Nakon sastanka u Vladi, održanog početkom juna uz prisustvo predstavnika međunarodne zajednice, stvari su se načas pokrenule jedino u domenu administriranja Akcionog plana. I ni u čemu više.

Ako strategija i dalje bude sporo i nedosledno primenjivana, možemo je slobodno podvesti pod znakove navoda. Biće to tužan početak kraja ili kraj početka dokumenta koji je obećavao. Dugo se „porađao“, uz mnogo muka u inkluzivnom i transparentnom postupku u kojem mu presuđuje politička volja Vlade Republike Srbije i Ministarstva kulture i infomisanja. Nezainteresovanost za primenu sopstvenog dokumenta tokom prve polovine njegovog važenja graniči se sa opstrukcijom koja već pokazuje sopstvenu kontraproduktivnost. Ako se uskoro nešto konkretno ne promeni, retko kome će više pasti na pamet da ubuduće učestvuje u izradi strateškog dokumenta koji ni sama vlast ne poštuje i čija se svrha može podvesti pod kupovinu vremena. U toj mimikriji, deo odgovornosti ima i međunarodna zajednica koja doskora nije sa istom prilježnošću hvalila proces izrade i usvajanja i sa istom strašću primećivala ignoranciju vlasti u odnosu na sopstveni dokument u koji je uloženo vremena, znanja, sredstava i nade. Neke promene u tom odnosu naziru se nakon nedavne posete Beogradu Tereze Ribeiro, predstavnice OEBS-a za slobodu medija.

Za to vreme svet oko nas ne gubi vreme. Novo medijsko okruženje stvara izazove na koje treba odgovoriti. Inovacije, privlačenje publike u prezasićenom medijskom okruženju, kao i pronalazak novih biznis modela na zahtevnom tržištu trebali bi da budu u fokusu u ovdašnjem procesu prilagođavanja novim zahtevima i željama zahtevnog auditorijuma. Umesto toga, vrtimo se oko svoje ose čekajući izradu i usvajanje izmena i dopuna medijskih zakona, koji će možda biti prevaziđeni i zastareli kada konačno započne njihova primena. I tako ćemo ponovo juriti svoju senku umesto da smo iskoristili činjenicu što su važeći medijski zakoni pre osam godina kad su usvajani istinski „uhvatili korak“ sa modernim tendencijama i važećom međunarodnom legislativom u toj oblasti.

Dosadašnja (ne)primena ovdašnje strategije i izmene i dopune zakona sa pravom mogu da dobiju prefiks „tzv.“ naročito zato što i ono gde nas postojeći zakoni obavezuju, mi ne primenjujemo iz samo nama znanih razloga. Koja je svrha Upravnog odbora pokrajinskog javnog medijskog servisa ako mu treba čak godinu dana da imenuje v.d. generalnog direktora? Prošle godine istekao je mandat i programskom direktoru, glavnom i odgovornom uredniku Prvog programa televizije i uredniku Web redakcije. I nikom ništa. Prioriteti su negde drugde. U nekoj drugoj oblasti. Na nekom drugom mestu. Dok se ne odluči drugačije tj. preko noći ne produži mandat vršiocu dužnosti pokrajinskog javnog medijskog servisa. Do narednog leta.

Isto važi i za Medijsku strategiju. Ili „strategiju“ – ako se ubrzo nešto radikalno ne promeni.

(Javni servis.net, foto: Autonomija)