Bivši komandant NATO-a rekao je da je zbog straha „u vezi s nuklearnim oružjem i Trećim svetskim ratom“ Zapad „potpuno odvraćen“, a Vladimir Putin „potpuno nesputan“ dok ruski lider nastavlja sve brutalniju invaziju na Ukrajinu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

„Prepustili smo inicijativu neprijatelju“, rekao je Filip Bridlav (Philip Breedlove) gruzijskom servisu RSE-a u nedavnom intervjuu.

Bridlav je penzionisani general američkih vazdušnih snaga koji je predvodio snage SAD u Evropi i bio vrhovni komandant NATO-a od 2013. do 2016. godine.

RSE: Da li je NATO uradio dovoljno da pomogne Ukrajini? Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tražio je više oružja.

Filip Bridlav: Po mom mišljenju, nismo. U ratu, želite da odvratite neprijatelja, želite da imate inicijativu, a ne da neprijatelju date inicijativu. A prepustili smo inicijativu neprijatelju. Moramo još mnogo toga da uradimo u ulozi snabdevača. Tamo još nismo dali protivvazdušnu odbranu za srednje i velike visine, tamo još nismo dali krstareće rakete za odbranu obale. I dalje ne razumem zašto tamo nismo dali MiG-ove (borbene avione) koje druge zemlje žele da im daju. Dakle, postoji mnoštvo stvari čak i unutar našeg ograničenog formata koje još treba da uradimo.

RSE: Zelenski je rekao liderima NATO-a da mu nikada više ne pričaju da ukrajinska vojska nije dostigla standarde NATO-a. Koliko je dobra ukrajinska vojska?

Bridlav: Pa, pokazuju nam koliko su dobri. Oni su veličanstveni. Pripremili su dubinu odbrane. I veoma su razmišljali o tome kako da se bore s manjom i lošije snabdevenom silom protiv veće i mnogo masivnije mehaničke sile. I to zasad dobro funkcioniše, a, naravno, znači da troše mnogo municije i vojnog naoružanja i tu sada Zapad mora da pojača svoju igru i da ukrajinskoj vojsci da ono što joj je potrebno da se bori.

RSE: Irak, Bosna i Libija su sve mesta gde je NATO, odbrambeni savez, ranije intervenisao da bi sprečio humanitarnu katastrofu. Da li se razlog zašto to nije uradio u Ukrajini svodi na to da Moskva ima nuklearno oružje?

Bridlav: Kao što sam ranije pomenuo, suština je da smo mi na Zapadu, svakako moja zemlja i NATO, potpuno odvraćeni po tom pitanju. Toliko smo bili zabrinuti zbog nuklearnog oružja i Trećeg svetskog rata da smo sebi dozvolili da budemo potpuno odvraćeni. A Putin je, iskreno, potpuno nesputan. Prešao je na najstrašniji rat protiv građana Ukrajine, u ovom trenutku je to više od zločina. Ako se sećate šta su svi zapadni lideri nedeljama govorili, ako on uradi ovo, onda ćemo uraditi ono. To je definicija prepuštanja inicijative neprijatelju i reaktivnog postupanja na ono što neprijatelj radi. Ne želite da uradite ono što smo mi radili, a to je da budete odvraćeni i prepustite inicijativu neprijatelju.

RSE: Kakvu poruku šalje NATO, ako je uopšte ima, kao rezultat?

Bridlav: Pa, poruka o kojoj brinem je poruka Irancima, Severnim Korejcima i Kinezima. Moraćemo da se sada bavimo gospodinom Putinom, i moraćemo ponovo da uspostavimo odvraćanje i moraćemo da povratimo inicijativu. I moraćemo da pošaljemo gospodinu Putinu snažnu poruku da Zapad ne trpi ono što on radi. Ako to uradimo, možda ćemo moći ponovo da odvratimo Irance, Severne Korejce i Kineze, ali sada, poruka koju šaljemo celom svetu jeste da ako dobijete nuklearno oružje, imaćete određenu reakciju Zapada i svakako SAD… (to je to). A mislim da to nije poruka koju želimo da im pošaljemo.

RSE: Kako ocenjujete ruske oružane snage u Ukrajini?

Bridlav: Bojno polje govori samo za sebe. Ako je bila druga najbolja (vojska) na svetu, u ovu borbu nije poslala svoj prvi tim, jer ova borba nije dobro izvedena. Nekoliko stvari koje smo skroz očekivali od Rusa očigledno nisu tu. Očekivali smo da će se Rusi voditi ono što mi u NATO-u zovemo kombinovanom borbom – integracija kopnenih, vazdušnih i pomorskih snaga, sveobuhvatni plan koji se sprovodi na bojnom polju – a toga izgleda nema. Druga interesantna stvar je koliko su malu ulogu imale ruske vazduhoplovne snage. Sputana je ograničenim ukrajinskim zemlja-vazduh kapacitetima. Mislili smo da Rusija može da izvede kombinovanu borbu. Mislili smo da Rusija može da savlada protivvazdušnu odbranu. I nismo videli ni jedno ni drugo, a pretpostavili smo da je Rusija znala kako da to uradi. Ako jeste znala, to nije pokazala u Ukrajini.

RSE: Šta je s drugim faktorima, uključujući moral ruskih trupa?

Bridlav: Postoje jasni pokazatelji da je moral ruskih trupa loš. Na početku rata, izvidnički vod, koji u našoj vojsci čine neki od naših najopasnijh momaka, predao se na severoistoku Harkiva, i jedna od prvih stvari koje su izgovorili bila je: ‘Imate li hrane?’ Drugi problem za Ruse je medicinska pomoć za ranjene. Naši vojnici znaju da ćemo ih odvesti s bojnog polja, bez obzira na sve, i da ćemo im pružiti medicinsku negu, kao i da će svaki dan imati nešto da jedu a povremeno i nešto toplo za jelo. Takva vojska ima dobar moral, a mi vidimo znake da su sve to problemi za Rusiju.

RSE: Rekli ste 2. marta: „Zauzimanje Kijeva je najveća i najvažnija meta Rusije“. Mesec dana kasnije, nisu ni blizu tome. Šta bi u ovom trenutku mogli biti realistični vojni ciljevi Rusije?

Bridlav: Imali su plan za koji su mislili da će biti potrebno dva, možda tri dana. Planirali su na osnovu toga, što znači, mislim, da su napravili mnogo grešaka u onome što su spremili za borbu. Očigledno nisu doneli dovoljno zaliha niti su imali planove za dostavljanje zaliha. A ako su mislili da će ovde biti dobrodošli, sada je jasno da je Rusija od svih u Ukrajini napravila neprijatelje. Nema nikog ko će mahati ruskim zastavama posle onoga što su uradili Ukrajini i ukrajinskom narodu. Tako da mislim da ćemo možda videti kako Rusija menja svoje ciljeve. Verujem da možda ulazimo u fazu u kojoj Rusija pokušava da poboljša svoju pregovaračku poziciju. Verujem takođe da je pomalo cilj predsednika Zelenskog da se krene u kontraofanzivu i da počne da se vraća deo teritorija kako bi poboljšao svoju pregovaračku poziciju. Svi se nadamo i molimo da možemo doći do rešenja pregovorima. Ali, sebično, reći ću vam da ne treba da prihvatamo ništa što predsednik Zelenski ne želi. Ovde se ne radi o tome šta Zapad sada želi za Ukrajinu. Radi se o onome što Ukrajina i predsednik Zelenski žele za svoj narod. A mislim da bi trebalo da zahteva nazad sve ukrajinske teritorije. Ne treba da pokušavamo da ga primoramo na nešto manje od toga.

RSE: Da li mislite da postoji nešto što bi navelo Putina da zaustavi invaziju na Ukrajinu?

Bridlav: Ako naiđe na silu, prestaće. A iskreno, to je ono na čemu Ukrajina sada radi. Predstoji još mnogo ružnih stvari. Ali ako bi ušli drugi, a gospodin Putin naleti na čelik, verujem da bi stao. Ako gospodin Putin nastavi svojim zločinačkim putem i uradi nešto ludo, kao što je upotreba biološkog, hemijskog ili nuklearnog oružja, kako su rekle države, možda će dobiti drugačiji odgovor. Drugo, po mom mišljenju, sankcije nikad nisu promenile gospodina Putina. Sankcije su naškodile Rusiji. Naškodile su ruskom narodu. Naškodile su ruskoj privredi. Ali one nikada, nikada nisu uticale na postupke gospodina Putina. Sankcije su, međutim, sada tako teške i svakim danom su sve teže. I dalje ne verujem da će promeniti gospodina Putina, ali oni mogu da promene one oko gospodina Putina. Nekada sam govorio da se zavera nikada neće dogoditi. Ali iskreno, gospodin Putin nanosi toliko patnje svom narodu. I oni počinju da shvataju šta se zaista dešava u Ukrajini. Sada se ne bih kladio na to.

RSE: Da li postoji realističan izlaz koji bi Zapad mogao da ponudi Putinu u ovom trenutku?

Bridlav: Ne verujem da postoji realističan izlaz koji bismo mogli da ponudimo gospodinu Putina koji bi bio prihvatljiv gospodinu Zelenskom. Zato sam to ranije rekao. Imam čvrst stav i želim da iskoristim svoj glas da kažem da nije na nama da govorimo predsedniku Zelenskom šta treba, a šta ne treba da radi u pregovorima. On treba da donosi odluke za svoju zemlju. Zelenski je ratni lider, vidimo tamo pravog ratnog lidera. Ako odluči da kaže: ‘Ne, ne odustajem od ovih trenutno okupiranih teritorija’, onda tu stajem iza predsednika Zelenskog.

RSE: Postoji li potencijalni rizik da bi Putin mogao da pretvori Ukrajinu u evropsku verziju Sirije?

Bridlav: Ruski način borbe kada ne može da pobedi je upravo ono što ste videli na istoku Sirije. To je upravo ono što vidite u Mariupolju. Ako ne mogu da pobedim vašu vojsku, ubijaću i terorisaću vaše civile. Jedna od stvari koje oni rade jeste da izbeglice koriste kao oružje; imaju milione ljudi koji su krenuli u Evropu. A setite se šta se desilo s prethodnim prilivom izbeglica u Evropi, stvorio je svakakve političke probleme, oborio par veoma važnih i jakih vlada. Tako pravi problem za sve zemlje NATO-a duž granice, to je novi ruski način ratovanja. I ne možemo da to dozvolimo.

RSE: Postoji li opasnost da, kako se sukob odugovlači, ostatak sveta bude manje osetljiv, da obraća manje pažnje na ono što se dešava u Ukrajini?

Bridlav: Verujem da ljudi postaju umorni. Drugi su razdraženi. Treći će biti ljuti na ono što vide da se odigrava. Ako ste pratili ankete u Americi, do sada 62 odsto Amerikanaca veruje da treba da radimo više u Ukrajini. I taj broj raste zbog zverstava koja viđamo svakog dana, apsolutno gnusne kriminalne aktivnosti gospodina Putina i njegovih snaga. Gledamo kako se to prikazuje na televiziji svaki dan i američki narod postaje umoran od toga. Pretpostavljam da se to dešava i na drugim mestima širom sveta. Tako da verujem da nećemo biti manje osetljivi, samo ćemo biti još ljući.

(RSE, foto: Flickr)