Fond za humanitarno pravo predstavio je deseti godišnji izveštaj o radu Tužilaštva za ratne zločine.

Zamenica šefa Delegacije EU i Srbiji Mateja Norčič-Štamcar kaže da je procesuiranje ratnih zločina deo šire teme regionalnog pomirenja.

„Uprkos sukobima pre tri decenije to pitanje ne možemo da zaboravimo. Od 20 merila, šest se odnosi na procesuiranje ratnih zločina. Uprkos usvajanju dve nacionalne strategije u poslednjih šest godina, suđenja su spora, 31 nerešen predmet u predistražnoj fazi. Veličanje ratnih zločina i negiranje genocida u Srebrenici je i dalje prisutno u srpskoj javnosti. Opada broj optužnica“, kaže ona.

Dodaje da je to loš trend za koji se nadaju da će se promeniti i da EU ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina.

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo kaže da su svi nalazi na istoj liniji kao Izveštaj o napretku Srbije u EU.

„Od 2003. godine 90 optužnica, 212 osoba, 88 osuđenih, 54 oslobođeno, samo 740 žrtava dočekalo pravdu. U Tužilastvu ima 12 zamenika i jedan tužilac, ali i dalje imaju skromne rezultate. Ono što utiče na suđenja i ceo proces suočavanja sa prošlošću, osuđeni pred Haškim tribunalom su se vratili u Srbiju pa se tretiraju kao vojni analitičari, pišu knjige, pojavljuju se na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Imamo pandemiju ratnih zločinaca u javnom prostoru„, rekla je Žanić.

Punomoćnica oštećenih Marina Kljajić je istakla neefikasan rad Tužilaštva za ratne zločine.

„Sedam optužnica, samo tri rezultat samostalnog rada, ostali predmeti ustupljeni iz BiH. Broj zamenika se stalno povećava a rezultati sve lošiji. Ni jedna optužnica nije podignuta 2020. za zločine na Kosovu. Dugogodišnji problem je izostanak optužnica za visokorangirane pripadnike vojske i policije. Regionalna saradnja je izuzetno važna, jer su žrtve, svedoci i počinioci ratnih zlocina različitim državama. Dešava se da drzave izbegavaju da izruče svoje državljane“, rekla je.

Istaknuto je da je predmet Ćuška rekorder, pošto traje 11 godina.

(N1)