Kada je teorotičar evolucije Ričard Dokins 1969. godine stvorio reč “mim” nije ni slutio da će ona postati internacionalna reč koja će definisati komunikaciju savremenog čoveka na zajedničkoj svetskoj mreži. Mimovi u poslednje vreme, osim primarne uloge zabave na mrežama, postaju i sredstvo informisanja, što sagovornici podkasta Reaguj ocenjuju kao zabrinjavajuće.

O sveopštoj popularnosti mimova svedoči i skorašnji kulturni događaj. U okviru ovogodišnjeg Kaleidoskopa kulture realizovan je projekat Alekse Vujovića „Avenija mimova“, koji je imao za cilj da široj publici predstavi mim kroz tribinu, izložbu i kviz. Vujović kaže da je na Aveniji mimova učestvovalo preko 70 mim stranica.

“Suština je bila da ko god dođe da ima nešto da vidi. Bili su roditelji sa malom decom, tako da je bilo za svakog po nešto. Neko je bio zgrožen, nekome se nije sviđalo, neko je uživao…”, navodi Vujović.

Šta kažu mimeri?

Mim stranica Savez ksenofobnih čarapana, kaže admin ove stranice koji je želeo da ostane anoniman, nastala je kao odgovor na jednu vrstu diskriminacije koju su on i njegova drugarica osetili preselivši se iz Kruševca u Beograd i Niš. Neshvatanje kosovsko-resavskog dijalekta iniciralo je mimove koji su bili u vezi sa kruševačkim govorom i ovim dijalektom. Neki Čarapan, kako nam se predstavio, kaže da su se vremenom proširile teme za mimove. Ova humoristička i satirična mim stranica je trenutno samo na Instagramu jer im je Fejsbuk stranica ugašena, kao i velikom broju sličnih stranica. Ipak, on nije odustao, a materijale za mimove nalazi na svakom koraku.

“Za mimove će uvek biti materijala, samo je pitanje da li će biti mimera koji će da znaju da to sažvakaju lepo i prenesu, i da to bude smešno”, kaže naš sagovornik.

Mimove, kaže Neki Čarapan, može svako da pravi. Potrebno je samo mim generator, mim šablon ili čak i Paint, da imaš profil na društvenim mrežama. Međutim, inspiracija za smešan mim teško dolazi, a neki mimeri u poslednje vreme, navodi on, više nisu smešni, već naporni sa teškim političkim mišljenjima gubeći suštinu mima – a to je humor.

Ipak, komentarišući da mladi imaju slepo poverenje u mimere – kaže da toga ne bi smelo da bude jer je to obično neka osoba na internetu o kojoj ne znaš ništa. Iako je kritičan prema mimerima, Neki Čarapan smatra da nisu mimeri krivi ukoliko im mladi veruju. Problem koji on vidi jeste u tome da ti mladi nemaju predstavljene bolje uzore od samih mimera.

“Problem je što mladi često nemaju poverenje u stručne ljude. Iako malo zvuči izlizano zbog političke primene tog termina, ali ja sam zaista da se sluša struka”, podvlači Neki Čarapan.

Mimovi i medijska pismenost

Mimovi nisu tu da informišu, nego da nasmeju. Ipak, često se dešava da se mladi ipak informišu na mim stranicama. Medijska eskpertkinja Tatjana Ljubić kaže da je i ona primetila ovu pojavu, a o samim mimovima kaže da su veoma moćan alat u komunikaciji koji danas koriste svi, upravo zbog njihove viralnosti.

“Oni zaista jesu obeležje jedne generacije, ne samo u načinu komunikacije, nego i u načinu razmišljanja i često ćete čuti među decom i među mladima prepričavanje nekih događaja upravo kroz jezik mimova”, kaže Ljubić.

Naša sagovornica podseća da su platforme za kreiranje mimova dostupne svima. Ona kaže da je njihov cilj za zabavu ili satiru bezopasan, ali viralnost i forma mimova daju mogućnost i pojedincima, grupama i ogranizacijama da putem mimova dobiju pažnju, a time i šire dezinformacije i propagandu.

Ipak, Tatjana Ljubić navodi da je primetila porast broja mimova kako zabavnih, tako i propagandnih u toku pandemije.

“Šta je moć mimova? Oni su kratki, oni su zabavni, oni su jednostavni, igraju na emocije i ne treba vam više od jedne ili dve sekunde da bi razumeli neki mim. I upravo zbog toga oni imaju ogroman viralni potencijal jer su poptuno prilagođeni da se dele na društvenim mrežama i putem aplikacija za razgovor kao što su Viber ili Whatsapp”, kaže ona.

Kada je reč o informisanju, Ljubić smatra da mimovi mogu da budu dobra inicijalna stvar za istraživanje u relevantnim izvorima za potpunu informaciju. Međutim, napominje da nije uvek tako. Kada su u pitanju mimovi, važi sve što važi i za informacije koje dobijamo iz medija – treba kritički promisliti da li je to tačno i da li ćemo deliti taj sadržaj.

“Zbog toga što procenjujemo mimove u tako kratkom roku, bukvalno u sekudni ili dve, mi nekada ne možemo ni da osvestimo da li nas je mim razveselio, razljutio, razbesneo – kakvu mi emotivnu reakciju imamo prema njemu”, ističe ona.

Emocije, navodi Tatjana Ljubić, veoma su bitne kada je u pitanju shvatanje da li je neka informacija činjenica ili je laž. I opet, to važi i za mimove, naglašava ona.

“Iako neće svi mimovi biti takvi, jako puno mimova je zaista tu da nas zabavi, da nam skrene pažnju kroz neku satiru na događaje koji se dešavaju oko nas, koji su tačni i relevantni. Oni koji se bave dezinformacijskim kampanjama će upravo iskoristiti naše reakcije da bi nas ubedili da potpuno nesvesno podelimo dalje taj sadržaj”, navodi Ljubić.

Stefan Kosanović, fektčeker portala FakeNews Tragač objašnjava da se mimovi ne dekonstruišu, jer se podrazumeva da je u pitanju šala, kao što je i napomenuo naš sagovornik Neki Čarapan. Ipak, Kosanović objašnjava da FakeNews Tragač dekonstruiše vesti u kojima mediji prenose mimove kao istinu, a ne šalu.

“Recimo nedavno smo imali vest gde se navodi da je glavna glumica popularne Netfliksova serije Squid game navodno rekla da se divi Novaku Đokoviću, da je on njen omiljeni teniser. To je sve krenulo preko jednog minitrenda na Tviteru gde su ljudi zbog intervjua te glumice pisali šta to sve glumica voli i onda je jedan od Novakovih fanova, kako piše u njegovom opisu profila Tvitera, napisao da ona voli da se divi Đokoviću, neki citat koji su preuzeli mnogi mediji, čak su i novine na dve strane pisale o tome. Tada to postaje problem”, podseća naš sagovornik.

Tvrdnje Stefana Kosanovića iz FakeNews Tragača slične su ocenama koje smo čuli i u anketi – da se preko mimova ne može informisati kao preko medija, ali da ako ne razumemo mim – to znači da nismo upućeni u aktuelnosti o kojima se priča.

Ono što je karakteristično za mimove koje mediji prenose, jeste stereotipizacija, kaže Kosanović. Takvi mimovi često su i najpopularniji.

“Recimo preko 60 medija u regionu je preuzeo mim, to jest parodiju jednog arapina kojeg su svi šerovali, koji kao peva nekoj lepoj devojci na tribinama, a mediji su to preneli kao arap koji je video lepu devojku bez burke i onda se zadivio usred prenosa i krenuo da joj peva”, navodi on.

Istorijat mimova

Mimovi mogu biti u formi fotografije, crteža, videa ili fraze. Iako pretežno vizuelna forma komunikacije, njihov fokus su ideje koje zahtevaju poznavanje ponekad zamršenog konteksta kako bi mogle da se razumeju. Zato je izuzetno teško nekome ih prepričati a da se ne izgubi poenta.

Pretpostavlja se da je prvi mim nastao mnogo pre interneta kada je u satiričnom magazinu “D Džadž” (The Judge) Univerziteta u Ajovi, 1920. godine objavljen strip. Po definiciji, da bi nešto bilo mim, mora da se deli i modifikuje, pa je tako ovaj strip postao mim kada je objavljen na Tviteru 2018. godine, nakon čega je dobio i druge oblike fazona.

Marketing stručnjaci spoznali su moć mimova, pa na svojim društvenim mrežama pokušavaju da se dodvore mlađoj publici. Ovakav, forsiran humor, uglavnom ispadne očajan pokušaj, jer se kao takav prepozna, a publika ne odobrava loše fazone u cilju prodaje. Međutim, postoje i primeri izuzetno uspešnih kampanja na internetu.

Stvar postaje ozbiljnija kada se propagandna moć mima koristi i u političke svrhe. Sumnja se da su upravo mimovi pomogli, odnosno odmogli bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu. Kako milenijalci i generacija Z i dalje dominiraju korišćenjem društvenih mreža, izlaznost mladih na izborima bila je veća za 10 odsto kada je Tramp izgubio, u odnosu na 2016. godinu, kada je Tramp dobio izbore, navode podaci centra Circle. Stručnjaci navode da se deo njegovog uspeha i neuspeha, može prepisati upravo mimovima.

Nemanja Stevanović (Redakcija podkasta Reaguj!)

Ova podkast epizoda realzovana je uz podršku organizacije IREX, odnosno programa medijske pismenosti Saznaj i razaznaj koji podržava Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.