladi Srbije u kojoj traže izbacivanje odredbi o biometrijskom nadzoru.

„Zabrinuti smo da bi novi nacrti zakona u Srbiji mogli da legalizuju nametljiv biometrijski nadzor. Danas smo uputili pismo Vladi Srbije, pozivajući ih da uklone odredbe o biometrijskom nadzoru iz svih nacrta zakona“, stoji između ostalog u tom pismu.

Pismo su, između ostalih, potpisali i Gvendolin Delbos-Korfild, poslanica Evropskog parlamenta iz redova Zelenih i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon.

(Beta, Foto: Pixabay)