Nataša Zotova je bila u devetom razredu osnovne škole kada je Ana Politkovskaja, lučonoša istraživačkog novinarstva u nezavisnim novinam Novaja Gazeta, ubijena u svom moskovskom stanu 7. oktobra 2006.

„Uskoro nakon toga Novaja Gazeta počela je da se pojavljuje u našem poštanskom sandučetu“, napisala je na svom Facebook profilu Zotova koja je radila za te novine a sada radi za BBC, tokom nedavnog virtualnog okupljanja na društvenim mrežama u kojem su novinari opisali put svoje profesije i izrazili zabrinutost zbog stanja ruskog novinarstva pod predsjednikom Vladimirom Putinom. „Kasnije mi je majka rekla da se, kad je čula za ubistvo, jako naljutila: ‘Htjela sam učiniti barem nešto'“.

Tako se pretplatila na novine iz kojih je tinejdžerka Nataša naučila o nasilno razbijanim demonstracijama, namještenim izborima i drugim aspektima života pod Putinom koji su rijetko dopirali do državne televizije. Tako se rodio njen san da prati stope Politkovskaje preko Novaja Gazete.

Politkovskaja je imala 48 godina kada je ubijena na Putinov 54-ti rođendan. Tokom karijere koju su pratile prijetnje smrću i navodni pokušaji trovanja, ona je ostvarila reputaciju prateći narušavanja ljudskih prava naročito u sjevernokavkaskoj republici Čečeniji kao i otvorenim kritikama Putina.

„Vraćamo se nazad u sovjetski ponor, u informacijski vakuum koji ispisuje smrt iz našeg neznanja“, napisala je u svojoj knjizi iz 2004. godine – ‘Putinova Rusija’. „Ostaje nam samo internet na kojem su informacije još uvijek slobodno dostupne. Sve ostalo, ako želite nastaviti da radite kao novinar, je potpuno služenje Putinu. U suprotnom, može biti smrt, metak, otrov ili suđenje – što god naše specijalne službe, Putinovi psi čuvari, smatraju prikladnim“.

Petnaest godina nakon njene smrti Putin i dalje ima čvrstu kontrolu ruske politike, a novinari kažu da je procjena Politkovskaje bila pun pogodak.

„Praktično svaki dan dobijamo vijesti o pritiscima na izdanja ili pojedince novinare”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RFE/RL) Sofija Rusova, kodirektorica Nezavisne unije novinara i medijskih radnika. „Prije 10 godina jedne novine su pisale o mučenjima u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Za dva dana, svi oglašivači, sve do prodavača dušeka, pocijepali su svoje ugovore. To se sada dešava mnogo brže“.

„Tokom protekle decenije situacija se mnogo promijenila“, dodaje. „Sada se nove, represivne mjere izdaju praktično svake sedmice“.

Vladimir Solovjov, predsjednik Ruske unije novinara i član predsjedničkog savjeta za ljudska prava i građansko društvo, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da „skoro svaki dan“ potpisuje pisma upućena agencijama za sprovođenje zakona kojima se daje podrška novinarima koji su se našli pod pritiskom zakona.

Među zakonima usvojenim posljednjih godina postoje takozvani zakoni o „stranim agentima“, zakon o nepoželjnim organizacijama i zakon koji se navodno bori protiv „ekstremizma“ – svi oni su korišteni u zaoštrenim kampanjama da kleveću ili zatvore nezavisne medije i organizacije građanskog društva. Mnoge od internetskih medija koje je Politkovskaja smatrala posljednjom nadom za Rusiju bili su meta, protjerani su iz zemlje ili prisiljeni na zatvaranje samo u posljednjih nekoliko mjeseci.

Novinari pojedinci označeni su kao „strani agenti“, zatvarani ili protjerani u inostranstvo.

„Prema našim advokatima kad god se novina ili medijsko izdanje označi kao ‘strani agent’ nema objašnjenja zašto je to urađeno“, rekao je Solovjov. „Činjenice se ne prikazuju… Ovo, naravno, izaziva veliku zabrinutost kod novinara, jer svi mi, najvjerovatnije imamo iste kontakte sa stranim kolegama i mnogi primaju honorare od stranih medija“.

„Drago mi je da moja majka nije doživjela da vidi šta se desilo danas“, napisala je na kraju svoje objave na društvenim mrežama Zotova koja je radila za Novaju Gazetu od 2010. do 2017. „Makar ne mora da brine da je postala majka ‘stranog agenta’.“

U objavi na društvenim mrežama na okupljanju koje je inicirano kako bi se popularizovao hashtag na ruskom jeziku za „zabranjenu profesiju“ (#запрещенная_профессия) – novinar Meduze Pavel Borisov pokazao je kako se od ubistva Paolitkovskaje promijenilo okruženje za novinarstvo u Rusiji.

Godine 2008, rekao je, pošteni novinar je mogao da nađe posao u „privatnim medijskim kompanijama koja imaju standarde i etički kodeks“.

Do 2011, naveo je Borisov, takav novinar je morao da nađe privatnu medijsku kompaniju sa standardima i etičkim kodeksom i vlasnikom koji nije postavljen na tu poziciju. Godine 2014, takav novinar je morao da nađe medij koji je registrovan u inostranstvu i ima vlasnika koji je zaštićen od pritisaka. Do 2018, on ili ona morali bi da nađu posao kod „stranog medijskog izdanja kao što je BBC ili Radio Liberty“. Do 2020. takav novinar morao je da kreira svoje medij putem bloga, kanala na YouTube-u ili nešto slično.

Do 2021, napisao je Borisov, takav novinar „bio je skroz zeznut„.

‘Tragedija koja se dijeli’

Nikolaj Podosokorski, medijski analtičar i član PEN kluba u Sankt Peterburgu rekao je da napadi ruske vlade na slobodu medija nisu samo ciljali novinare i medijska izdanja već takođe i organizacije građanskog društva i aktiviste koji bi mogli da im pruže zaštitu.

„Sada nominalno ima mnogo organizacija, udruženja i javnih pokreta“, rekao je. „Ali, u stvarnosti, vidimo da oni koji stvarno brane ljudska prava bivaju napadani, etiketirani su različitim imenima od ‘stranih agenata’ do ‘nepoželjnih organizacija’. Ovo je zaista naša tragedija koju dijelimo“.

Galina Arapova, advokatica za medije iz Sankt Peterburga slaže se sa ovom konstatacijom i kaže da sudska saslušanja u slučajevima vezanim za medije „rijetko traju duže od 10 do 15 minuta“.

„Zato je jedina nada za novinare da brane svoja prava kroz Evropski sud za ljudska prava“, rekla je Arapova za RSE.

Denis Kamaljagin, urednik novina Psakovskaja Gubernija u Psakovu i jedan od prvih ruskih novinara koji je stavljen na listu „stranih agenata“ u decembru 2020., za RSE je rekao da je rusko društvo previše pasivno u odnosu na tekuću represiju.

„Oni su spremni da traže da opozicioni zakonodavci brane njihova prava, ali neće braniti njih“, rekao je Kamaljagin. „Spremni su da traže da mediji pišu istinu i brane ih, ali nisu spremni da brane medije. To je naše društvo. Nažalost, ubiremo plodove naše komunističke istorije“.

Nadežda Isajeva, novinarka Navaja Gazete, napisala je kratki esej za internetsko okupljanje na društvenim mrežama u avgustu u kojem je promišljala o destrukciji respektabilnih medija i bukvalnom protjerivanju talentovanih novinara.

„Nezavisno novinarstvo zaista postaje zabranjena profesija“, napisala je na Facebooku. „Kada predate priču uvijek se pitate da li će doći da pretraže vašu kancelariju ili otvore kriminalni slučaj protiv vas… Ali onda se saberete i vratite se na posao. Mora da postoji neko u zemlji ko ima hrabrost da piše istinu. U Novaja Gazeti, sjedim u kancelariji u kojoj je radila Ana Politkovskaja. Svaki put kada pogledam njenu fotografiju, shvatam da je nezavisno novinarstvo važna vrijednost za koju se moramo boriti. Jer, ako ne mi, ko će?„

(Ruski servis RSE doprinio je ovom tekstu, Foto: Flickr)