Povodom građanskih protesta koji se odvijaju širom Srbije, predsednik ove nesrećne države Aleksandar Vučić ponovo je potegao svoju staru tezu o “pristojnoj Srbiji”. Dok su se vozili autobusom na svečanu akademiju povodom 13. rođendana partije, Vučić je podmlatku Srpske napredne stranke, budućim funkcionerima i čerupačima državnog budžeta, poručio: “Danas ste mogli da vidite razliku između pristojne Srbije i one koja to nije”, odnosno “razliku između onih koji rade i grade i onih koji hoće destrukciju”. Potom je u govoru na rođendanskoj proslavi ponovio istu mantru, da su naprednjaci tog dana pokazali kako izgleda pristojna Srbija, i zahvalio se svojim stranačkim saborcima, tačnije – podanicima, što predstavljaju pristojnu Srbiju.

Lepo je predsednik u svojoj glavi podelio građane ove zemlje: s jedne strane su članovi njegove stranke i oni su jedina pristojna Srbija, a s druge su svi ostali. Svi građani koji se bune protiv autokratske vlasti, protiv bahatosti, nasilja, laži, korupcije neviđenih razmera, protiv zloupotreba moći, kršenja zakona, protiv uništenja sopstvene zemlje – to su destruktivni elementi ili, što reče Slobodan Milošević onomad, “snage haosa i bezumlja”.

Uljudno gaženje bagerom

Već nekoliko godina Vučić u svakoj prilici poteže navedenu sintagmu, sebe vidi kao borca za pristojnu Srbiju, najavljuje kako će pobediti pristojna Srbija (srpski: SNS), a pre par godina naprednjaci su čak snimili i reklamni spot čija je osnovna poruka bila: “Mi smo pristojna Srbija i ima nas više. Pratimo svoje snove”. Potonje je, zapravo, tačno, zaista vrh vladajuće partije prati svoje snove, a te sanje sačinjene su od gole žudnje za vlašću i novcem, za nekontrolisanim pristupom parama građana Srbije, kao i od potrebe da celokupno stanovništvo svoje zemlje tretiraju kao roblje ili stoku.

Upravo tog dana kad su naprednjaci pokazali kako izgleda pristojna Srbija, slike te nadrealne pristojnosti obišle su čitav svet. Pokazalo se da se ta Vučićeva pristojna Srbija najvećim delom sastoji od pristojnih batinaša, maskiranih nasilnika koji su nasrnuli na građane koji protestuju. Pritom su demonstracije i blokade saobraćaja organizovane zbog kršenja elementarnih prava: žitelji Srbije bi samo da imaju pravo da dišu, da piju čistu vodu, da im niko ne zagađuje plodno zemljište. Takođe, građani su branili pravo na privatnu svojinu od predsednika Vučića, njegovih kompanjona i obesnih kompanija koje bi da otimaju kuće i imanja kako im se ćefne.

Kako je reagovala Vučićeva pristojna Srbija na opravdane zahteve građana? Pa pristojno, kako bi drugačije, što se najbolje videlo u Šapcu. Tamo je jedan naprednjak seo u bager i krenuo kroz masu okupljenih ljudi, među kojima je bila i žena s malim detetom u naručju. Bageristu to nije pokolebalo, on kao predstavnik Vučićeve pristojne Srbije ima pravo da gazi koga hoće, pogotovo one koje predsednik i njegovi medijski kerberi označe kao nepristojne, destruktivne i – što bi rekla premijerka Ana Brnabić – fašiste. Građevinska mašina imala je i podršku u vidu kolone službenih “škoda” iz kojih su izleteli neki pristojno maskirani momci, držeći u rukama još pristojnije drvene letve i metalne čekiće, kojima su najpristojnije moguće raspalili po golorukim demonstrantima.

Funkcioner i batinaš, dva pojavna oblika naprednjaštva

Brzo se pokazalo da maskirani kapuljaši nisu neki obični batinaši i sitni kriminalci, već da tu ima i krupnijih riba. Nebojša Zelenović iz stranke Zajedno za Srbiju, bivši gradonačelnik Šapca, saopštio je da je utvrđen identitet mnogih nasilnika i da će protiv njih podneti krivične prijave. Vozač bagera je naprednjak Nebojša Stojićević Jarin, zaposlen kao kordinator za puteve grada Šapca u JP „Infrastruktura“ Šabac. Među batinašima su bili i bivši poslanik Srpske napredne stranke Aleksandar Peranović, sada direktor šabačke filijale PIO fonda, kao i Vladimir Mićić, funkcioner SNS-a i pomoćnik gradonačelnika Šapca.

Slično je bilo i u Novom Sadu, tamo je Marko Bosanac Boske pokušao da probije blokadu kolima, a potom je sa grupom nasilnika fizički nasrnuo na demonstrante. Dotični je verni saradnik SNS-a, vlasnik firme koja od novosadskih vlasti dobija poslove vredne milione evra, a ranije je osuđivan zbog nasilničkog ponašanja. Prema svedočenju Marka Bastaća, bivšeg predsednika opštine Stari grad, probijanje blokade na beogradskom Brankovom mostu predvodio je Vladimir Mandić, član Glavnog odbora SNS-a.

Čitava situacija na prvi pogled podseća na roman Roberta Luisa Stivensona “Doktor Džekil i gospodin Hajd”. Naprednjački funkcioneri u prepodnevnim časovima nose odela, kravate, sede po državnim i opštinskim kancelarijama, a popodne navlače kapuljače, stavljaju maske, uzimaju u ruke hladno oružje i pretvaraju se u huligane, nasilnike i odmetnike od zakona. Doduše, pod zaštitom države i njenog apsolutnog gospodara Aleksandra Vučića čija je reč jedini zakon u Srbiji, ovde drugih pravnih regula nema.

Pomenuta sličnost je prividna, jer se u Stivensonovom romanu Hajd otelotvoruje kao mračna, zla strana dr Džekila, a kod naprednih batinaša nema nikakvog doktora Džekila niti fenomena podvojene ličnosti, postoji samo mister Hajd u dva vida. Oni su stranački, opštinski ili državni funkcioneri upravo zato što su spremni na sve za svog vođu, pa ako treba i da premlaćuju pošten svet. Funkcioner i batinaš su samo dva pojavna oblika naprednjaštva koji često postoje u istom čoveku i žive u savršenoj harmoniji.

Pristojnost od koje se ledi krv u žilama

Čudna neka pristojna Srbija, podseća pomalo na još jednu pristojnu zemlju, Nemačku tridesetih godina prošlog veka. Ko zna šta predsednik Vučić podrazumeva pod tim omiljenim mu pojmom, a možda i ne zna šta reč “pristojan” znači, mada je to malo verovatno, pošto je on poznat kao sveznajuće biće koje se razume u sve na svetu i još ponešto. Bar u krugu čankoliza čiji životi, karijere i stanje na bankovnom računu zavise od njegove ćudi. Rečnik Matice srpske veli da pristojan znači “koji odgovara pravilima pristojnosti, uljudnosti, redu, koji se pristoji, koji priliči”. A pristojnost je “pridržavanje pravila vladanja, uljudnost, učtivost u vladanju i rečima; pravila vladanja koja su priznata i prihvaćena u nekoj društvenoj sredini”.

Predsednik se socijalizovao među navijačima, a mladost proveo kod Vojislava Šešelja u Srpskoj radikalnoj stranci, pravila vladanja koja su priznata i prihvaćena u ovim društvenim sredinama zaista ne liče na pravila po kojima živi ostatak sveta, pogotovo njegov civilizovaniji deo. Ista radikalsko-huliganska shvatanja je zadržao do dana današnjeg, što se videlo i tokom građanskih protesta. I sve vreme Vučić i cela ta kamarila radikala, naprednjaka, socijalista, samozvanih takozvanih patriota galami kako su oni jedina prava, pristojna Srbija, a da su svi drugi izdajnici, destruktivne snage, plaćenici i neprijatelji svoje zemlje.

Videli smo tokom blokada kako zapravo izgleda ta Vučićeva “pristojna Srbija”, a u proteklih tridesetak godina nagledali smo se sličnih i još gorih prizora te iste “pristojne Srbije” od koje se poštenom čoveku ledi krv u žilama. Vučićeva pristojna Srbija motkama i čekićama nasrće na građane ove zemlje, zaleće se kolima i bagerima u žene i decu, naziva fašistima ljude koji mirno protestuju. Ta ista pristojna Srbija živi na grbači stanovništva ove zemlje, bogateći se i bahateći na tuđ račun, zloupotrebljavajući neuke, slabe, zaplašene, siromašne i potrebite. I to nisu njihovi najveći zločini i nepočinstva.

Pristojna Srbija uništava i ubija

Gledali smo devedesetih godina šta radi ta Vučićeva, Šešeljeva i Nikolićeva pristojna Srbija. Videli smo kako huškaju na rat i šire mržnju, videli smo kako prave političke karijere gazeći preko mrtvih, videli smo tipuju hrvatske kuće po Vojvodini, kako proteruju ljude, kako se partijski funkcioneri useljavaju u tuđe otete stanove. Znamo i šta su dobrovoljci i paravojne formacije te njihove “pristojne Srbije” radili po ratištima, puni su sudski zapisnici njihovih “pristojnosti”. Iza njih su ostali krvavi tragovi, spaljene kuće i mrtvi civili širom bivše Jugoslavije. Dovoljno je navesti samo jedan primer, evo kako je član SRS-a i dobrovoljac Dušan Vučković zvani Repić 1992. godine proslavljao Vidovdan u Domu kulture u Čelopeku kod Zvornika, pretvorenom u logor za mučenje i ubijanje zarobljenika.

Jedan preživeli svedok ovako je opisao šta je radila “pristojna Srbija”: “Na Vidovdan je ušao Repić. Bio je sam i nosio je automatsku pušku sa dva punjenja i pištolj sa tri metka. Jedan momak, koji je bio šizofreničar, krenuo je da ode. Repić ga je pitao kuda ide, momak nije umeo da mu odgovori i Repić ga je ubio. Drugi momak je rekao da je ranjen. Repić ga je upucao i rekao: Nema za mene ranjenih. Onda je počeo da puca iz automatske puške i ubio je dvadeset ljudi, i ranio svedoka i još devetnaest ljudi.” Pristojna Srbija ubija, bar ova iz koje je potekao Aleksandar Vučić.

Setimo se kako je rodonačelnik takve pristojnosti, Vučićev dugogodišnji šef i duhovni vođa Vojislav Šešelj govorio u “Minimaksoviziji” 1991. godine: “Što se tog klanja tiče, usavršili smo nove metode. Sad koljemo kašikom za cipele i to zarđalom. Onda se nikada autopsijom ne može utvrditi čemu je žrtva podlegla – da li posledicama klanja ili tetanusu”. Tako vođa sredine iz koje potiče današnji predsednik Srbije zamišlja smisao za humor, kao iživljavanje nad žrtvama. Kada bi neki slikar želeo da predstavi na platnu Vučićevu pristojnu Srbiju, naslikao bi grupni portret naprednjaka sa čekićima, šipkama, štanglama, letvama, kamama, kalašnjikovima i zarđalim kašikama.

I sam predsednik Vučić je objasnio kakva je ta njegova pristojna Srbija u obraćanju javnosti, nakon što je popustio pred zahtevima građana. U jednom od retkih trenutaka iskrenosti, Vučić je priznao: „Nemamo pravo da uništavamo živote većeg broja ljudi nego što je to bilo predviđeno prvobitnim planom”. Dakle, pristojna Srbija mirno, hladnokrvno, planski uništava živote građana Srbije. Protiv pošasti naprednjačke pristojnosti pomažu samo građanska nepristojnost, nepristajanje i neposlušnost. I treba ih primeniti što pre i što efikasnije. Ko zna koliko je ljudožderska pristojnost predvidela života za uništenje tim svojim prvobitnim planom.

(Al Jazeera, fotografija ustupljena Autonomiji)