“Jednostavno se osećaš dehumanizovano kada živiš u naselju u kom ne možeš da dišeš od smrada i dima”, reči su aktivistkinje Eko straže Nine Ciganović, koja je do skoro živela u blizini novosadske deponije, na kojoj se svakodnevno odlažu velike količine otpada.

Deponija se prostire na području pored novosadskog naselja Klisa, u blizini autoputa E-75 koji vodi od Novog Sada do Beograda. Na sajtu Grada Novog Sada iz 2009. godine piše da je postojeća novosadska deponija sanitarna, što u skladu sa propisima Evropske unije podrazumeva da ona ima zaštitu zemlje koja će sprečiti đubre i štetne materije da dođu do podzemnih voda, gasne bunare za prikupljanje štetnih gasova, kao i sistem za kompostiranje i slično.

Međutim, Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine objašnjava da ona ne zadovoljava standarde, kao i da negativno utiče na životnu sredinu.

“Mi imamo minimalne mere zaštite životne sredine, sam otpad se deponuje i prekriva inertnim materijalom. Takav način je odavno prevaziđen i s obzirom na količinu otpada koji se deponuje, to predstavlja ozbiljan problem za životnu sredinu i nosi opasnost da zagađujuće materije koje se gomilaju na toj deponiji prolaze u druge parametre životne sredine, kao što su voda, vazduh, živi i neživi organizmi, i na taj način utiču štetno i na naše zdravlje”, kaže Jezdimirović.

Pre nešto više od pet godina, VOICE je pisao o problemu novosadske deponije i njenom negativnom uticaju na životnu sredinu. Jezdimirović kaže da se situacija nije znatno promenila posle pet godina, kao i da je jedan od najvećih problema to što novosadska deponija zagađuje podzemne vode.

“Ona nema vodozaštitni sloj ispod sebe koji ne dozvoljava da otpadne vode završe u podzemnim vodama. Naprotiv, sve to što se spira i cedi sa same deponije ima veliku šansu da uđe u površinske, ali i u podzemne vode”, upozorava Jezdimirović.

Najveći problem tinjajući požari i smrad

Prema podacima koje je VOICE dobio od Inženjera zaštite životne sredine, samo tokom prošle godine se na teritoriji Srbije zbog neadekvatnog odlaganja otpada desilo 1715 požara. Jedan od ovih požara je prošle godine zahvatio i Novosadsku deponiju. Aktivistkinja Eko straže Nina Ciganović, koja je dugo živela u blizini deponije, kaže za VOICE da najčešći problem meštana Klise jeste zapravo dim koji se prečesto oseti u vazduhu, za koji meštani jako dugo nisu znali odakle dolazi.

“Pre par godina se pročulo da dim dolazi sa novosadske deponije koja konstantno tinja. Jedan od velikih problema je što se zbog izloženosti dimu sve veći broj ljudi žali na respiratorne probleme, ja sam jedna od njih. Upravo u mojoj porodici svi gotovo konstantno imamo neku vrstu respiratornih problema koje je iz godine u godinu sve teže i teže lečiti.”, kaže sagovornica VOICE-a.

Ona dodaje da veliki problem predstavljaju i neprijatni mirisi zbog kojih se, prema njenim rečima, meštani jednostavno osećaju dehumanizovano kada živiš u naselju u kom je neprijatan miris svakodnevica.

Govoreći o manjku interesovanja za probleme meštana Klise od strane institucija, aktivistkinja Eko straže kaže da je pokušala da stupi u kontakt sa  Gradskom upravom za zaštitu životne sredine, ali od institucija nije dobila adekvatan odgovor.

“Poslali smo im mejl sa nekoliko pitanja vezanih na deponiju, na koje smo dobili odgovor da naše aplikacije nisu licencirane od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine, iako to nije propisano nijednim zakonom kao obavezan uslov i na taj mejl nismo dobili odgovor. To je jedina ‘komunikacija’ koju smo uspeli da uspostavimo”, kazala je ona.

Ni posle više pokušaja, VOICE nije uspeo da stupi u kontakt sa predstavnicima Gradske uprave za zaštitu životne sredine.

Da li rešenje leži u Regionalnom planu upravljanja otpadom?

Sredinom 2020. godine potpisan je Regionalni plan upravljanja otpadom, koji podrazumeva da se smanje negativni uticaji deponija na životnu sredinu. Prema ovom planu, pored postojeće Novosadske deponije, trebalo bi da bude izgrađena još jedna, sanitarna deponija, kao i Regionalni centar za upravljanje otpadom. U Regionalnom centru bi trebalo da se reciklira i reguliše otpad koji proizvode građani Novog Sada, ali i meštani Bačke Palanke, Bačkog Petrovca, Beočina, Žablja, Srbobrana, Temerina i Vrbasa.

Igor Jezdimirović objašnjava da izgradnja nove deponije nije ono što je ključno za upravljanje otpadom, jer ako nastavimo samo da bacamo otpad bez selekcije i reciklaže, jako brzo će i nova deponija biti zatrpana.

„Ključ upravljanja otpadom leži u uspostavljanju jasnog sistema koji će biti dugoročan i koji će se polako usavršavati i podešavati. Prosečan građanin Novog Sada dnevno proizvede 1,15 kilograma otpada i to sve na kraju završi na Novosadskoj deponiji. Ono što nama ne treba, može naći neku drugu svrhu ili biti ponovo od koristi. Ono što već bacamo, treba da sortiramo i pošaljemo u proces reciklaže”, kaže on.

On smatra da Grad Novi Sad mora biti istrajan u svojim projektima da približi reciklažu građanima, kao i da se nakon izgradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom na sanitarnu deponiju koja treba da bude izgrađena pored sme odlagati samo ono što ne može da bude tretirano ili ono što ostane nakon tretiranja otpada.

Nina Ciganović kaže da građani mogu da promene situaciju u kojoj se nalazi novosadska deponija pritiskom na nadležne organe i institucije, ali da te akcije moraju biti dobro iskoordinisane.

“Jednostavno, moramo obraćati pažnju na to što se dešava oko nas. Moramo razbiti verovanje da mi ne možemo da učinimo ništa. Mi moramo da radimo na kreiranju funkcionalnog i održivog sistema upravljanjem otpadom, to je veoma dugačak put, ali hajde da počnemo od jednostavnih stvari. Očigledno je da lokalne gradske vlasti nemaju neku veliku želju da nam pomognu kreirajući sanitarnu deponiju, zato moramo da ih nateramo da deluju”, kazala je ona.

Aleksandar Bugarin (VOICE)