Hughes brothers Banke iz Novog Sada se polako se sele za Beograd. Za sada samo direktori menjaju mesto stolovanja, ali nije isključeno da posle njih i cele banke promene adresu, a to će onda značiti i smanjenje radnih mesta u glavnom gradu Pokrajine, ali i gubitak poreskih prihoda za celu Vojvodinu.
Elem, Vojvođanskom bankom, članicom grupe Nacionalne banke Grčke –NBG, ubuduće će se više upravljati iz Beograda nego iz Novog Sada jer prvi čovek ove kuće  menja adresu i od 2010. će stalno boraviti u Beogradu. Tako će Vojvođanska banka krenuti stazom kojom su već otišle Meridijan banke, Erste banke i NLB, koje još od ranije  imaju dve glavne kancelarije: jednu u Beogradu, a drugu u Novom Sadu. Sem Nove ljubljanske banke, koja je zvanično sedište premestila u Beograd, ove dve druge su ostavile matične adrese u Novom Sadu.
Vest da će prvi čovek Vojvođanske banke – Nacionalne banke Grčke od naredne godine imatu adresu boravišta u Beogradu, a ne u Novom Sadu razočarala je i zabrinula mnoge, a razloga za zabrinutost imaju i u Vladi Vojvodine. Jer u slučaju da se uz direktora u Beograd preseli i sedište banke u prestonicu nepovratno odlazi i deo prihoda od poreza na dobit korporacija. Srećom pa iz kabineta na Trgu Slobode ne najvaljuju selidbu. Ali, bez obzira na to, nije zgoreg pogledati kako selidba sedišta korporacija ima uticaja na punjenje pokrajinskog budžeta.
Da pojasnimo. Kompletan prihod od poreza na dobit preduzeća, to jest banke sliva se u republičku, državnu kasu, a nakon ubiranja, 42,7 odsto se prosleđuje pokrajinskom budžetu. Ovaj prihod se plaća akontativno, u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, bez obzira na selidbu ili ostanak u Novom Sadu, kako sada stvari stoje, u Vojvodini neće moći da od bankarskog sektora računaju na ovogodišnji prihod ni koliki je bio lane. Pre svega, dobit banaka je sredinom godine bila upola manja i iznosila je 9,6 milijardi dinara, što je 10,7 milijardi manje nego u istom periodu lane. Hoće li rezulatati do kraja godine biti bilji ili gori, znaće se početkom 2010. godine. Ali fantastični preokret, kojim bi se mogao stići profit iz 2008, sasvim izvesno ne treba očekivati.
Međutim, i bez toga prihodi Pokrajine po osnovu bankarskih dobiti biće manji. Među bankama koje su ove godine beležile minus u oslovanju su, od većih, Privredna banka Pančevo, koja je za pola godine zabeležila gubitak od 1,75 milijardu dinara, Kredi agrikol, gde je minus 655 miliona dinara. Pošto obe imaju sedište u APV i Novom Sadu, ako se sve ovo ne ispegla do kraja godine pa još i zaradi, od poreskih prihoda na dobit neće biti uplata ni u pokrajinsku ni u republičku kasu. U vojvođanski budžet mogli bi se sliti poreski prihodi Erste, Vojvođanske, OTP, Oportjuniti i Metals banke, čije je sedište zvanično u Novom Sadu. U potonjoj je prinudna uprava ukinuta, pa će, za razliku od 2008., kada su imali gubitak od četiri milijarde dinara, ove  po svoj prilici uću u krug obveznika poreza na dobit.
Može li Vojvodina nešto učiniti da zadrži sedišta banaka u Novom Sadu? Teško, jer ambijent njihovog poslovanja kreiraju zakoni i drugi propisi koje donose Skupština, Vlada i, naravno, Narodna banka Srbije. A odluke o preseljenju se donose u centralama matičnih zemalja iz kojih su ove grupe.

(www.autonomija.info)