Na pitanje gde je AV pronašao u Ustavu da se mandat predsednika Vlade Srbije može „oročiti“ na dve godine, predsednik je odgovorio da je oročeni mandat premijerke stvar dogovora, a ne tamo nekih ustavnih tehnikalija. SNS, čitaj AV, se na sopstvenoj sednici dogovorio sa samim sobom da će mandat premijerke biti oročen, a onda će posle pola mandata valjda doći neko drugi (valjda Vučević ili Mali) na mesto predsednika Vlade Srbije.

Ako vas ovo podseća na čuvenu „igru“ između ludog i zbunjenog, onda ste na dobrom putu da proniknete u tendencije besmisla ideje o rotirajućem premijeru… Očigledno je monolit SNS-a vidno napukao i to baš na mestu dogovora oko mandata za predsednika Vlade, ali je AV odlučio da premosti ili pak zavari pukotinu koja je nastala usled unutarstranačkog trvenja različitih interesnih grupa i pronašao je model ili modus vivendi pomoću kojeg će i vuci biti siti, a bogami i ovce na broju. E sad, ako je došlo do „male“ zloupotrebe Ustava, gde ne piše ništa o ovom čudnom manevru SNS-ovaca, pa bože moj, događa se to i najboljima, zar ćemo se držati Ustava kao pijani plota.

No, sudeći po velikodušnom gestu AV-a koji je na konferenciji za štampu novinarki poklonio svoj primerak Ustava jer se dotična pozvala na isti kada je AV-u postavila već spomenuto pitanje, predsednik Srbije, koji, opet, svojim mandatom narušava upravo taj isti Ustav jer obnaša i funkciju predsednika stranke, ima sopstveno tumačenje Ustava koje ne korespondira sa istinom i realnošću, ali bože moj, time gore po istinu i realnost. AV smatra da ukoliko se u Ustavu izričito ne zabranjuje oročeni mandat premijera ili premijerke, onda tu i nema nikakvih problema, bez obzira što u Ustavu piše da mandat predsednika Vlade traje četiri godine.

Piše u Ustavu sve i svašta, ali ko će to sve da isprati i pronikne u tajne ustavnih kategorija, zato su se SNS-ovci lepo našli i dogovorili se kao ljudi oko oročenog mandata premijerke, a da li je to po Ustavu ili pak nije, o tome neka palamude&cepidlače pravni analitičari Druge Srbije ili pak opozicije ili Šolaka ili kojih već izdajnika… A ako se i dokaže, nekim čudom, da je odluka u koliziji sa Ustavom, uvek će tu biti Vladimir Đukanović da prkosno objavi: Pa šta! I svi tekući neprijatelji će da crknu od muke jer izigravaju pravne formaliste umesto da prihvate unutarstranački dogovor kao noseću kategoriju narodsko-običajnog prava u Srbalja.

Bez obzira na ovaj nesvakidašnji slučaj očiglednog kršenja Ustava, a u vezi sa oročeno-rotirajućom pozicijom premijera, ipak smo, ruku na srce, navikli na ovakve sumanute scenarije AV-ovskih političkih trudbenika koji i ne znaju ništa drugo nego da se pozivaju na sveto ime i delo predsednika Vučića, a po potrebi i da sakriju sopstvene nepodobštine iza širokih predsedničkih leđa dotičnog. Na predsedniku AV-u je onda da odluči koga će da pusti niz vodu, a za koga će da se bori do poslednjeg Đukanović-Đuke. I tako, dok se mi prepuštamo sveobuhvatnom uticaju predsednika AV-a, naše društvo tone u potpuno beznađe i apatiju, a izgovor za sve nam je čuvena fraza: Ma svi su oni (političari) isti…

Postalo je pravilo da sve probleme rešava AV pa čak i ako to narušava sistem pravnog poretka (kršenje Ustava). To su shvatili svi oni koji na bilo koji način traže nešto od države… Bilo da ste poljoprivrednik koji je na traktoru došao da se bori za svoja prava i interese ili pak radnik FIAT-a – svi redom su svesni da jedino AV može da reši njihove problem i zato mu se direktno i obraćaju, a potom se on, kao deus ex machina, pojavljuje u javnosti i objavljuje spasonosno rešenje koje radnici, traktoristi, rudari, ovi/oni prihvataju kao jedino moguće i pristaju na to bez pogovora. To jeste i suština našeg problema jer prihvatamo, svesno ili nesvesno, volju i odluke jednog čoveka kao jedino relevantne bez ozira na zakone, institucije i formalne procedure.

AV je poslednjih deset godina vredno radio, uz pomoć svoje agitprop mašinerije, ne samo na popularizaciji sopstvene ličnosti već i na obezvređivanju svega i svakog ko bi mogao, eventualno, da ugrozi njegov autoritet. Uspeo je u svojoj nameri i usput porušio sve vrednosti koje drže jedno društvo na okupu, a državu i njene institucije je sveo na puki instrument svoje volje.

Nažalost, Srbija je danas sociopatsko društvo ma koliko ovo zvučalo kontradiktorno… Posledice tridesetogdišnjeg iživljavanja raznih političkih avanturista i primitivaca dovele su nas do stanja ozbiljnog socijal-psihološkog poremećaja za čije će izlečenje biti potrebno mnogo vremena i truda. Proces bolnog oporavka započeće onog trenutka kada sa vlasti ode jedan od glavnih vinovnika naše nesreće – AV & Co, ali ništa se neće promeniti ako iza njega ostanu i “vrednosti” koje nam je proklamovao do sada. Naš sociopatski problem neće biti rešen ako jedan autoritarni sistem zamenimo drugim, jer će se onda nasilje nad građanima nastaviti bez obzira ko su akteri, to jeste nasilnici. Čekaju nas godine dugog oporavka i bolnog lečenja kako bismo postali koliko-toliko normalno društvo rešeno vere u “dobru volju” autoritarnih demagoga.

(Autonomija, foto: Beta)