Ako ih ne možeš pridobiti ti ih potkupi – tako su se oduvek kod nas ponašali razni politički „faktori“ pred izbore. Pa se nudila mala finansijska nadoknada i socijalni paket u vidu brašna, ulja, šećera, kafe itd. Ništa već neviđeno na srpskoj politikantskoj sceni neposredno pred izbore… Ali da neko tako dugo i planski arči i razbacuje pare pokušavajući da potkupi glasače za izbore, pri tome koristeći novce tih istih koje potkupljuje, to jeste nas građanki/građana Srbije – to još nismo viđali&doživljavali.

Prvo je AV, čisto zagrevajući svoju velikodušnu ruku, podelio građanima (preko Malog ministra finansijskog), krajem proleća trideset evra, uz obećanje da će biti još dvadeset na jesen, što je i ostvareno. No, bez obzira na sve „helikopterske“ pare nešto građani i nisu baš oduševljeno reagovali na pomoć od strane države koja se zadužila kako bi građanima isplatila tu crkavicu – tako da ne samo što uzimaju naše novce već se i zadužuju kod ko zna koga i uz ko zna kakve (nepovoljne) uslove&kamate. Građani ne samo da nisu pozitivno odreagovali na poklonjenjene novce, već su, neki otvoreno a neki potajno, počeli da simpatišu i podržavaju ekološke proteste protiv Rio Tinta, iako je AV lepo svima objasnio da tako rade u korist svoje štete a u korist opozicionih izdajnika&prevaranata.

Kada su AV&Co uvideli da njihova helikoptersko-finansijska politika ne funkcioniše kako su očekivali onda su odlučili da problem koji ne mogu da reše sa „pari“ srede sa „puno pari“, pa su povećali ulog i prvo obećali penzionerima po dvadeset hiljada dinara početkom 2022., a malo potom i mlađoj populaciji, od 18 do 29 godina, po stotinu evra. No, ni sa tim obećanim novcima AV nije siguran za svoju politikantsku budućnost pa je brže-bolje mladima obećao još jednu finansijku tranšu/pomoć, ali nakon izbora 3. aprila i ako, naravno, AV ostane na vlasti. Ovo je takođe svojevrstan novitet u pokušaju da se građani potkupe za lične politikantske interese, ali kada je vlast u pitanju AV očigledno neće prezati ni od nemogućeg kako bi zadržao kontrolu nad ubedljivo-većinskim vlasničkim paketom nad državom Srbijom.

Kako smo već odavno čuli, ali izgleda nismo razumeli ili pak izvukli poentu, od strane tzv. (neo)liberalnih ekonomista: Nema besplatnog ručka. Ako ovo prevedemo na nivo partijsko-politikantskih predizbornih kalkulacija/kombinacija onda jasno uviđamo da nema ni „besplatnih“ izbora, kako po vlast tako i po građane. No, kada se sve svede, a tek ćemo dobiti račun, ovu helikopterštinu i arčenje našeg novca na potkupljivanje mlađeg & starijeg dela građanske populacije, kako bi ovi pravoverno glasali na izborima 3. aprila, plaćaćemo „i na mostu i na ćupriji“. Nije samo do para, mada ni ovaj aspekt nije zanemarljiv, naprotiv, ovde se verovatno radi o silnim stotinama miliona eura koje ćemo morati vratiti stranim poveriocima (preko 900.000 mladih trenutno se prijavilo za pomoć od stotinu evra, a kada tome još pridodamo i preko milion penzionera – po dvadeset hiljada, onda uzmite digitron i izračunajte koliko je to novaca kojim zadužujemo ne samo sebe nego i buduće generacije). A ko zna gde sve AV ove pare posuđuje i od koga, a i uz kakve garancije…

Plašim se da kada belosvetski „zelenaši“ krenu da naplaćuju naše dugove da neće biti dosta ni sve što imamo, već ćemo morati da se obavežemo na plaćanje i za neka buduća vremena, pa ćemo morati da im poklanjamo zemlju, vodu, nebo… Pojaviće se neki ljudi u skupim odelima i kožnim tašnama i zapečatiti nam sudbinu možda i za sva vremena jer smo pristali da nas potkupi jedan diktatorčić sa svojom ekipom. Da li će ovi naplatioci dugova biti Kinezi, Rusi, Amerikanci ili Evropljani, za nas i ne igra neku ulogu jer će ceh biti veliki i to ne samo zbog predizbornog potplaćivanja glasača već i zbog mnogobrojnih sumnjihvih poslova&transakcija za koje ćemo tek da čujemo kada nam ispostave račun. Ova vlast živi od kredita i pozajmica za koje plaća(mo) zelenaške kamate, a građanima to predstavlja kao „uspešnu“ ekonomsku politiku i prikazuje sebe kao „balkanskog tigra“.
Šteta je već učinjena i to velika, a tačno kolika saznaćemo kada odu AV-ovci…

Da li će nakon 3. aprila uslediti „jauk i škrgut zuba“ – uskoro ćemo da vidimo. Mi se trenutno nalazimo u nemogućoj poziciji gde se od nas traži ili da očuvamo ovu AV-ovsku nesreću pa proživimo još malo verujući u njihove bajke&iluzije, ili pak da menjamo vlast pa i po cenu državnog bankrota. Čujem da nam neki ekonomisti najavljuju upravo ovakvu sudbinu ukoliko se promeni vlast i da će istina žestoko da nas šutne u zadnjicu, ali negde moramo podvući crtu i zaustaviti dalju propast ako je tako nešto uopšte više i moguće. No, bože moj, i u bankrotu se živi, doduše tanko i uz mnogo odricanja, međutim ako smo izabrali put promena onda moramo da preuzmemo to breme na sebe. Ništa nam ne preostaje nego da gradimo sve ispočetka, korak po korak, i da više nikada ne dozvolimo da nam ovi akrepi dođu ponovo na vlast. Ukoliko niste spremni za to onda nam ovi izbori 3. aprila neće doneti ništa novo, ma kako se završili.

Postavite sebi, pre izbora, jedno „referendumsko“ pitanje: Da li ste spremni da zadužite i budućnost svoje dece zbog ove vlasti? Ako niste, onda jedno ekonomsko-egzistencijalno pitanje: Da li ste spremni da zasučete rukave kako bi toj istoj deci obezbedili kakvu/takvu budućnost? Ili ćemo da kukamo da se „4. april“ nikada nije desio, kao onomad „6. oktobar“…

(Autonomija, foto: N1)