Skoro 800.000 ljudi izvrši samoubistvo svake godine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, suicid je drugi najčešći uzrok smrti osoba uzrasta između 15 i 29 godina – dok su prvi saobraćajne nezgode. 

Uopšte nije sporno ni upitno da je u pitanju važna tema. Međutim, kada se govori o ovim temama: gde se tačno krije granica u tome šta je informacija od javnog značaja – a šta je puka jurnjava za klikovima? Kako ovakvo izveštavanje utiče na celu populaciju? Zbog čega mediji posvećuju više pažnje privatnim životima porodica i osoba koje su izvršile samoubistvo – umesto traganju za rešenjima i uzrocima ranije pomenute statistike? 

Šefica Odseka za medijske studije i profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Smiljana Milinkov kaže za podkast Reaguj! da je tema mentalnog zdravlja nedovoljno zastupljena u medijima. 

“S jedne strane i dalje se problemi mentalnog zdravlja i pitanja uopšte mentalnog zdravlja smatraju nekako nevažnim. Mediji ne pridaju po mom mišljenju dovoljno pažnje. Te teme se nalaze ili u onim segmentima programa ili na onim stranicama gde su neke opuštenije teme, i vrlo često je to taj pristup: “Kako sebi pomoći u pet koraka; Kako sebi ulepšati dan”, a u stvari se radi o vrlo ozbiljnim problemima. Čini mi se mediji i ne pridaju dovoljno pažnje”, navodi ona. 

Čak i kada se o ovoj temi govori, u nju se ne ulazi dovoljno, te ovaj problem bude samo zagreban po površini, smatra Milinkov.

“U toj nekoj, po mom mišljenju, relativizaciji tog opsega tema mentalnog zdravlja, smatram da je suštinski problem da se nedovoljno analizira na koji način i kome građani mogu da se obrate; da nema dovoljno analitičkih, istraživačkih priča. I vrlo često, da, ako osetite da vam nije dobro potražite pomoći. Ali gde da se potraži pomoć? U kakvom stanju su državne zdravstvene ustanove koje su dužne da brinu o mentalnom zdravlju? Na šta nailaze građani kada se obrate? Šta je sa onima koji nemaju dovoljno sredstava da plaćaju privatno psihoterapiju ili odlazak kod psihologa?”, napominje Milinkov. 

Tabloidno i senzacionalističko izveštavanje o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol često je prisutno upravo kada je reč o izveštavanju o samoubistvima. U jurnjavi za klikovima – mediji često zanemariju činjenicu da i preminula osoba ima pravo na svoju privatnost i dostojanstvo, kao i njihova porodica.

Psihološkinja Tanja Bokun kaže da senzacionalističan način izveštavanja o suicidu utiče uznemirujuće na čitavu populaciju – a posebno pogađa osobe koje su indirektno ili direktno povezane sa osobom o kojoj se izveštava.  

“Čak mi se desilo da vidim i pokrivena tela, oproštajne poruke i slično. To zaista uznemiruje svakog od nas. Kada je u pitanju osoba koja i sama razmišlja o samoubistvu, to podrazumeva još jedan dodatni pritisak i dodatnu nelagodnost. Postoji i deo stanovništva koji je veoma važan i koga sve ovo najviše pogađa, a to su ljudi koji su indirektno ili direktno povezani sa tom osobom. Govorimo o rođacima, prijateljima, komšijama, koji sigurno prolaze kroz teške trenutke, a ovakav način izveštavanja tu situaciju dodatno otežava i komplikuje”, ističe Bokun. 

Upravo zbog toga, Centar Srce je prošle godine započeo kampanju pod nazivom “Pripazi na ton”, sa ciljem da skrenu pažnju na činjenicu da neetičko izveštavanje može da dovede do pogoršanja javnog zdravstvenog stanja. Tanja Bokun koja je dugogodišnja volonterka u centru Srce, objašnjava cilj ove kampanje. 

“”Pripazi na ton” u smislu treba voditi računa o tonu kojim se izveštava o bilo kakvim problemima u vezi sa mentalnim zdavljem, a “Pripazi na klik” je poruka konzumentima. Svi mi vrlo olako klikćemo na senzacionalističke naslove, iza kojih ne stoji nikakva značajna ili bitna poruka, ali taj senzacionalistički naslov tj. klik je ono šta tom mediju donosi povećanje profita i pokušavali smo da ukažemo, posebno mladima, da zapravo time ne dobijaju novu ili značajnu informaciju – već su u samo u funkciji povećanja nečije zarade”, napominje Bokun. 

Već spomenuti senzacionalizam dovodi do otkrivanja informacija o žrtvama, što ne bi smelo da bude slučaj. S druge strane, ovakav medijski sadržaj ne nudi ono što je najneophodnije, a to je informativnost, napominje Milinkov. 

“Najproblematičnije je to što se u čitavom tom spletu različitih tekstova najmanje vodi računa o dostojanstvu i žrtava i onih koji su bliski sa žrtvom. Apsolutno se otkriva identitet i naprosto se od tog čina pravi senzacija, što je u stvari jako problematično kad gledamo društvo u crveni. Na neki način pravi se spektakl gde nema apsolutno mesta tome. S druge strane, u svemu tome izostaje ono što je najvažnije, a to je informativnost – na koji način najbliži mogu da reaguju – ili sama osoba, kome može da se obrati, kako da dođe do prevencije, da ne dođe do onog najtragičnijeg dela.  U tom momentu se u stvari sav fokus stavlja na taj konkretan slučaj, čemu ne bi trebalo da bude mesta, već bi trebalo da se govorio o porastu suicida kao ozbiljnom društvenom problemu i svemu onome što dovodi do toga”, objašnjava Milinkov. 

Psihološkinja Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Marija Rosandić, navodi na šta mediji moraju obratiti pažnju prilikom izveštavanja o temama koje su u vezi sa mentalnim zdravljem. 

“Svakako to su poštovanja etičkih principa izveštavanja o bilo kojoj temi, ali nekako se čini da je važno za ovu temu da se prvo postavi pitanje šta javnost dobija tom temom, u kojoj meri se neke infromaciju trebaju i moraju plasirati u javnost. Ja doživljavam da mediji i stručnjaci za mentalno zdravlje treba da budu neka vrsta sagovornika i da mediji mogu i treba da doprinose edukaciji javnosti, da informišu javnost i menjaju njihove stavove, posebno one koji se temelje na nekim mitovima, predrasudama ili informacijama koje nisu utemeljene u psihologiji. Ono što je posebno važno je da mediji mogu da imaju istu tu ulogu zagovaranja za promene na nivou društva – da ti tekstovi uvek imaju neku širu sliku, zato što mentalno zdravlje jeste pitanje javnog zdravlja i celokupnog društva, a ne samo pojedinca”, napominje ona. 

Međutim, i pored negativnih primera, ono što je dobra vest je da se sve više novinara bavi temama vezanim za mentalno zdravlje. 

“Čini se da je tome doprinela i ova pandemija koronavirusa, u poslednje dve godine ova tema jeste zastupljenija u medijima iz nekih drugih uglova. Eto, mi smo u okviru Festivala mentalnog zdravlja prošle godine i prvi put pokrenuli konkurs za novinare koji je posvećen etičkom izveštavanju o mentalnom zdravlju i gde jeste cilj da se istaknu primeri kako se na adekvatan način govori o ovoj temi”, zaključuje Rosandić. 

Sanja Kosović (redakcija podkasta Reaguj!, naslovna fotografija: Pixabay)

Tekst je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).